Др Вучина Раичевић, русиста, лингвиста, универзитетски професор, рођен је 15. марта 1945. године у Праћевцу код Берана.
Основну школу учио је у свом родном месту, а гимназију у Беранама (тада Иванграду). Године 1965. уписао се на Филолошки факултет у Београду, на студијску групу за руски језик и књижевност Одсека за славистику, где је дипломирао 31. јануара 1970. године.
Постдипломске студије завршио је на Филолошком факултету у Београду на смеру примењене лингвистике и методике наставе, где је 2. јула 1990. године одбранио магистарски рад под насловом: Културолошки и лингвокултуролошки аспект у уџбеницима руског језика за средње усмерено образовање.
На Филолошком факултету у Београду 20. марта 1996. године Вучина Раичевић је одбранио докторску дисертацију под насловом: Тематска условљеност лексике у уџбеницима руског језика и њена семантизација у наставној пракси (теоријске основе).
У оквиру свог стручног усавршавања, Вучина Раичевић је 1978. године био на студијском боравку у Петрограду (тада Лењинграду) у угледном Херценовом институту, где је завршио курс стручног усавршавања. Године 2004. у оквиру програма стручног усавршавања био је на студијском боравку у Институту „А. С. Пушкина” у Москви, а 2005. године учествовао је на вишедневном Међународном симпозијуму у Москви посвећеном унапређењу наставе руског језика и књижевности у иностранству.
По завршетку студија Вучина Раичевић се запослио у гимназији у Старој Пазови као професор руског језика и књижевности. Осим у гимназији, предавао је и у другим школама различитог типа (економској, техничкој и основној школи).
Од 1996. до 2003. године др Вучина Раичевић је предавао на Машинском факултету у Београду (прво у звању вишег предавача, а потом у звању доцента) руски језик струке. Од 2001. до 2003. године предавао је руски језик као хонорарни наставник и на Вишој туристичкој школи у Београду. Од 2003. године др Вучина Раичевић предаје на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за славистику у звању доцента, а од 2007. године у звању ванредног професора.
Децембра 2010. године др Вучина Раичевић добио је звање редовног професора Универзитета у Београду.
Више година Вучина Раичевић је ангажован у раду Славистичког друштва Србије, посебно у организовању и реализацији традиционалног Скупа слависта Србије, који се одржава сваке године на Филолошком факултету у Београду, као и у раду Зимске школе, стручног семинара за професоре руског језика (за време зимског распуста). Од фебруара 2004. године Вучина Раичевић је члан Управе Славистичког друштва Србије и Одбора за стручно усавршавање наставника у изучавању словенских језика, књижевности и култура, који ради у оквиру Славистичког друштва Србије, а од новембра 2006. члан је Савета Међународног славистичког центра при Филолошком факултету у Београду.
Проф. Раичевић је у сарадњи са мр Јеленом Гинић аутор програма Зимска школа: семинар за стручно усавршавање професора руског језика, који је 2008. године прихваћен од стране Републичког завода за унапређивање образовања и васпитања. Програм се сваке године унапрежује и верификује.
За свој наставни и педагошки рад и активности више пута је похваљиван и награђиван. Добитник је плакете „Светлост” (1982) Културно-просветне заједнице СО Стара Пазова, за изузетне резултате у области просвете и културе, као и захвалнице (1992) Славистичког друштва Србије, за значајне резултате у настави словенских језика и књижевности и за посебно испољене активности у раду Славистичког друштва.
