Увод
Изучавајући одређени језик, књижевност и културу, често имамо прилику да се упознамо са радом изванредних научника и проучавалаца. Кроз њихове студије и сами боље разумемо један народ и њихов језик. Овде се налази списак лектора који су имали велики утицај на ширење свести о значају свогпредмета проучавања и чињеници да је јако битно знати порекло језика, његов развој и судбину да би се у потпуности разумео.
Карцева Зоја Ивановна (бугарски језик, књижевност, култура, књижевни критичар, ванредни професор)
Рођена је 19. априла 1938. године у Туркменистану. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Софији 1964, а на Катедри за словенске језике Московског државног универзитета је 1967. године завршила постдипломске студије. 1972. је одбранила рад на тему „Карактеристике бугарског романа шездесетих година“. На Катедри за словенске језике ради од 1968, а ванредни професор је од 1976. Кључне области истраживања се односе на проблеме савремене бугарске прозе. Аутор је више од 80 публикација. Пише монографије: „Књига за читање на бугарском језику“, научне чланке о савременом бугарском роману, рецензије, научне и методичке радове. Предаје опште курсеве: Историја бугарске књижевности, Историја бугарске културе, Историја бугарске књижевне критике, Бугарски роман, Историја бугарског позоришта, води научне семинаре: „Модерна бугарска проза“, „Процеси циклизације у савременој бугарској прози“.
Ковтун Елена Николајевна (бохемиста, књижевни критичар, доктор филолошких наука, професор)
Рођена је 11. децембра 1964. године у Воронежу. Дипломирала је на Катедри за словенске језике на Филолошком факултету Московског државног универзитета 1987, а постдипломске студије је завршила 1990. на Катедри за словенске језике. 2000. године је одбранила своју докторску дисертацију на тему „Типови и функције уметничке конвенционалности у европској књижевности прве половине 20. века“. На Катедри ради од 1990, а професор је од 2003. На Московском уноверзитету предаје Историју и културу Републике Чешке, Историју чешке књижевности 19. и 20. века, Савремену књижевност и културу Републике Чешке, Историју књижевности Западних и Јужних Словена, затим на курсевима: Стваралаштво Карела и Јосефа Чапека у чешкој књижевности у првој половини 20. века., Чешка фикција 19̶20. века. у европском контексту , Књижевни врхови 20. века и други који су посвећени проблемима савремене чешке књижевности.
Члан је Удружења књижевника Русије, секретар Одбора за просвету на Филолошком факултету. Учествовала је у изради државних стандарда високог образовања у области Филологија. Министарство образовања јој се захвалило за рад на структурној и садржајној реформи универзитетског образовања у Русији (1998, 2000). Њене области интересовања су: фикција, модерна чешка књижевност (1990-их година и почетак 21. века) у односу на руску, рад Карела Чапека у историјско-културном контексту у периоду између два рата међу Чехословачком Републиком и Централном Европом, као и општи закони историјске револуције књижевности Западних и Јужних Словена, изучавање и подучавање словенске књижевности у Русији током 19. и 20. века. Објавила је више од 40 научних радова, укључујући и 2 монографије: „Карел Чапек и друштвена фикција 20. века“ и „Поетика необичног: Уметнички светови фикције, бајке, утопије, поучне приче, митаˮ (на основу материјала европске књижевности прве половине 20. века).
Васиљева Валерија Фјодоровна (бохемиста, лингвиста, доктор језичких наука, професор)
Рођена је 19. 6. 1939. године у Москви. Дипломирала је на Катедри за словенске језике на Филолошком факултету Московског државног универзитета 1965, а постдипломске студије на Катедри за словенске језике је завршила 1974. године. 1975. године је одбранила своју тезу „Именице броја плуралиа тантум у савременом чешком језику“. 1999. године је одбранила докторску дисертацију на тему „Именовање предмета у чешком и руском језику из логичко-лингвистичке перспективе“. На катедри ради од 1965. године, а професор је од 2000. године. Држи предавања на неколико општих и специјалних курсева који су посвећени проблемима граматике и лексике савременог чешког језика, између осталог: Нормативна граматика чешког језика и Облици постојања језика чешког народа, Циљеви и методе компаративне лингвистик. Области интересовања су јој функционална граматика чешког језика, компаративна студија словенских језика (теорија и пракса). Аутор је више десетина научних публикација.
Клементјев Сергеј Василјевич (полониста, књижевни критичар, ванредни професор)
Рођен је 28. јуна 1946. године у Москви.
Дипломирао је на Катедри за руски језик на Филолошком факултету Московског државног универзитета 1972, а постдипломске студије је завршио на Катедри за словенске језике 1976. 1994. године је одбранио тезу на тему „Пољска књижевна критика 1960̶1970-их година руске прозе 20.века“. Ради на катедри од 1976. године. Његове области интересовања су: пољска књижевност 19. и 20. века, историја пољске књижевне критике, култура у Пољској, пољско-руске књижевне везе. Предаје на општим курсевима, попут: Историја пољске књижевности, Историја пољске књижевне критике 17̶20. века, Култура Пољске, затим: Пољско-руске књижевне везе у другој половини 19. и почетком 20. века, Пољско-руски књижевни односи у међуратном периоду (1918̶1939), Пољска експерименална проза 1920̶1930. Аутор је око педесет научних публикација.
Лифанов Константин Васиљевич (словакиста, лингвиста, доктор филолошких наука, професор)
Рођен је 9. октобра 1955. године у Сепурхову у московској области.
