Милица Грковић је рођена 1937. године у Чумићу, код Крагујевца. Чувени је лингвиста, слависта, универзитетски професор (у пензији).
Основну школу похађала је у родном месту, а гимназију у Крагујевцу. Завршила је групу за Српскохрватски и руски језик на Вишој педагошкој школи у Крагујевцу 1958. г. и запослила се као наставник. Државни испит за професора српскохрватског и руског језика положила је 1961. Исте године уписала се на Филозофски факултет у Новом Саду и 1966. године дипломирала на групи за јужнословенске језике. На постдипломске студије ФФ у Београду уписала се 1968. и магистрирала 1970. г. Докторску дисертацију под насловом Лична имена словенског порекла у Дечанским хрисовуљама одбранила је на истом факултету 1980. г. Од 1968. г. радила је у Институту за лингвистику, а потом у Институту за јужнословенске језике ФФ у Новом Саду (данас Одсек за српски језик и лингвистику), најпре као асистент, затим као научни сарадник.
Звање ванредног професора добила је 1985, а звање редовног професора 1990. године. Предавала је као гостујући професор на ФФ у Српском Сарајеву (1995–2005). На основним студијама предавала је Старословенски језик и Упоредну граматику словенских језика (Нови Сад), Историју српског народног језика и Историју српског књижевног језика (Српско Сарајево), а на постдипломским студијама Ономастику и Историју српског језика.
До пензионисања (2002) била је сарадник на дугогодишњем пројекту Историја српскохрватског (српског) језика, који је основао академик Павле Ивић. Руководила је пројектом Ономастичко-лексиколошка истраживања на терену Војводине. Учествовала је у раду многих научних скупова у земљи и иностранству (Атина, Београд, Будва, Дубровник, Загреб, Одеса, Подгорица, Скопље, Софија итд.). Члан је уређивачког одбора Косовско-метохијског зборника САНУ, Косовског одбора САНУ и Одбора за ономастику САНУ.
Добитница је Повеље Старог Ибарског Колашина, којом је проглашена за почасног грађанина те области (1990), награде Искре културе Културно-просветне заједнице Војводине (1997), Плакете скупштине-општине Зубин Поток (1997), те награде за животно дело Универзитетског одбора Удружења универзитетских професора и научника Србије у Новом Саду (2005). Учествовала је у низу културних активности (оснивање Галерије савремене уметности у Грачаници 1992. године, подизање споменика патријарху Арсенију Чарнојевићу у Старом Ибарском Колашину 1994. године, оснивање Галерије савремене уметности у Зубином Потоку и др.). Главне области њеног научног рада су ономастика и историја српског језика.
Деценијама се успешно бави систематским проучавањем ономастичке грађе у српским средњовековним документима, пре свега повељама и писмима (Дечанска, Светостефанска, Призренска хрисовуља, Жичка повеља, повеље цара Душана, документи из времена Деспотовине), али и писаним споменицима других жанрова (поменици). Значајан допринос дала је и изучавању савремене српске антропонимије. Писала је студије из области правне и економске терминологије српског средњег века, историје књижевног језика у Срба, историјске фонологије, дијалектологије, историје ономастичких истраживања и др.
Дела:
- Дечанске хрисовуље (са П. Ивићем), Н. Сад, 1976.
- Речник личних имена код Срба, Београд, 1977.
- Речник личних имена Бањског, Дечанског и Призренског властелинства у четрнаестом веку, Београд, 1986.
- Насеља и становништво Области Бранковића 1455. године, Београд, 2001. (коауторство)
- Одреднице Политика и прегматика назива (287–290), Имена (364–369), Презимена (455-461), Остали типови назива (522–526)
- Прва хрисовуља манастира Дечани, Београд, 2004.
Приредила: Маријана Лештарић,Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извор: Животопис No10 награђених професора за животно дело на Универзитету у Новом Саду, Н. Сад, 2005.