Радосав Бошковић је рођен 28. децембра 1907. године у Орјој Луци, код Даниловграда. Био је српски филолог, лингвиста и професор Филозофског факултета у Београду. Гимназију је похађао у Даниловграду и Подгорици. Студирао је Српскохрватски језик са старословенским и Упоредну граматику индоевропских језика с упоредном граматиком словенских језика на Филозофском факултету Универзитета у Београду (1926–1930). Докторирао је 1933. г. дисертацијом Развитак суфикса у јужнословенској заједници (Београд, 1936). Године 1939. постао је доцент, 1948. ванредни, а 1956. г. редовни професор Филозофског факултета у Београду, на којем је предавао Старословенски језик и Упоредну граматику словенских језика.
По годину дана је, као стипендиста, провео на универзитетима у Кракову и Прагу. Предавао је у Другој мушкој гимназији и на Филозофском факултету. Бавио се компаративном граматиком словенских језика, морфологијом, фонетиком, акцентологијом, ономастиком и лексикологијом.
Писао је радове о дијалектима Црне Горе (са пољским дијалектологом М. Малецким објавио је Испитивање дијалеката Црне Горе). Сарађивао је с часописима Јужнословенски филолог, Наш језик, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Годишњак задужбине Саре и Васе Стојановића. Радове је објављивао у пољским часописима. Учествовао је у изради Речника српског књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности. Био је потписник Новосадског договора о српскохрватском језику и правопису из 1954. године.
Нека од његових дела су:
- Основи упоредне граматике словенских језика 1 – фонетика, Београд, 1968. год.
- Основи граматике словенских језика – фонетика и морфологија
- Основи упоредне граматике словенске ономастике
- Основи упоредне граматике словенских језика 2 – морфологија
Превео је са руског Корак напред, два корака назад, Владимира Лењина. Био је један од приређивача Целокупних дела П. П. Његоша и са М. Стевановићем саставио је Речник уз дела П. П. Његоша.
У предговору књиге одабраних Бошковићевих студија приређивачи су с правом рекли: „Професор Бошковић је не само један од данас најкомпетентнијих компаративиста–слависта, него и научник који је, такође данас, готово без премца у славистичком научном свету по концизности текста, логици аргументације и математичкој тачности израза и изражавања“. Тај став је данас једнако тачан и одржив као и пре три и по деценије, када је изречен.
Бошковића још називају и његошологом. Савременици, пријатељи и студенти истицали су његов морални, људски и интелектуални елитизам. Тај елитизам такође је карактеристика његовог начина рада.
Преминуо је у Београду 1983. године.
Приредила: Маријана Лештарић, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Изворi: http://www.maticacrnogorska.me/files/55/14%20adnan%20cirgic.pdf„
http://sr.wikipedia.org/sr/Радосав_Бошковић