Радомир Алексић бавио се историјом језика, дијалектологијом, лексикографијом, старословенским језиком и граматиком савременог српскохрватског језика.Дипломирао је на Универзитету у Београду 1926, на студијској групи филозофских наука са српскохрватским као главним предметом. Био је асистент на Филозофском Факултету у Београду 1927., на којем је докторирао 1929. године. Потом је провео годину дана на студијском боравку у Кракову. За доцента на Филозофском факултету у Београду изабран је 1937. године. Почео је своја предавања морфологијом српскохрватског језика, да би у једном периоду предавао и старословенски језик. За ванредног професора био је изабран 1946. године, за редовног професора 1957., а пензионисан 1969. године. Године 1941, Радомир Алексић био је затворен у логору на Бањици, а 1943. отпуштен са Универзитета.
Из историје језика најзначајнији његов рад је монографија Језик Матије Антуна Рељковића (1931).
Објавио је књигу Прилози историји кајкавског дијалекта (1938) и Читанку старословенског језика са речником (1950).
Са Матом Храстом и Јованом Вуковићем, Радомир Алексић је приредио Правопис српскохрватског књижевног језика са правописним речником (1960), а са Станком Шкерљом и Видом Латковићем написао је Словеначко-српскохрватски речник (1964). Аутор је и Речника страних речи и израза (1978). Био је сарадник на Малој енциклопедији у издању Просвете. Почев од 1946. године Радомир Алексић је објавио, у коауторству, више школских граматика српскохрватског језика.
Приредила: Бојана Јовић, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извор: Википедија