Јован Вуковић је рођен 13. марта 1905. у Шавнику, у Црној Гори, а преминуо је 1979. године у Сарајеву.
Студије српског језика и књижевности је завршио у Београду на Филозофском факултету 1928. године. Већ годину дана касније добио је посао у Мостару у гимназији, а од 1933. и у Учитељској школи. 1934. године он је објавио свој први рад, Горјети или горети у књижевном језику ијекавског наречја, у београдском часопису Наш језик. Докторску дисертацију под називом Говор Пиве и Дробњака одбранио је 1937. на Филозофском факултету.
- године радио је као асистент на Филозофском факултету Универзитета у Београду, али се 1946. године сели у Сарајево и почиње да ради као професор на Вишој педагошкој школи. По оснивању Филозофског факултета у Сарајеву, прешао је да ради у тој институцији и ту се задржао све до пензионисања 1975. године.
Са оснивањем Научног друштва БиХ, професор Јован Вуковић постаје његов члан; такође, од оснивања Академије наука и уметности БиХ постаје њен члан и председник њене Лингвистичке комисије. Јован Вуковић био је и покретач научних часописа у Сарајеву. Председавао је Републичком друштву наставника српскохрватског језика, а поред тога био је и сарадник Удружења фолклориста Босне и Херцеговине.
Његов опус чини преко 250 научних радова о српскохрватском језику. Својом научном дисертацијом је начинио велики помак у нашој дијалектологији, али се, поред ове дисциплине, занимао још и историјом српског језика, савременим српским језиком, посебном синтаксом, али и стилистиком, проблемима стандардног језика, правописном проблематиком итд.
Уређивао је следеће часописе: Питања савременог књижевног језика, Књижевни језик и Босанскохерцеговачки дијалектолошки зборник.
Био је добитник 27-јулске награде и Шестоаприлске награде града Сарајева.
Приредила: Јована Ружић, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извор: www.filozof.org/pdf/sarsrb/filoloske%20nauke/sreto%20tanasic%203.pdf