На Филолошком факултету Вучина Раичевић предавао је (до 2008. године) предмет: Методика наставе руског језика и Руски као изборни језик I и II (за студенте неслависте). Од 2008. предаје предмете: Методика наставе руског језика (на основним и мастер студијама), Руски језик II као помоћни (студентима полонистике, украјинистике и др.), а 2008. године изабран је и за наставника студијског предмета на докторским студијама за предмет Методологија истраживања у методици наставе страних језика. Вучина Раичевић је на Филолошком факултету био више пута ментор и члан комисија за израду и одбрану више докторских дисертација, магистарских и мастер радова: Јелица Ковачевић, Културолошки аспект као фактор мотивације у учењу руског језика у српској говорној средини; Николета Илић, Ваннаставне активности као фактор мотивације и креативности ученика у настави руског језика; Ана Спремић, Типологија и облици беспреводне семантизације лексике у настави руског као инословенског језика (методе и поступци); Марија Ратковић, Дидактичко-методичке компетенције наставника страног (руског) језика; Анита Тешић, Образовно-васпитна и мотивациона функција уџбеника страног (руског) језика; Јелена Вукичевић-Радоичић, Формирање социокултурне компетенције ученика у настави страног (руског) језика; Влатка Лотина, Савремена техничка средства у настави страног (руског) језика. Вучина Раичевић је у периоду после избора у звање ванредног професора био ментор за израду 8 докторских дисертација, од којих су неке одбрањене, а неке у току израде: Јулија Ненезић, Конструисање и експертиза високошколског уџбеника руског језика за нефилолошки профил – структурно-садржински и функционални аспекти (одбрањена 2008. године); Дејан Марковић, Конфротациона анализа компијутерске лексике у руском и српском језику и коришћење интернета у наставној и преводилачкој пракси (одбрањена 2010. године); Јелена Гинић, Настава прозодије руског језика у српској говорној средини (лингвистички и лингводидактички аспекти); Вукосава Ђапа-Иветић, Начела лингводидактичког обликовања уџбеника руског језика у Србији 1945-1995 (општеобразовни профил); Наталија Брајковић, Индивидуализација и диференцијација у уџбеницима руског језика за основу школу (теоријски принципи и конструкцијска решења); Ружица Радојчић, Структурно-садржинске и функционалне карактеристике дидактичких граматика руског језика у инословенској (српској и хрватској) говорној средини; Маја Павловић-Шајтинац, Лексикографија школских речника руског језика у српској и хрватској говорној и социокултурној средини; Милена Маројевић, Предикативне речи у руском језику и њихови српски еквиваленти (морфо-синтаксички, лексикографски, преводилачки аспект).
У претходном периоду Вучина Раичевић је такође био ментор за израду двају магистарских радова: Наталија Јермоленко, Илустративни материјал у уџбеницима и приручницима руског језика за основну школу (одбрањен 2007. године) и Наталија Брајковић, Међујезичка хомонимија и паронимија у настави руске лексике (одбрањен 2007. године). Био је члан комисије за преглед и оцену докторске дисертације мр Вере Белокапић-Шкунце, Лексичке одлике руског и српског пословног језика (одбрањене 2005. године), затим члан комисија за преглед и оцену магистарских радова Маријане Папрић, Примена матерњег језика у препаративној и оперативној настави страног (руског) језика (одбрањеног 2004. године); Ружице Радојчић, Категорија теличности у руском језику у поређењу са српским (одбрањеног 2008. године); Маје Павловић-Шајтинац, Русизми у извештајима новинских извештача (одбрањеног 2009. године).
Вучина Раичевић је аутор или коаутор 30 посебних издања-монографија, уџбеника, приручника или речника, од којих је 6 објавио после избора у звање ванредног професора.
Научна интересовања Вучине Раичевића крећу се пре свега у широкој, сложеној области методике наставе руског језика и методике наставе страних језика, али и различитих других путања лингвистичке русистике и глотодидактике. То је посебно изражено у његовим најразвијенијим и најобимнијим публикацијама. Тако у монографији Лексика и семантизација: тематска условљеност лексике и њена семантизација у настави руског језика (Београд, Филолошки факултет, 2006) Вучина Раичевић прегледно и систематично, аргументовано и уверљиво разматра низ питања везаних за лингводидактички опис и обраду руске лексике у српској говорној средини, наставивши у том погледу делатност својих угледних претходника на том пољу, пре свега проф. др Вере Николић и др Борисава Тошића, али у новим условима, са новим приступом и новим методолошким апаратом. Та монографија проф. Раичевића иде у ред малобројних остварења у којима се комплексно, дескриптивно и прескриптивно сагледава усвајање појединих аспеката руског језика у српској говорној средини.
Општа методика наставе словенских језика у инословенској средини (Београд, Завод за уџбенике, 2007) Вучине Раичевић а представља прву монографску обраду тог сложеног предмета. У њој су на оптималан начин повезана добра традиционална искуства са новим сазнањима и потребама (посебно у глави О модерној настави живих језика у савременој Европи – Европски језички портфолио и заједнички европски оквир за живе језике). Општа методика наставе словенских језика у инословенској средини проф. Раичевића због своје иновативности, успешности обраде појединих садржаја и широке потенцијалне променљивости представља значајну појаву у српској славистици и значајан корак ка унапређивању методике наставе инословенских језика као младе научне дисциплине и код нас и у свету.
Методологија истраживања у методици наставе страних језика: хрестоматија (2009) највећим делом је посвећена теорији и методологији наставе страних језика, новим парадигмама и новим технологијама у тој области и сродним питањима. Иако у тој књизи доминира теоријска проблематика, она је тако конципирана и аргументовано, убедљиво и прегледно изложена да може бити приступачна и ширем кругу читалаца, посебно на докторским студијама, на смеру методике наставе страних језика. Оригиналним ауторским увидима у питања која су предмет те књиге проф. Раичевић је додао хрестоматију, што још повећава њену употребљивост и круг могућих корисника.
