Систем високог школовања у Шведској доста се разликује од српског, па самим тим и уписи на факултете/више школе, пријаве предмета, похађање наставе. Трагајући за предметима о српском језику, књижевности и култури, посетила сам мноштво интернет страница многобројних шведских универзитета и колеџа, и државних и приватних. Пажњу ми је привукло то што њихови сајтови нису организовани прегледно, као наши, на којима се могу наћи разне информације о предметима и професорима. Пријаве за курсеве за било који факултет или вишу школу врше се преко једног сајта (https://www.antagning.se.) и ту сам успела да пронађем на ком универзитету конкретно можете студирати српски језик.
Упсала је по величини и значају четврти град у Шведској, који се налази у источном делу државе. У овом граду основан је први шведски универзитет – Универзитет у Упсали, 1477. године. Састоји се од многобројних факултета, међу којима је и Факултет за модерне језике, односно департман, како га називају Швеђани.
Прва катедра за словенске језике на Универзитету у Упсали основана је 1890. године. Први шеф катедре био је Јохан Аугуст Лундел, који је, између осталог, предавао и српски и хрватски језик.
Прву научну публикацију у вези са српским, хрватским и бошњачким језиком под насловом „Формирање генитива множине у српском језику” (Сур ла форматион то дате. плур. а сербе) објавио је Антон Карлгрен 1911. године.
На овом универзитету неколико деценија је постојао курс „Српско-хрватски језик”. Политичке променe 1990-их година условиле су промену назива курса у „Српски, хрватски и бошњачки језик”. Иако се сва три језика изучавају у истом предмету, сваком од њих се посвећује посебна пажња, због понеких разлика у изговору, писању, граматици и вокабулару.
Студент већ на почетном нивоу може изабрати који од ова три језика жели да студира као свој први језик.
Ова катедра нуди и мастер студије у областима славистике, али тренутно нема ниједног студента који се бави истраживањем српског, хрватског или бошњачког језика.
Узимајући у обзир да на северу не влада велико интересовање за јужнословенске језике (посебно за српски, хрватски и бошњачки), у понуди је скроман број курсева, односно предмета које студенти могу похађати. На листи се налазе следећи предмети:
- Историја српског/хрватског/бошњачког језика
Овај курс студенти могу слушати у зимском семестру. Иако имају предавања, 50% курса се учи на даљину (online distance learning). Предмет носи 15 кредита (ЕСПБ). Литература коју користе за овај предмет:
- Alexander Ronelle, Elias-Bursać Ellen (2010). Bosnian, Croatian, Serbian, a textbook: with exercises and basic grammar, 2. ed.: Madison, Wis.: University of Wisconsin Press.
- Alexander Ronelle, Elias-Bursac Ellen. Bosnian, Croatian, Serbian Audio Supplement To Accompany Bosnian, Croatian, Serbian A Textbook (6 CD set).
- Dahl Adolf, Gustafsson Anders (2002). Jämförande ordbok från serbiska, kroatiska och bosniska till svenska. Uppsala: Dahls.
- Florby Gunilla, Fält Erik (2004). Grammatiskt ABC : grammatiska termer och begrepp för effektiva språkstudier. uppl.: Uppsala: Scripta textproduktion.
- Olsson Hugo (1999). Språket – så fungerar det : lärobok i allmän grammatik och lingvistik. Stockholm: Almqvist&Wiksell.
- Alexander Ronelle (2006). Bosnian, Croatian, Serbian, a grammar : with socioloinguistic commentary. Madison, Wisc.: University of Wisconsin Press.
- Историја српског/хрватског/бошњачког језика II
Овај курс је само наставак претходног и слуша се у другом семестру. Такође носи 15 кредита, а препоручена литература је идентична као за први курс.
- Историја, култура и друштво балканских народа
Овај културолошки предмет слуша се само један семестар, и то летњи. На даљину се учи 25% курса, а језик на ком се предаје је шведски. Носи 7,5 кредита. Литература је следећа:
- Gyllin Roger (2000). Svanberg Ingvar, Slaviska folk och språk. Lund: Studentlitteratur.
- Resic Sanimir (2006). En historia om Balkan : Jugoslaviens uppgång och fall. Lund: Historiska Media.
- Cohen Lenard J. (1995). Broken bonds :b Yugoslavia’s disintegration and Balkan politics in transition. ed.: Boulder, Colo.: Westview Press.
