Иван Клајн је познати српски филолог, доктор наука, историчар језика и професор на Филолошком факултету у Београду. Рођен је 31. јануара 1937. године у Београду, као син Хуга и Стане Клајн.
Године 1961. завршио је Италијански језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. На овом факултету је предавао Италијански језик и Упоредну граматику романских језика. Поред романистике, Клајн се бави и граматиком и стандардизацијом савременог српског језика. Од 1974. године пише двонедељне рубрике о проблемима савременог српског језика, прво у Борби, а потом у Политици, а последњих година и у НИН-у. Главни је уредник лингвистичког часописа Језик данас који издаје Матица српска. Објавио је више радова у лингвистичким часописима и 18 књига, међу којима су најзначајније и најпознатије: Утицаји енглеског језика у италијанском (1971), Творба речи у савременом српском језику (2002−2003), Италијанско-српски речник (последње издање 2011). Речник језичких недоумица најчешћа је штампана његова књига. Такође, нека од његових познатих дела су: Разговори о језику (1978), Речник нових речи (1992), Лингвистичке студије (2000), Странпутице смисла (2000) и друго. Заједно са Павлом Ивићем, Митром Пешиканом и Браниславом Брборићем написао је Језички приручник у издању Радио-телевизије Београд (1991). У зборнику Српски језик на крају века (1996) написао је одељак о лексици. Његов Речник језичких недоумица доживео је шест издања. Заједно са Предрагом Пипером објавио је Нормативну граматику (2013, друго издање 2014). За Италијанско-српски речник (друго издање, 2000) добио је награду италијанске владе.
Иван Клајн се бави и превођењем и превео је већи број књига са италијанског и енглеског језика. Његов превод комедије Ђордана Бруна Свећар изводио се у Атељеу 212 у Београду. Један је од приређивача српског издања Кембричке енциклопедије језика (Београд, 1995) Дејвида Кристала и један је од преводилаца (уз Бориса Хлебеца) српског издања Енциклопедијског речника модерне лингвистике (Београд, 1988) од истог аутора. Члан је Савета Вукове задужбине, као и сарадник Матице српске.
Приредила: Кристина Сировица, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извор: sr.wikipedia.org