Једнаку пажњу завређује и Речник лингводидактичких термина (Београд, Завод за уџбенике, у штампи, приложена потврда) као концепцијски ново лексикографско дело на српском језику, са широком практичном употребљивошћу, и од несумњивог значаја и за проучавање метајезика модерне лингводидактике.
Приручник Практикум из методике наставе руског језика (у коауторству са Јеленом Гинић) урађен је за потребе студената русистике у оквиру реализације студијских програма методике наставе руског језика на основним академским и мастер студијама на факултету, са могућношћу да неки делови буду коришћени и за потребе наставе на докторским студијама. Приручник је замишљен као подршка основном уџбенику методике наставе руског језика и методичкој литератури која се студентима препоручује за стицање основних теоријских, дидактичко-методичких, психолошких и других знања релевантних за формирање адекватне опште професионално-педагошке компетенције и методичке културе будућих наставника. Студентима значајно може помоћи у припремама за испите из методике на основним и мастер студијама, и током обављања педагошке праксе у школама. Поред тога што је првенствено намењен студентима, он корисно може послужити и наставницима у решавању конкретних проблема у настави, посебно наставницима на почетку њиховог педагошког рада. По својој концепцији, структури, садржајима и оријентацији, тај приручник има карактер и функцију не само методичког практикума него и практичне методике наставе руског језика. Структуру овог практикума чине два основна дела и методички терминолошки речник. Први део садржи два посебна одељка: Кратак преглед теорије, односно теоријских основа методике наставе руског језика, и Контролна питања, чија је сврха проверавање и само проверавање основних теоријских знања. Други део садржи Креативне, проблемске методичке задатке, који се односе на практичну примену и операционализацију усвојених теоријских знања. Практикум садржи и део: Кратак руско-српски методички речник.
Како поменуте публикације Вучине Раичевића, тако и његове студије, чланке, реферате и саопштења са научних скупова, научну критику, приказе и друге научне и стручне прилоге краси примерена емпиријска и теоријска заснованост, јасност излагања и уверљивост аргументације.
У својој наставничкој пракси, стручном и научном раду, поред индивидуалног стручног зсавршавања, др Вучина Раичевић је континуирано и активно учествовао на бројним стручним и научним скуповима-семинарима, симпозијумима, курсевима за стране језике, на конгресима у земљи и иностранству, на којима је најчешће иступао с рефератима и саопштењима. Учествовао је на два међународна конгреса у организацији Међународне асоцијације наставника руског језика и литературе (МАПРЈАЛ) у Будимпешти (1996) и у Москви (1990), на којима је поднео реферате из области методике наставе руског језика. Тезе оба реферата објављене су у конгресним зборницима. Учествовао је (с рефератима и саопштењима) и на више међународних симпозијума МАПРЈАЛ-а, као и на међународним и домаћим симпозијумима у организацији Славистичког друштва Србије и Филолошког фалуктета, који се одржавају на Филолошком факултету у Београду, почев од 1996. године. Такође, почев од 2005. године, редовно учествује на Научном скупу методичара на Филозофском факултету у Никшићу, с рефератима о темама из области методике наставе страних језика. Од јануара 2009. године учествује у раду новопокренутог великог округлог стола у оквиру зимских сусрета српских и страних слависта. У оквиру научних интересовања Вучине Раичевића, посебно место заузима методика наставе руског језика, а нарочито њени социокултурни и лингвокултуролошки аспекти на свим нивоима учења страног (руског) језика у српској говорној средини. Библиографија Вучине Раичевића је импозантна, а по значају се издвајају посебне публикације, и то монографије: Лексика и семантизација: тематска условљеност лексике и њена семантизација у настави руског језика (2006), Општа методика наставе словенских језика у инословенској средини (2007) и Методологија истраживања у методици наставе страних језика (2009), као и Речник лингводидактичке терминологије (2010). Поред тога, Вучина Раичевић је аутор и два универзитетска уџбеника: Руски језик за пословне људе у области спољне трговине и туризма – пословна и свакодневна комуникација (2005) и Прилози методици наставе руског језика: од теорије ка пракси (2006), а објавио је кѕо коаутор и 4 средњошколска уџбеника за I, II, III и IV разред гимназије и угоститељско-туристичке школе (сва 4 имала су више издања), чији је издавач Завод за уџбенике у Београду.
Вучина Раичевић је објавио више од сто научних и стручних радова (укључујући поменуте посебне публикације), приказа књига и рецензија у различитим научним и стручним, педагошким и другим часописима, зборницима и листовима у земљи и иностранству, што се може видети увидом у његову библиографију.
Приредила:
Симона Пурић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
https://sr.wikipedia.org/sr
Злата Бојовић, Драгана Мршевић Радовић, Снежана Самарџија, Библиографски речник, Београд, 2005.
Предраг Пипер, Прилози историји српске славистике, Београд, 2011.