Богољуб Станковић је био слависта, лингвиста, универзитетски професор. Рођен је 9. априла 1938. године у Доњој Коритници код Беле Паланке, а умро је 1. августа 2011. године у Сремској Митровици.
Професор Богољуб Станковић био је аутор више монографија, речника и уџбеника, главни уредник часописа Славистика, и уредник више зборника реферата сa научних скупова. Дисертација Богољуба Станковића Интерференција у предикатским синтагмама руског и српскохрватског језика (Београд; Филолошки факултет, 1977), била је једна од првих монографских конфронтативних описа руског и српскохрватског језика, емпиријски добро утемељена на стилски разноврсној грађи и написана на теоријско-методолошким тековинама конфронтативних истраживања времена у којем је настала, а с резултатима који нису изгубили на значају ни у наше доба. Своја интересовања за граматику руског језика Богољуб Станковић је исказaо и као аутор више чланака о различитим граматичким питањима, а такође у Граматици руског језика за основну школу, у којој је први пут у српској школској граматикографији примењен и функционални приступ опису граматичких градива.
Богољуб Станковић је аутор и више двојезичних руско-српских и српско-руских речника за основне и средње школе, који су сви имали више издања.
Богољуб Станковић аутор је и књиге 60 година Славистичког друштва Србије (Београд; Славистичко друштво Србије, 2008). Литература о српским научним и културним установама као што су САНУ, Матица српска или Српска књижевна задруга, незаобилазна је за стицање потпуне и праве слике о значају тих установа и за њихово боље чување у националном памћењу.
Посебна вредност монографије Богољуба Станковића 60 година Славистичког друштва Србије чини богата фактографија на којој је та књига заснована, а која је представљена читаоцима на основу систематског проучавања архива Славистичког друштва Србије. Богољуб Станковић је у тој књизи свесно настојао да пусти чињенице да, организоване хронолошким редоследом, говоре за себе, избегавајући, осим по изузетку, да се ослања на мемоаристичке изворе или на сећања живих чланова Славистичког друштва који су у њему дуго делали. Историја Славистичког друштва предочена у књизи 60 година Славистигког друштва Србије, и изложена у уводу пет поглавља и завршном делу насловљеном Уместо закључка, садржи део најважнијих чињеница из живота и рада Друштва.
Проф. Богољуб Станковић био је велики прегалац на широком пољу српске славистике: граматичар, синтаксичар, лексиколог, лексикограф, методичар, покретач часописа и славистичких едиција, искусни универзитетски наставник, који је наставничко искуство стицао на свим нивоима образовног система и рада, ментор у изради многобројних докторских дисертација и магистарских радова и посебно успешан организатор славистичког научног живота и рада. У проф. др Богољубу Станковићу српска славистика последњих неколико деценија имала је једног од својих најзначајнијих представника.
Приредила: Јована Живковић, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извор: Прилози историји српске славистике
Станковић, др Богољуб // Библиографски речник МСЦ 1971-2000;
Богољуб Станковић, 60 година Славистичког друштва Србије