Милан Будимир је рођен 1891. у Варцар Вакуфу (данашњем Мркоњић Граду). Школовао се у Сарајеву, а студирао је класичну филологију на Универзитету у Бечу, где је и докторирао 1920. године са тезом О олујним демонима код индоевропских народа. Исте године изабран је најпре за асистента, а убрзо и за доцента на Катедри за класичну филологију Филозофског факултета у Београду. Као студент био је политички ангажован у националним круговима српских омладинаца и члан Младе Босне. Милан Будимир је био ратни инвалид, од 1922. године је био потпуно слеп. Библиотека Савеза слепих Србије носи његово име.
Као истраживач високог ранга, 1948. године је изабран за дописног, а 1955. за редовног члана Српске академије наука и уметности. Бавио се истраживањима у области класичне филологије у свим њеним гранама: историји класичних језика (посебно грчког), историји грчке и римске књижевности. Такође, бавио се истраживањима старобалканских и словенских језика, историјом религије, античког наслеђа код Срба (посебно у језику, књижевности и фолклору), као и истраживањима у области опште лингвистике.
Научни опус Милана Будимира броји неколико стотина радова, књига, студија, расправа и чланака, од којих су неки ушли у најпознатије енциклопедије, речнике и приручнике. У главним цртама, радови Милана Будимира се могу поделити на пет великих скупина. Првој скупини припадају радови који се односе на истраживања докласичних и култура на балканском, малоазијском и апенинском простору. Главна заслуга Милана Будимира у овој области лежи у сакупљању и тумачењу обимног лексичког материјала из језика догрчких Индоевропљана, као и утврђивању гласовних законитости ових језика. Другу скупину чине радови у којима су приказана истраживања посебних веза између ових догрчких и индоевропских идиома и словенских језика, тачније протословенског језика. Трећу скупину чине радови који се односе на испитавање општих фонетских законитости и појава у индоевропским језицима, посебно у језицима у контакту. Четврту групу чине истраживања у области античких књижевности са посебним нагласком на догрчко порекло појединих књижевних родова и европске сцене. Пету групу чине радови који испитују посебне културне везе у фолклору јужних Словена и античког света, и они стоје у тесној вези са другом скупином Будимирових радова.
Награде: Октобарска награда Београда (1964), Орден рада са црвеном заставом (1964), Седмојулска награда (1967).
Припремила: Јована Живковић, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори: http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=796