Дипломирао је на катедри за словенске језике на Филолошком факултету Московског државног универзитета 1977. У периоду 1979̶1980, 1989̶1990. и 1994̶1995. је стажирао на Филозофском факултету у Братислави, на универзитету Коменски. 1985. године је одбранио своју тезу на тему „Категорија рода и категорија бића/предмета у историји словачког језика“. 2001. године је одбранио докторску дисертацију на тему „Генеза словачког књижевног језика“. На катедри ради од 1977, а од 2005. године је професор. Његове области истраживања су: историја словачког језика, историја словачког књижевног језика, граматика савременог словачког језика. Предаје на општим курсевима: Историја словачког језика, Граматика словачког језика, спецкурсевима: Историја словачког књижевног језика, Граматичка структура словачког језика у односу на чешки… Такође води радионице на словачком језику у циљу основне и допунске специјализације. Аутор је више од 70 научних публикација.
Новикова Ана Степановна (експерт старословенског и црквенословенског, доцент)
Рођена је 14. јануара 1939. године. Дипломирала је на Катедри за руски језик и књижевност на Филолошком факултету Московског државног универзитета 1963, а постдипломске студије на Катедри за словенске језике је завршила 1966. године. 1970. године је одбранила своју тезу на тему „Односи падежа у Савиној књизи“. На Катедри ради од 1966. године, а доцент је од 1989. Њене области изучавања су: лексика, морфологија и синтакса старословенског језика, еволуција словенског превода Јеванђеља, компаративна студија старословенског и црквенословенског језика. Предаје на општем курсу Старословенски језик, затим на спецкурсевима: Лексикологија старословенског језика, Црквенословенски језик, Историја црквенословенског језика… Аутор је неколико научних публикација о разним проблемима старословенског и црквенословенског језика, као и 2 приручника на старословенском језику.
Плотникова Олга (словениста, лингвистa, доцент)
Рођена је 19. фебруара 1942. године у граду Урењу. Дипломирала је на Катедри за словенске језике на Филолошком факултету 1965, а постдипломске студије на Катедри за словенске језике је завршила 1968. Стажирала је на Универзитету у Београду и Љубљани 1967̶1968. године. 1967. године је одбранила своју тезу на тему „Начин образовања глагола и неке особености функционисања глаголског вида у модерном словеначком језику“. На катедри ради од 1968, а доцент је од 1987. Њене области интересовања су: историја словеначког језика, историја словеначког књижевног језика, граматика савременог словеначког језика… Предаје на општим курсевима: Граматика словеначког језика, Историја и дијалектологија словеначког језика, спецкурсевима: Проблеми правила и варијација у модерном словеначком језику и његовој историји, Проблеми компаративне студије словеначког, српског и хрватског језика, Словеначка лексикографија… Има више од 30 научних публикација.
Татјана С. Тихомирова (полониста, лингвиста, доцент)
Рођена је 17. октобра 1931. године у Москви. Дипломирала је на Катедри за словенске језике на Филолошком факултету Московског државног универзитета и специјализирала Пољски језик и књижевност 1954. године, а постдипломске студије на Катедри за општу и компаративну лингвистику је завршила 1957. године. 1963̶1964. стажира на Универзитету у Варшави. 1972. године је одбранила своју тезу под именом „Процеси адвербијализације облика инструментала без предлога у пољском језику“. На катедри ради од 1958, а доцент је од 1975. године. Члан је Академског савета Филолошког факултета Московског државног универзитета, као и Међународног удружења предавача пољског језика и културе као страног „Бристол“. Њене области интересовања су: морфологија и синтакса савременог пољског језика, пре свега, функционисање граматичких јединица, компаративна студија пољског и руског језика, настава пољског језика као страног. Предаје на општем курсу: Граматика савременог пољског језика, спецкурсевима: Синтакса савременог пољског језика, Проблеми порекла пољског књижевног језика, води семинаре: „Пољски језик 16.века“, „Заменице пољског језика“… Аутор је више од 50 научних публикација, монографија, бројних чланака, држи конференције, укључујући и међународне. Почасни је професор Московског универзитета. Одликована је медаљом Комитета за национално образовање (Пољска).
Шешкен Ала Генадевна (слависта, књижевни критичар, доктор филолошких наука, професор)
Рођена је 30. марта 1952. године у граду Лепел, Белорусија.
Дипломирала је на Катедри за српскохрватску и југословенску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду 1974. године, а постдипломске студије на Катедри за словенске језике Филолошког факултета Московског државног универзитета је завршила 1979. 1985. године је одбранила своју тезу „Стваралаштво М. Шолохова и књижевност Југославије“. 2008. године је одбранила докторску дисертацију „Македонска књижевност 20. века. Карактеристике настанка и развоја“. Од 1994. ради на Катедри. Њене области интересовања су: компаративна књижевност, историја македонске књижевности, историја белоруске књижевности… Предаје на општим курсевима: Историја македонске књижевности, Историја белоруске књижевности, Култура Македоније, спецкурсу Македонска проза 1970̶1990. године. Аутор је више од 100 научних публикација.
Лешкова Олга Олдржиховна (полониста, лингвиста, доцент)
Рођена је 17. маја 1957. године у Прагу.
Дипломирала је на Катедри за словенске језике на Филолошком факултету Московског државног универзитета 1979, а постдипломске студије на Катедри за словенске језике је завршила 1982. године. 1985. године је одбранила своју тезу на тему „Функционално-семантичка категорија скупа у пољском језику у односу на руски“. На Катедри ради од 1983. године, а доцент је од 2002. Њене области проучавања су: морфологија и лексикологија савременог пољског језика, упоредно проучавање словенских језика… Предаје на општем курсу: Граматика савременог пољског језика, затим на спецкурсевима и семинарима: Образовање имена у пољском језику, Специфичност метафоричке компатибилности… Има око 20 научних публикација о поменутим питањима и значајан број превода са пољског језика.
Приредила: Катарина Радуловић, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори: http://www.philol.msu.ru/