Ксенија Милошевић је рођена 1933. године у Мостару.
Завршила је студије српскохрватског језика и југословенске књижевности на Филозофском факултету у Сарајеву 1961. г. На истом факултету одбранила је докторску дисертацију под називом Футур екзактни у савременом српскохрватском језику (1965). На Филозофском факултету ради од 1962. г. у звању асистента, од 1968. у звању доцента, од 1974. у звању ванредног, а од 1982. као редовни професор. У периоду од 1965. до 1967. била је лектор српскохрватског језика на Славистичком институту у Гетингену. Пензионисана је 1989. године.
Подручје народног интереса представљају синтакса и семантика српскохрватског језика и из тог подручја је објавила више научних и стручних радова (Радови АНУ БиХ, Књижеви језик, Јужнословенски филолог, Радови Института за језик и књижевност, Зборник за филологију и лингвистику). Била је члан редакције часописа Питања савременог књижевног језика и часописа Књижевни језик. Била је лектор и предавач на Југословенском семинару за стране слависте.
Интересовање Ксеније Милошевић за лингвистику, односно синтаксу српског или српскохрватског језика, било је усмерено на две области – на мофросинтаксу глаголских облика и на пруочавање реченице. Та два плана се у њеном синтаксичком поступку стално преплићу, па је врло често проучавање реченице, и просте и сложене, изведено управо са аспекта рефлектовања тог њеног првог интересовања.
Ауторско дело јој је Футур и синонимски облици у савременом српскохрватском језику, АНУ БиХ, Сарајево, 1970, 180 стр.
Приредила: Маријана Лештарић, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извор:
http://bs.wikipedia.org/wiki/Ksenija_Milo%C5%A1evi%C4%87
http://www.filozof.org/pdf/sarsrb/filoloske%20nauke/milanka%20babic%205.pdf