Борис Андрејевич Успенски (рус. Борис Андреевич Успенский) је совјетски и руски филолог, лингвиста, семилог (семиологија – наука о знацима, тј. општа наука о свим системима знакова који се појављују у човековом друштвеном животу), историчар језика и културе, теоретичар уметности. Доктор је филологије, професор.

Рођен је у Москви првог марта 1937. године, у породици драматурга Андреја Васиљевича Успенског (1902-1978). Дипломирао је на Катедри за општу и упоредно-историјску лингвистику на Московском државном универзитету 1960. године, са темом ,,Романо-германска филологија”.

Успенски пред пред предавање 1980. године

Доктор филолошких наука је постао 1964. године, када је одбранио дисертацију на тему: „Нека питања структурне типологије (ка типолошком опису језика на граматичком нивоу)“ («Некоторые вопросы структурной типологии (К типологическому описанию языков на грамматическом уровне)»).

Радио је на Институту за афричке студије Академије наука СССР-а као млађи истраживач-сарадник (1963-1965). Виши научни сарадник (1963-1965) и професор Филолошког факултета Московског државног универзитета (1977-1992).

Источни универзитет у Напуљу

Докторирао је 1972. године, са дисертацијом на тему: ,,Књижевни изговор у Русији (искуство историјских истраживања)” ( «Книжное произношение в России (Опыт исторических исследований)»). У периоду од 1993. до 2009 – професор Напуљског оријенталистичког универзитета (Università degli Studi di Napoli L’Orientale).

Предавао је као гостујући професор на Универзитету у Бечу (1988), на Харварду (1990-1991) и Универзитету Корнел (1993), 1990-их – на универзитетима у Грацу, Риму, Мелбурну, Будимпешти. Од 1992. – водећи истраживач на Руском државном хуманистичком универзитету.

Редован je члан Европске академиjе наука (Academia Europaea) и Руске академиjе природних наука. Дописни члан Аустријске академије наука (Österreichische Akademie der Wissenschaften), Норвешке академије наука (Det Norske Videnskaps-Akademi). Доктор honoris causa Руског државног универзитета за хуманистику, Универзитета Константин Преславски (Бугарска), Београдског универзитета, члан је лундског Краљевског друштва за хуманистичка итраживања (Société Royal des Lettres de Lund). Од 2011. године jе професор и руководилац Лабораториjе за лингвистику и семиотику Националног научноистраживачког универзитета Виша школа за економиjу (Москва).

Члан уредништва серије „Радови на системима знакова“. Члан је међународних уредничких одбора часописа ,,Арбор Мунди” (Москва), ,,Зборник Матице Српске за славистику” (Нови Сад) и ,,Slověne = Словѣне”.

Успенски је радио са Јуријем Лотманом и на њега су утицале његове идеје као члана семиотичке школе Тарту-Москва. Његова главна дела: „Језичка ситуација у Кијевској Русији и њен значај за проучавање руског књижевног језика“, „Филолошка истраживања на пољу словенских старина“ и „Принципи структурне типологије“.

Успенски је добро познат и у облсти иконописа захваљујући свом делу „Семиотика руске иконе“ (Лиссе, 1976).

Аутор је више од 600 објављених научних радова из области опште лингвистике, филологије, историје и теорије уметности, као и 18 монографија.

Главне публикације:

  • ,,Структурна типологија језика”. Москва: 1965.
  • ,,Архаични систем црквенословенског изговора (Из историје литургијског изговора у Русији)”. М.: Издавачка кућа Московског државног универзитета. 1968.
  • ,,Из историје руских канонских имена (Историја акцента у канонским властитим именима у њиховом односу према руским књижевним и колоквијалним облицима)”. Москва: Издавачка кућа Московског државног универзитета, 1969.
  • ,,Поетика композиције (Структура књижевног текста и типологија композиционе форме)”. Москва: 1970.
  • ,,Прва руска граматика на матерњем језику (Доломоносов период русистике)”. Москва: 1975.
  • ,,Филолошка истраживања на пољу словенских старина (Релкти паганства у источнословенском култу Николаја Мирликиског)”. Москва: Издавачка кућа Московског државног универзитета, 1982.
  • ,,Из историје руског књижевног језика 18. – почетка 19. века (Карамзинов језички програм и његови историјски корени)”. Москва: Издавачка кућа Московског државног универзитета, 1985.
  • ,,Изабрана дела, том I-III”, Језици руске културе, 1996-1997.
  • ,,Цар и патријарх: Харизматска власт у Русији (Византијски модел и његово руско преиспитивање. М.: Језици руске културе, 1998.
  • ,,Историја руског књижевног језика (ХІ-ХѴІІ)”. Москва, 2002.
  • ,,Крст и круг (Из историје хришћанске симболике)”. Москва, 2006.