Нa двадесету годишњицу Катедре за јужнословенске језике
Ханкук универзитета за стране студије*
Уздајући се у тачност познате мисли да временска и просторна дистанца имају добре стране у сагледавању појава чију суштину желимо кратко и тачно да изразимо, с радошћу се одазивам позиву да јубилеју Катедре за јужнословенске студије Ханкук универзитета за стране студије дам свој, макар и скроман, прилог.
На Катедри за јужнословенске студије провео сам три школске године, од 1994. до 1997, у време када је се она приближавала заокруживању прве изузетно успешне деценије свога рада.
Предајући на тој катедри, чуо сам много лепога о њеним почецима и о времену које је претходило мом доласку на Ханкук универзитет, а по свом одласку из Кореје, у сталним контактима са професорима Катедре и некадашњим студентима, био сам у прилици да пратим како се Катедра и даље развијала непрекидном узлазном линијом.
Почетку стварања Катедре за јужнословенске студије на Ханкук универзитету, као једном од најјачих регионалних центара за стране студије у том делу света, претходила је мудра одлука управе Универзитета да оформи катедру на којој ће се дугорочно и на високом наставном и научном нивоу формирати стручњаци за југословенске, а затим и јужнословенске језике, књижевности, културу и историју јужнословенских народа, као и једнако мудра одлука да се руковођење Катедром повери проф. Ким Сонг-хвану, у којем су се срећно објединили одлично познавање јужнословенске проблематике, таленат за руковођење, велики ентузијазам и прегалаштво, као и дар за одличну сарадњу и са професорима и са студентима.
Захваљујући тим драгоценима особинама проф. Ким Сонг-хвана, Катедра је живела и живи као велика породица, у којој су сви вођени истим циљем: да што боље обаве свој посао, на радост и корист – и своју, и својих породица, и Универзитета, и корејског народа и народа чије језике, књижевности и културе проучавају или предају. Те своје особине проф. Ким Сонг-хван зналачки је пренео на своје најближе млађе сараднике, од којих су неки у међувремену стасали до универзитетских професора, руководилаца Катедре, врсних преводилаца и угледних стручњака за уже области за које су се определили.
Био сам почаствован могућношћу да на Катедри за јужнословенске студије Ханкук универзитета предајем српскохрватски језик, да започнем предавања из словеначког и македонског језика, да стекнем много пријатеља међу корејским професорима и студентима, а поврх свега да упознам дивну корејску земљу и корејски народ. Отада носим чаробан део сећања на тај период мог живота, а сигуран сам да слична сећања на Кореју имају и други страни професори који су предавали на Ханкук универзитету.
Године 1966, на Празник дрвета, заједно са проф. Ким Сонг-хваном, засадио сам у кампусу у Јонг-ину младо дрво и пожелео му дуг живот. Надам се да то дрво расте и цвета. Истовремено сам и у својој души засадио цветно дрво, које ме увек подсећа на Кореју.
Катедра за јужнословенске студије (сада за српске и хрватске студије) Ханкук универзитета за стране студије однеговала је за протекле две деценије разгранато племенито дрво научног и наставног напретка које непрестано даје нове лепе плодове. Најсрдачније желим професорима и студентима Катедре за јужнословенске студије да у свему добром буду увек успешни, на радост свога народа и његових пријатеља.[i]
[1] СЛАВИСТИКА У ЈУЖНОЈ КОРЕЈИ, Предраг Пипер
* П. Пипер, На двадесету годишњицу Катедре за јужнословенске студије Ханкук универзитета за стране студије // [Двадесет година Катедре за јужнословенске студије Ханкук универзитета за стране студије – на корејском] . – Seoul, 2008. – Стр. 72–75.