Студенти и професори факултета у Стразбуру приложили су овај видео материјал, који треба да прикаже живот у Србији данас. С обзиром на лепоту снимка, добија се утисак о француском погледу на Србију.

Славистичке студије постоје на 11 факултета у Француској. Истраживања показују да се студије славистике изучавају на: Диону 3 (Dion 3), Нансију (Nancy), Поатијеу (Poitier), Бордоу (Bordeaux), Паризу (Paris), Рену (Renne), Прованси (Aix en Provance), Греноблу (Grenoble), Лилу (Lille), Kлермонту (Cleirmont) и Стразбуру (Strasbourg). Истраживач се ограђује од могућих грешака, због оскудних података у нашој литератури о овој теми. Већина факултета изучава руски језик као доминантан језик славистике, а два факултета изучавају српски језик и остале јужнословенске језике.

Збуњује одредница ,,Oријентална истраживања” као шири термин за славистичке студије. Истраживач сматра да не постоје утемељени научни разлози за овакву класификацију, те остаје да расуди да је реч о географско-политичкој одредници.

Историја српског језика говори о новоштокавској основи реформисаног српског језика, коју су прихватили и остали јужнословенски народи (Хрвати, Бошњаци и Црногорци). Тај језик, који почива на источнохерцеговачком и шумадијско-војвођанском дијалекту,  основа je за настанак модерног српскохрватског језика.

Након распада СФРЈ, дошло је до језичке раслојености, која је резултирала појавом тумачења српскохрватског језика као више националних језика: хрватског, бошњачког, и, у новије време, црногорског језика. Расправе о овој појави врло су живе, спорне и недовршене у науци, те истраживач оставља науци да разреши проблем. Француски слависти и француска славистика сматра ове језике једним језиком и уводи скраћеницу БСХМ (BSCM).

 

Хрватски или српскохрватски

Термин српскохрватски понекад се употребљава, нетремице или грешком, да означи различитост хрватског и српског, који остају сродни језици, али ништа мање различити. Ова стара разлика, претходила је установљењу Југославије (1918–1991), изгубила се са мање или више успеха под југословенским комунистичким режимом, од када су била 4 званична језика, упркос томе што су били опште познати као такви: с једне стране словенски и хрватски, којима је класично писмо била латинница, а са друге стране македонки и српски, за које је класично писмо била ћирилица. Тако су се ова четири језика појавила у исто време на југословенским новчаницама, које су биле у оптицају до 1991. гoдине. Из мање лингвистичких, а више политичких и идеолошких разлога, које можемо да разумемо, југословенски комунистички режим имао је подухват да експлоатише близину српског и хрватског, да би покушао да их споји у један језик, с презиром према њиховим узајамним књижевним традицијама. Овај пројекат није имао будућност. Хрвати и Срби наставили су да користе свакo свој језик. Режим је понекад покушавао да наметне, са извесним успехом, назив који се састојао из два дела: српскохрватски (у Србији) и хрватскосрпски (у Хрватској).

У закључку, хрватски и српски формирају два одвојена језика, са две прописане граматике. Ипак се појављују у истом дијасистему, у унутрaшњости  групе јужнословенских језика.

Универзитети на којима се изучава српски језик

Département d’études slaves

Универзитет у Стразбуру један је од најстаријих у Француској. Створен је 1919. године, исте године као и Институт славистичких студија у Паризу. Имао је многе познате славистичке предаваче, као што је Андре Мезон, који је потом постао професор на Колеж де Франсу; Лусијан Тесниер, који је дао своје име Центру за лингвистичка истраживања на Универзитету у Бесансону, или чак Борис Унбегон, руски емигрант, кога су нацисти депортовали у Букенфалд, и који је, преживевши, после Стразбура предавао на Оксфорду и на Универзитету у Њујорку. Борис Урбегон је тај који је Департману омогућио поседовање најбогатије славистичке библиотеке у Француској. Бројећи више хиљада томова, ова библиотека је посебна по томе што чува бројне древне руске књиге из 18. и 19. века, као и велики број емигрантских издања: прашких, берлинских и париских. Ова колекција је употпуњена великим бројем научних збирки с краја 19. века, које су се нарочито односиле на древну руску археологију и славистичку филологију. Данас Департман нуди велику палету наставе на пољу језика, књижевности и цивилизације славистичких земаља.

Ванредни професор за српскохрватски језик је Миливојко Сребро (Језик и књижевност бивших југословенских земаља).

Universite Sorbonne a Paris

Универзитет Сорбона има најјачу катедру за славистику и најјачу катедру за српски језик у Француској . Осим језика, овај универзитет бави се и истраживањима из области књижевности, што резултира великим бројем научних радова. Тренутно је најактивнији професор Сава Анђелковић, који предаје Српски језик и књижевност на овом факултету.

Приредио:

Немања Пеић, Филолошки факултет Универзитета у Београду

Извори:

 

https://www.unistra.fr/index.php?id=accueil&utm_source=unistra_fr&utm_medium=unistra_fr_homepage

https://en.wikipedia.org/wiki/University_of_Strasbourg

http://www.english.paris-sorbonne.fr/?lang=en

https://en.wikipedia.org/wiki/Paris-Sorbonne_University