Истражујући о постојању и развоју славистике на шпанским универзитетима, долазила сам до различитих сазнања. Чињеница је да је славистика прилично слабо заступљена у Шпанији, и уопште на Иберијском полуострву, али, са друге стране, на појединим универзитетима постоји могућност учења руског језика као првог или као другог, али кроз различите нивое. Података о самом српском језику нема. Наиме, лекторат за српски језик постојао је донедавно на једном од шпанских универзитета, али је угашен, о чему ће бити речи у наставку.
- Универзитет у Гранади
Универзитет у Гранади (Universidad de Granada) нуди могућност учења руског језика као првог, али и као другог језика. Уколико се изучава као први језик, пролази се кроз четири нивоа учења – почетни, средњи, напредни и супериорни, како се наводи на сајту овог универзитета. Овде је укључено и изучавање књижевности. Уколико се, пак, изучава као други језик, нуди се могућност учења три нивоа – почетног, средњег и напредног, а такође се може изучавати и књижевност. На овом универзитету могу се учити и чешки и пољски, али само као други језици, дакле, закључно са напредним нивоом знања. Доктор Нина Кресова из Санкт Петербурга, која ради на Универзитету у Гранади, била је један од организатора симпозијума 2010. године, поводом стогодишњице смрти Лава Николајевича Толстоја.
Том приликом изјавила је да се на Катедри за славистику овог универзитета, изучава и српски језик, тачније српскохрватски, пошто се то овде још увек третира као један језик, а да број заинтересованих за његово учење, као и за и славистику уопште, варира из године у годину. Те, 2010. године, чак осамдесет студената изабрало је да изучава старословенски као класични језик. Међутим, октобра 2013. године угашен је лекторат за српски језик на овом универзитету због недовољног интересовања студената.
Важно је напоменути да годинама уназад Универзитет у Гранади и Универзитет у Београду, где се превасходно мисли на Филолошки факултет, остварују одличну сарадњу, те да наша Катедра за иберијске студије данас има лекторе за шпански језик управо са овог универзитета, као што су и у Гранади предавали лектори за српски језик све до гашења лектората.
- Универзитет Комплутенсе у Мадриду
Универзитет Комплутенсе у Мадриду (Universidad Complutense, Madrid) један је од најпрестижнијих у Шпанији. На овом универзитету постоји могућност изучавања славистике, али не постоји презентација на сајту која би пружила детаљније информације. Но, наведена су имена предавача и управо захваљујући томе сазнајемо да на Катедри за славистику ради велики број професора и страних лектора, те можемо закључити да је славистика овде ипак добро развијена. У питању су следећи професори:
Салустио Алварадо Сокастро (Salustio Alvarado Socastro)
Гжегож Бак (Grzegorz Bak)
Тања Димитрова Лалева (Tania Dimitrova Laleva)
Анхел Енсинас Морал (Ángel Encinas Moral)
Аида Фернандез Буено (Aida Fernández Bueno)
Кармен Фернандез Мендез (Carmen Fernández Méndez)
Хесус Гарсија Габалдон (Jesús García Gabaldón)
Алехандро Ермида де Блас (Alejandro Hermida de Blas)
Маја Јонова (Maya Ionova)
Хавијер Хуез Галвез (Javier Juez Galvez, Fco)
Валерија Ковачова Ривијера де Росалес (Valeria Kovachova Rivera de Rosales)
Светлана Малијавина (Svetlana Maliavina)
Агњешка Матијашчик (Agnieszka Matyjaszczyk)
Фернандо Отеро Масијас (Fernando Otero Macias)
Фернандо Преса Гонзалез (Fernando Presa González)
Амелија Сералер Калво (Amelia Serraller Calvo)
Хелена Катаржина, Сеткович (Helena Katarzyna, Setkowicz)
Мабел Грета Велис Блинова (Mabel Greta Velis Blinova).
- Универзитет у Саламанки
Универзитет у Саламанки (Universidad de Salamanca) један је од најстаријих универзитета у Шпанији. Пружа могућност учења руског језика, и то кроз различите нивое. На сајту овог универзитета постоји добро урађена презентација која поступно представља сваки језик, па тако и руски. Ту сазнајемо више о начинима студирања. Чињеница која свакако изненађује јесте да на појединим, исто тако познатим шпанским универзитетима, не постоје никакви подаци о славистици. То се, рецимо, односи на Универзитет у Барселони и Универзитет у Валенсији.
Закључак
На основу ових сазнања, можемо закључити да славистика јесте слабије заступљена на овом подручју, али је ипак присутна, негде у мањој, негде у већој мери. Оваква ситуација се донекле може објаснити и географском удаљеношћу језгра настанка и деловања славистике од Иберијског полуострва, које опет има своје зоне утицаја, географски ближе. Наравно, то не мора бити кључно. Резултат овог истраживања свакако и охрабрује, јер видимо да је славистика ипак распрострањена и у овом делу Европе.
Приредила:
Даница Вученовић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори:
http://www.ugr.es/
http://www.ucm.es/
http://www.usal.es/en