Зигзаги памяти, Самуил Б. Бернштејн – Москва, Институт славяноведения РАН, 2002;
Самуил Борисовић Бернштајн (1910, Баргузин – 1997, Москва) – руски слависта-лингвиста, балканиста, дијалектолог, специјалиста за бугарски језик и лингвистичку географију, историчар науке. 1928. уписао је Историјско-етнографски факултет Московског универзитета, специјализујући се у славистици. Од 1934. до 1938. руководио је Катедром бугарског језика и књижевности Одеског педагошког универзитета, а од 1937. до 1939. био је декан Књижевног факултета Одеског универзизета. Од 1948. до 1970. био је официјелни декан Катедре за словенску филологију на МГУ и од 1947. до краја живота радио је на Институту за славистику Руске академије наука, где је од 1951. до 1977. водио сектор за словенске језике, а затим почео да се занима лингвистичком географијом.
Аутор је више од 400 штампаних дела, од којих су више од 20 речници, уџбеници и монографије. Од 1940. до 1950. доста је радио на дијалектологији бугарског језика, а до 1960. је склапао и редактирао бугарске речнике, граматике и уџбенике.
Дела: Атлас болгарских говоров в СССР (1952–1962), Очерк сравнительной грамматики славянских языков (1961, 1974), Константин-философ и Мефодий (1984), Зигзаги памяти (до 1961), Болгарско-русский словарь (1966), Из проблематики диалектологии и лингвогеографии (2000)…
Приредила: Сара Ромић, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извор: Предраг Пипер: „ Мемоаристика и историја славистике“