- Граматика српског/хрватског/бошњачког
Постоји 4 курса овог предмета и сваки од њих представља одређени ниво. Као што се на нашем факултету предмети који се баве граматиком једног језика називају Г1, Г2…, код њих су ови предмети обележени словима Б, Ц, Д. Ниво А се стиче на предмету о историји језика који сам горе навела. Постоји и курс који се зове Ц-проширени, у чијем склопу студенти одлазе у Хрватску на размену и тамо проводе два семестра учећи језик. Сваки од ових курсева носи 30 кредита. Неке од књига које користе за литературу из горенаведених предемета су:
- Benson Morton. Standard English-SerboCroatian, SerboCroatian-English Dictionary.
- Alexander Ronelle, Elias-Bursać Ellen. (2010). Bosnian, Croatian, Serbian, a textbook : with exercises and basic grammar, 2. ed.: Madison, Wis.: University of Wisconsin Press.
- Mønnesland Svein. Bosnisk, kroatisk og serbisk grammatikk.
- Engstrand Olle (2007). Fonetik light : [lajt] : kortfattad ljudlära för språkstudier och uttalsundervisning. uppl.: Lund: Studentlitteratur.
Професорски кадар
На универзитету постоје 3 професора који воде курсеве везане за српски, хрватски и бошњачки језик:
- Невен Милојевић
Лектор за српски, хрватски и бошњачки, који, поред курсева из граматике, предаје и културолошки предмет о разноликости Балкана (Историја, култура и друштво балканских народа).
- Томас Росен
Он је, такође, лектор ових језика за све нивое. Осим тога, предаје и албански, руски, украјински и црквенословенски и Историју словенских језика. Бави се истраживачким радом у следећим пољима:
- Средњевековни словенски преводи
- Историја и развитак ћирилице (од 18. до 20. века)
- Топоними на Косову
- Проучавање руског језика у Шведској током 18. века
- Руски језик 1740-их година
Написао је многобројне чланке, студентске приручнике и материјале, углавном везане за руски језик. Његова најзначајнија публикација (која је тренутно у припреми), што се тиче јужнословенских језика, јесте Jämförande serbisk, kroatisk och bosnisk grammatik (A Comparative Grammar of Serbian, Croatian and Bosnian / Компаративна граматика српског, хрватског и бошњачког језика).
- Јелена Спасенић
Осим тога што је лектор за ова три језика, такође се бави књижевношћу и културом ових народа. Поред Универзитета у Упсали, предаје и у Хуго Валентин центру на мастер програму који проучава Холокауст и геноцид и држи курс Социјалне антропологије на Универзитету у Стокхолму.
Истраживачки радови
Тренутно се на овом департману врши велики број истраживања, од којих су 3 посвећена темама јужнословенских језика и народа.
Старији лектор, Томас Росен, ангажован је на раду на монографији о писаном руском језику из 1740-их година. Ово истраживање се базира на руским документима из шведских архива. Поред овог истраживања, бави се и позицијом српског, хрватског, бошњачког и албанског језика у Шведској.
Понтус Линдгерн се бави писањем докторске тезе о српско-бугарској култури и идеологијским везама током 19. века.
Докторат Јелене Спасенић заснива се на културолошкој антропологији са фокусом на везу између социјалне промене, перцепције и идентитета. У својој докторској тези она је покушала да објасни последице које је оставио режим Слободана Милошевића на младе људе у Србији од 18 и 19 година. У свом наредном истраживању осврнуће се на социјалне промене, традицију породичног живота и насиље над женама и децом у Србији.
Семинари и магазин
У Шведској постоји Друштво слависта, које често организује семинаре са дебатама и дискусијама о разним славистичким темама.
Такође, постоји и један магазин који се бави славистичком тематиком под називом Slovo. Journal of Slavic Languages and Linguistics. Управо 16. децембра, на следећем славистичком збору, биће објављен 55. број овог часописа.
Закључак
Бавећи се овим истраживањем, дошла сам до закључка да славистика као наука јесте развијена у Шведској, али да је интересовање за јужнословенске језике (посебно за српски, хрватски и бошњачки) врло мало, те да ти језици уопште нису популарни нити занимљиви тамошњим студентима. Кроз рад сам дошла до неславног податка да ове године није било ниједног заинтересованог кандидата за основне студије, нити за мастер програм. Желела сам да пронађем тачан број студената који су дипломирали на овом курсу, али та информација, нажалост, није доступна. Преостаје нам да се надамо да ће у наредним годинама српски језик више заинтересовати шведске студенте.
Уколико вас занимају детаљније информације о овом или о другим департманима, можете их потражити на следећем сајту: http://www.moderna.uu.se/ .
Приредила: Јована Ружић, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори: https://www.antagning.se
http://www.moderna.uu.se