Гордана Вуковић била је лингвиста, србиста, универзитетски професор. Родила се у Кисачу, надомак Новог Сада, 1941. године. Студије јужнословенских језика завршила на Филозофском факултету у Новом Саду (1965), где је магистрирала (1969) и докторирала (1987).
Радила је на Институту за лингвистику у Новом Саду (1968–1976), а потом у свим наставним звањима на новосадском Филозофском факултету (1977–2001), где је држала курсеве из области стандардног српског језика.
Основне области научног интересовања Вуковићеве биле су лексикологија и синтакса српског језика. Објавила је више ономастичких и лексичко-терминолошких студија посвећених српској материјалној и духовној култури на подручју Војводине, и то у контексту међукултурних и међујезичких утицаја. Својим лексикографским истраживањима утемељила је проучавање српске историјске патронимије и разрадила теоријско-методолошке основе дијалектолошки усмерених терминолошких истраживања српског језика, и то пре свега применом лингво-географске методе. Синтаксичка истраживања Вуковићеве углавном су везана за српску именичку синтагму било да је она посматрана у контексту функционисања предлошко-падежних конструкција или из перспективе српско-мађарске контрастивне синтаксе.
Дела:
- Основна питања номиналне синтагме, Н. Сад, 1972. (коауторство)
- Српскохрватска лексика рибарства, Н. Сад, 1977. (коауторство)
- Речник презимена Шајкашке (XVIII и XIX век), Н. Сад, 1983. (коауторство)
- Војвођанска коларска терминологија, Н. Сад, (коауторство)
- Терминологија куће и покућства у Војводини, Н. Сад, 1988.
Приредила: Маријана Лештарић. Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извор:
Ј. Ђукић, „Вуковић др Гордана“. Енциклопедија Новог Сада. Свеска 5 [вас–гав]. Н. Сад 1996; Љ. Суботић, „Гордана Вуковић (2. мај 1941 – 2. новембар 2001) “. ЗбМСФЛ XLV/1–2 (2002); Лексикологија, ономастика, синтакса.Зборник у част Гордани Вуковић. Ур. В. Ружић, С. Павловић. Н. Сад 2011.