Александр Христифорович Востоков (рус. Александр Христофорович Востоков) (Аренсбург, 27. март 1781 – Петроград, 20. фебруар 1864) био је руски филолог, слависта и песник, библиотекар и археограф. Био је један од првих руских филолога. Између осталог, бавио се препевима српских народних песама на руски језик.
Рођен је 27. марта 1781. године у Аренсбургу (данас Куресаре) на острву Саре у Ливонској губернији у Царској Русији. Био је ванбрачни син прибалтичког дворјанина барона Фон Остен-Сакена. Востоков је прилагођена транскрипција презимена на руски језик, пошто ост на немачком и восток на руском значе исток. До седме године говорио је само немачки, али у Санкт Петербургу је научио руски и француски тако, да је са тринаест година писао песме лакше на руском, него на немачком језику. Године 1794. уписао је Царску уметничку академију у Санкт Петербургу, али уметност га није толико привлачила. Постао је члан Слободног удружења љубитеља књижевности, науке и уметности и од 1801. године објављује чланке у часопису удружења.
Од 1803. године почиње да проучава стара документа на црквенословенском и на древном руском језику. До 1810. године био је јако добро упознат са старим документима, попут Несторове хронике, Руске правде, Слово о Игоровом походу, Поука Владимира Мономаха и Зборник Свјатослава 1076 г. У санктпетербуршком веснику објавио је 1812. године Оглед о руском типу стиха. У том раду је анализирао систем руских стихова за различите народне песме, карактеристичне за развој руске књижевности.
Током 1820. године појавио се његов рад по коме је постао познат широм Европе, а ради се о Размишљањима о старословенском језику, која служе као увод у граматику тог језика. Востоков је ту показао да постоје три периода историје словенских језика: IX—XIII век, XIV—XV век и од XV века. Установио је правилне фонетичке односе између самогласника словенских језика, а открио је и назалне самогласнике у старословенском упоређујући руска слова са пољским. Његова открића била су веома значајна не само за руску, него и за европску науку. Постао је члан руске и многих других европских академија наука. Године 1827. је издао Фрајзиншке споменике као најстарији словеначки споменик. Открио је Остромирово јеванђеље у царској библиотеци и први га је изанализирао и издао 1843. године. Учествовао је у редакцији и састављању Речника црквенословенског језика (4 тома, 1847), а саставио је и Речник црквенословенског језика (1858—1861) као и Старословенску граматику (1863). Дао је и Опис руских и словенских рукописа Румјанцовљевих Музеја (1842).
Кореспондентни члан Друштва српске словесности од 1855. Године.
Извор: http://www.srpskaenciklopedija.org/index.php?title=Александр_Христифорович_Востоков