Бранислав Остојић је рођен  2. новембра 1940. године у Врелима код Жабљака. Основну и средњу школу завршио је у Жабљаку и Никшићу. На Филолошком факултету у Београду дипломирао је српскохрватски језик са општом лингвистиком и старословенским језиком 1966. године. Магистрирао је (1970) и докторирао (1975) на истом факултету.

Биран је за асистента на Филолошком факултету у Београду. Школске 1967/68. почео је да ради као професор Више школе у Никшићу. Исте године, на предлог Филолошког факултета у Београду, одлази у СССР на Универзитет у Лењинграду, где на Филозофском факултету ради у звању предавача једну школску годину. Предавао је савремени српскохрватски језик и историјску граматику са акцентологијом. При оснивању Филозофског факултета у Никшићу биран је за ванредног (1979), а потом за редовног професора (1983). Предавао је савремени српскохрватски језик и методологију лингвистичких истраживања. За професора емеритуса, на Универзитету Црне Горе, изабран је 2005. године.

По позиву је држао  предавања на Филозофском факултету у Загребу, Дубровнику и Сарајеву. Држао је предавања на Југословенском међународном славистичком семинару у Задру и Сарајеву, а био је гост-предавач на Хрватској међународној љетњој славистичкој школи у Дубровнику. Као гост држао је предавања на Колумбија универзитету у Њујорку, на Харварду и на Универзитету у Ен Арбору (Мичиген) у САД.

Био је председник Вијећа Одсјека за српскохрватски језик и књижевност, продекан за наставу на Филозофском факултету у Никшићу, а шеф Катедре за српскохрватски (српски) језик од њеног оснивања. Од оснивања Друштва за науку и умјетност Црне Горе 1974. године радио је у Подгорици као руководилац Одбора за језик и књижевност. У ЦАНУ је био иницијатор лингвистичких истраживања. Био је секретар Одјељења умјетности и члан Предсједништва ЦАНУ (2002–2012). Истовремено је руководио Институтом „Петар II Петровић-Његош” и био предсједник Одбора за критичко издање Његошевих дела. Уређивао је гласник „Одјељења умјетности” и све лингвистичке и лексикографске публикације ЦАНУ. Три године био је помоћник директора Југословенског међународног семинара за стране слависте у Задру, више пута је био члан стручне Комисије за Награду АВНОЈ-а, члан Југословенског славистичког комитета, члан Комисије МКО за изучавање и наставу језика и југословенских књижевности на страним универзитетима, члан Комисије у Скупштини СФРЈ за утврђивање истовјетности текстова на језицима народа и народности Југославије, а једно вријеме и њен председник. Био је члан: Међуакадемијског одбора за изучавање словенских језика (ЈАЗУ – Загреб), Међуакадемијског одбора за дијалектолошке атласе (САНУ – Београд), Међуакадемијског одбора за проучавање ортографске и ортоепске проблематике (АНУБиХ – Сарајево), а био је једно време и члан Међуакадемијског одбора за ономастику (ЈАЗУ – Загреб), Одбора за стандардизацију српског језика при САНУ у Београду, потпредсједник Друштва за неговање и проучавање српског језика у Београду. Био је (а неких је и сада) члан редакција: Ономастика Југославије – Загреб, Књижевност и језик – Београд, Сувремена лингвистика – Загреб, Ријеч – Никшић, Српски језик – Београд. Уредник струке – Лингвистика, филологија – Енциклопедија Југославије за Црну Гору (друго издање) – Загреб, уредник лингивистичких публикација у Унирексу и др.

Учествовао је рефератима на преко 80 научних скупова у Лењинграду, Њујорку, Љубљани, Скопљу, Сарајеву, Загребу, Дубровнику, Београду, Новом Саду, Подгорици. Његова библиографија броји преко 350 студија и расправа, прилога и чланака у нашим и страним часописима.

Добитник је Тринаестојулске награде и Ордена рада са сребреним вијенцем.

За ванредног члана Црногорске академије наука и умјетности изабран је 19. новембра 1993, а за редовног 8. децембра 2000. године.

Живи у Никшићу.

Најзначајнија дела:

  • Језик Петра I Петровића (1976)
  • О црногорском књижевнојезичком изразу IIII (1985, 1999. и 2003)
  • Вук Караџић и књижевни језик у Црној Гори (1989)Извор:
  • Језик Мемоара војводе Анта Даковића (1989)
  • Из црногорске лексикологије и лексикографије (1992)
  • Колебања у норми српског језика (1996)
  • Прилози о Његошеву језику (1997)
  • Речник (и)јекавизама српског језика (2000)
  • Историја црногорског књижевнојезичког израза (2006)

    Извор:
    www.canu.ac.me/index.php/47-clanovi/…nauka/112-branislavostojic

    Приредила:
    Нада Милићевић
    Филолошки факултет Универзитета у Београду

    Извор:
    http://www.sanu.ac.rs/Projekti/Projekti.aspx