Др Божо Ћорић, професор, рођен је 11. новембра 1945. у Козарцу, код Приједора (Република Српска). Уписао се 1965. на Филолошки факултет у Београду, где је дипломирао 1969, магистрирао 1972. и докторирао 1979. Изабран је 1970. године за асистента за Историју српскохрватског језика на Филолошком факултету у Београду, 1980. у звање доцента, 1988. ванредног професора и 1995. редовног професора. Од 1983. до 1985. био је секретар Југословенског семинара за стране слависте (Београд-Задар); био је главни уредник часописа „Књижевност и језик“ (Београд). Од 1990. до 1998. био је управник Међународног славистичког центра на Филолошком факултету у Београду. Гостовао је на више иностраних факултета. Био је професор по позиву на Универзитету у Сеулу (1998-2001); на факултетима у Никшићу и Бањој Луци предаје Историјску граматику српског језика. Бави се историјом језика и дериватологијом.
Моциони суфикси у српскохрватском језику, Београд, 1982; Српскохрватски за странце, Београд, 1985; Српски за странце / Serbe for foreigners / Serbisch für Ausländer / Le serbe pour les etrangers, Београд, 1998 (више издања); Правопис српскога језика са речником, Београд-Никшић, 1993 (коаут.).
„Међузависност типа текста и форме антропонима у савременом српском језику”, Slavia, Ročnik 66, Praha, 1997, 285-292; „Експанзија неких страних творбених елемената у савременом српском језику”, Slavica Pragensia ad tempora nostra, Praha, 1998, 168-172; „О једном нерегистрованом, а продуктивном суфиксу (суфикс – изација)”, Четврти лингвистички скуп „Бошковићеви дани“, Подгорица, 1999, 63-69; „О деривацији именица у разговорном језику”, Общност и многообрзие на славянските езици (Сборник в чест на проф. Иван Леков), София, 1997, 201-205; „Анатомија наопаке хрватске језичке политике”, СЈ, 1998, III, 1-2, 551-559; „Суфикс –ист/а/ у српском стандардном језику”, НЈ 2000, XXXIII/3-4, 211-234; „Творбено-семантичка анализа именица на -изам у савременом српском језику”, КњЈ, 2001, XLVIII, 1-2, 37-56; „Формант -ада у савременом српском језику”, Исследования по славянским языкам (Корейская ассоциация славистов), Сеул, 2001, 6, 243-253; „Михаило Стевановић као дериватолог – терминолошка питања”, Живот и дјело академика Михаила Стевановића, САНУ, Подгорица, 2002, 259-268; „Деривациони појмовни апарат у српском језику”, СЈ, 2002, 7/1-2, 195-204; „Тенденције ка интернационализацији, рационализацији и феминизацији у савременом српском језику”, Die Welt der Slaven, Band 21, Festschrift für Peter Rehder, München, 2004, 63-75.
Из творбене синонимије српскохрватског језика, 12/1, 131-136; Вук и творба речи, 17/1, 193-198; О терминологији у нашој творби речи, 18/1, 75-82; О неким творбеним моделима са становишта језичке економије, 20/2, 325-334; Антропоними и текст, 21/2, 133-141; Творбено и лексичко значење, 22/2, 257-263; Стилистички аспекти деривације, 23/2, 103-108; Неке језичке карактеристике правних текстова половине 19. века, 25/2, 85-95; Варијације у тумачењу изведених речи у једнојезичним речницима српског језика, 26/2, 343-351; Позајмљенице и врсте речи, 27/2, 253-261.
Литература: Злата Бојовић, Драгана Мршевић-Радовић, Снежана Самарџија, Биобиблиографски речник МСЦ, Научни састанак слависта у Вукове дане 1-30, Београд, 2005.
Приредила:
Александра Гецић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори:
Википедија
Анали Филолошког факултета
Сајт Филолошког факултета