Под теретом, Владимир А. Мошин – Народна библиотека Србије, 2008; превод Несиба Палибрк-Сукић; 283 стране
Владимир Алексејевић Мошин (1894, Санкт Петербург – 1987, Скопље) – руски историчар, филолог, протојереј, палеолог, византиста. Студирао је на Историјско-филолошком факултету у Санкт Петербургу, а затим добровољно служио у Првом светском рату. Образовање је продужио на Историјско-филолошком факултету Тифлиског универзитета и Историјско-филолошком факултету Кијевског универзитета. Након евакуације из Крима, с женом Олгом емигрирао је у Југославију, где је почео да предаје у граду Копривница.
Био је у вези са београдским и загребачким универзитетима, а активно је учествовао у образовању универзитета у Скопљу и био је директор Академије наука и уметности у Хрватској.
Дела: Грчке повеље српских владара (1936), Средњовековни игумани Хиландарског манастира (1940), Македонско јеванђеље свештеника Јована (1954), Ћирилични рукописи Југословенске академије (1950), Документи из архива Свете горе (1939)…
Приредила: Сара Ромић, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извор: Предраг Пипер: „ Мемоаристика и историја славистике“