Др Дара Дамљановић, слависта, русиста, лингвиста, универзитетски професор, рођена је 1947. у Перјасици. Основну школу и класичну гимназију завршила је у Карловцу, а дипломирала је на Филолошком факултету у Београду (студијска група за руски језик и књижевност) 1969. године. На истом факултету Дара Дамљановић завршила је постдипломске студије 11. фебруара 1992. године одбраном магистарског рада Изражавање реципрочности у руском и српскохрватском језику. Докторску дисертацију под насловом Уџбеници руског језика у Србији до 1941. године одбранила је 22. априла 1999. године такође на Филолошком факултету у Београду, и објавила 2000. године под насловом Руски језик у Србији: уџбеници до 1941. године.
После дипломирања Дара Дамљановић је радила у основним школама „Свети Саваˮ и „Петар Петровић Његошˮ, у Првој београдској гимназији и на Педагошкој академији за образовање васпитача у Београду. Од 1. марта 1995. предаје Руски језик на Филозофском факултету у Београду у звању вишег предавача, затим доцента, па ванредног професора, a 2011. године покренут је поступак за њен избор у звање редовног професора на том факултету.
Од 2006. године, поред основног предмета Руски језик, Дара Дамљановић предаје на Филозофском факултету и изборни студијски предмет интердисциплинарног карактера Руска култура, који се изводи на основним студијама. Будући да је реч о предмету који се у нашој средини није предавао ни на једном факултету, изузев матичног (Филолошког), Дара Дамљановић је претходно – на основу увида у релевантну литературу – саставила студијски програм, извршила селекцију садржаја наставе, саставила приручник за студенте, разрадила приступ и методе рада. Дара Дамљановић ангажовала се у развоју наставе и других делатности Филозофског факултета као члан Комисије за научноистраживачки рад, члан Савета Филозофског факултета у претходном сазиву и члан Комисије за студентска питања. Највећи допринос развоју наставе пружила је конципирањем, извођењем и валоризацијом предмета Руски језик 1, Руски језик 2 и Руска култура, за све студијске групе Филозофског факултета (основне и мастер студије).
Од 1998. до 2008. године Дара Дамљановић је предавала као хонорарни наставник руски језик студентима на Медицинском, Стоматолошком и Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију, те је за наставу руског језика на медицинској групацији факултета такође објавила веома вредан уџбеник. Тај ангажман, као и рад на Филозофском факултету, омогућио јој је свестрани увид у сложену проблематику лингвистичких и лингводидактичких аспеката страног језика у функцији струке, што је резултирало запаженим научним радовима и вредним дидактичким материјалима из те области. Ангажована је у више комисија за изборе у наставничка звања за ужу научну област Руски језик на факултетима Београдског универзитета (Машинском, Електротехничком, Саобраћајном, Ветеринарском).
Дара Дамљановић посвећује сталну пажњу свом стручном усавршавању. Учествовала је у раду више стручних семинара у земљи и иностранству. У Русији је била на стручном усавршавању 1974, 1983, 1987, 1990. и 1998. године. Учествује са рефератима и предавањима на научним и стручним скуповима (Београд, Москва, Петроград). Била је председник Секције наставника руског језика града Београда (1985–1987), председник Друштва за стране језике града Београда (1989–1991), члан председништва Друштва за стране језике. За успешан наставни рад добила је више признања.
У периоду од 2006. до 2010. године Дара Дамљановић је учествовала на пројекту Православног богословског факултета Универзитета у Београду „Српска теологија у XX веку – истраживачки проблеми и резултатиˮ, бавећи се историјатом наставе руског језика у српском духовном школству, као и на пројекту Славистичког друштва Србије „Српска славистичка баштинаˮ, у оквиру кога је обрадила низ тема из историје српске славистике.
Дара Дамљановић је учествовала на бројним међународним и националним научним скуповима, на којима је с успехом представила резултате својих истраживања.
Лична библиографија Даре Дамљановић обухвата следеће јединице:
Посебне публикације:
1. Руски језик у Србији. Уџбеници до 1941. године, Београд, 2000: Филозофски факултет, 310 стр.
2. Русский язьιк для студентов медицинского профиля. Медицина. Стоматология. Дефектология, Београд, 2005: Завод за уџбенике и наставна средства, 255 стр.
3. Русский язьιк – русская кульпура: для студентов гуманитарного npoфиля, Београд, 2009: Завод за уџбенике, 318 стр.
4. Настава и методика наставе руског језика у Србији у XIX и XX веку: пролози за историју, Београд, 2010: Славистичко друштво Србије, 310 стр. (Коаутор: Ксенија Кончаревић)
Чланци, прикази, дидактички материјал:
1. Оријентациони распоред наставног градива страних језика за V разред основне школе. Прва година учења, Београд, 1985: Завод за унапређење васпитања и образовања. (Коаутор)
2. Оријентациони распоред наставног градива страних језика за VI разред основне школе. Друга година учења, Београд, 1986: Завод за унапређење васпитања и образовања. (Коаутор)
3. Оријентациони распоред наставног градива страних језика за VII разред основне школе. Трећа година учења, Београд, 1987: Завод за унапређење васпитања и образовања. (Коаутор)
4. Оријентациони распоред наставног градива страних језика за VIII разред основне школе. Четврта година учења, Београд, 1988: Завод за унапређење васпитања и образовања. (Коаутор)
5. „Семантичко-синтаксички типови реципрочних глагола у руском и српском језикуˮ, Живи језици, бр. 34/35, 1992/1993, стр. 89–97.
