Фјодор Иванович Буслајев (рус. Федор Иванович Буслаев) (Керенск, 25. април 1818— Љублино, Московска губернија, 12. август 1897) био је руски филолог, фолклориста и професор Универзитета у Москви.
Рођен је 25. априла 1818. године у Керенску, где је његов отац био секретар обласног суда. Када му је умро отац мајка се са њим преселила у Пензу. Буслајев се школовао у Пензи, а од 1834. године и на Универзитету у Москви. По окончању студија постао је, 1838. године, професор гимназије, а онда је пратио породицу грофа Строганова на путу кроз Италију, Немачку и Француску. Он се тада занимао само проучавањем античких споменика. У време након повратка у Москву постављен је, 1841. године, за ванредног професора руске књижевности на Универзитету у Москви.
Под утицајем немачке граматике Јакова Грима посветио се изучавању руског језика, а резултат тих изучавања била је књига О учењу матерњег језика (1844). У тој књизи много простора је посветио разматрању руске историјске граматике и стилистике. У то време Буслајев се приближио московским славенофилима. Буслајев је 1848. године у својој књизи О утицају хришћанства на руски језик (О влиянии христианства на славянский язык) доказао да су хришћанске идеје утицале на словенске језике много пре Ћирила и Методија. Касније иста питања много прецизније разматра Франц Миклошић. Током 1855. године објавио је Палеофилолошки и филолошки материјал за историју словенског алфабета (Палеографические и филологические материалы для истории письмен славянских), а 1858. године објавио је Есеје о историјској граматици руског језика. У блиској вези са тим радом је Историјска хрестоматија цркенословенског и старих руских језика (Историческая хрестоматия церковно-славянского и древне-русского языков, 1861).
Буслајев се такође интересовао за руску народну поезију и стару руску уметност, а резултат тог истраживања објавио је у Историјским скицама руске народне литературе и уметности (Исторические очерки русской народной словесности и искусства, 1861), као и великом броју веома вредних чланака и монографија у којима се показао као веран Гримов следбеник. Његова Народна поезија представљала је вредан додатак Историјским скицама. Године 1881. је изабран за професора руске књижевности на Универзитету у Москви. Током 1884. године објавио је Руске сликарске апокалипсе (Русский лицевой апокалипсис) са атласом од 400 старих слика. Дописни је члан Српског ученог друштва од 1869. године. Почасни члан Српске краљевске академије од 1892. године. Написао је аутобиографију Ф. И. Буслаев: Мои досуги, воспоминания, стать, размышления (Москва 2003. година).
Извор: http://www.srpskaenciklopedija.org/index.php?title=Фјодор_Иванович_Буслајев