6. „В. Девич: По-русски в классе, Живи језици, бр. 34–35, 1992/1993, стр. 227–229.
7. „Грешке у настави граматикеˮ, Просветни преглед, бр. 249, 1994, стр. 6.
8. „Исказивање реципрочности у руском језику с освртом на језик научне литературеˮ, з6. Страни језик струке, Београд, 1996, уредник Н. Винавер, стр. 55–59.
9. „Развој методике наставе руског језика у Србијиˮ, Настава и васпитшње, часопис за педагошку теорију и праксу, Београд, 2000, бр. 4, стр. 636–646.
10. „Настава руског језика: нужност и оспоравањеˮ, Просветни преглед, 6. 3. 2002, стр. 3.
11. „И традиција и савремени приступˮ, приказ: П. Пипер – М. Стојнић, Руски језик: изговор, граматика, конверзација, вежбе, у: Настава и васпитање, Београд, 2002, бр. 4, стр. 368–372.
12. Приказ: Ксенија Кончаревић, Савремени уџбеник страног – руског језика: структура и садржај, Београд, 2002: Завод за уџбенике и наставна средства, 200 стр., у: Славистика, VII, 2003, стр. 488–490.
13. Формирование методики преподавания родственньιх язьιков. X Конгресс МАПРЯЛ Русское слово в мировой кyльmype, Методика преподавания русского язьιка: традиции и перспективьι, Том 2, Санкт Петербург, 2003. Стр. 307–312.
14. „Усавршавање наставника руског језикаˮ, Пројекат и програм усавршавања наставника руског језика основних и средњих школа, усвојен од стране Министарства просвете и спорта Републике Србије. Реализација: Славистичко друштво Србије, Катедра за славистику Филолошког факултета и Руски дом у Београду. Извод у: Каталог програма стручног усавршавања запослених у образовању за школску 2003–2004. годину. Београд, 2003, стр. 220.
15. Приказ: Надежда Лаиновић-Стојановић, Практична граматика руског језика (фонетика и морфологија), Ниш: Филозофски факултет, 2002, 354 стр., у: Славистика, VII, 2003, стр. 506–508.
16. „140 година уџбеника руског језика у Србијиˮ, Славистика, II, 2003, стр. 520–523.
17. „Зимска школа за професоре руског језикаˮ, Славистика, VIII, 2004, стр. 472–475. (Коаутор: Ксенија Кончаревић)
18. „Културолошки приступ у настави страних језикаˮ, Примењена лингвистика, бр. 5, Нови Сад, 2004, стр. 64–69.
19. „Место Алимпија Васиљевића у заснивању српске русистикеˮ, Славистика, VIII, 2004, стр. 68–73.
20. Prikaz: Sofija Mićić, Nazivi bolesti i poremećaja u engleskom i srpskom jeziku, Beograd: Beogradska knjiga, 2004., u: Philologia, br. 3, Beograd, 2005.
21. „Русское слово в мировоий культуреˮ, Приказ Десетог конгреса МАПРЈАЛ, Славистика, VIII, 2004, стр. 466–468.
22. Приказ: др Ксенија Кончаревић, Савремена настава руског језика: садржај, организација, облици, Београд, 2004: Славистичко друштво Србије, 440 стр., у: Настава и васпитање, Београд, 2004, бр. 2–3, стр. 314–316.
23. „Лингвистичка основа савременог уџбеника страног језика струкеˮ,Славистика, IX, 2005, стр. 262–268.
24. „Обучение русской культуре студентов гуманитарного профиляˮ, зб. Иновации в исследовании руского язьιка, литерашурьι и культуpьι, Пловдив (Болгария), Том 2, 2006, стр. 259–267.
25. „Образ России и русских в сербских учебниках русского язьιкаˮ, зб. Мир русского слова и русское слово в мире: методика преподавания русского язьιка, Том 6 (2), София 2007, стр. 110–115.
26. „Из историјата наставе руског језика у духовним школама Српске православне црквеˮ, з6. Српска теологија у двадесетом веку, књига 2 (истраживачки проблеми и резултати), приредио Б. Шијаковић, Београд, 2007, стр. 260–273. (Коаутор: Ксенија Кончаревић)
27. „Лингводидактичко наслеђе Јеврема Илићаˮ, зб. Српска теологија у двадесетом веку (истраживачки проблеми и резултати), књига 3, приредио Б. Шијаковић, Београд, 2008, стр. 195–205.
28. „Допринос митрополита Инокентија Павловића српској русистичкој лингводидактициˮ, зб. Српска теологија у двадесетом веку (истраживачки проблеми и резултати), књига 6, приредио Б. Шијаковић, Београд, 2010, стр. 154–166. (Коаутор: Ксенија Кончаревић)
29. „Допринос Петра С. Протића русистичкој лингводидактициˮ, зб. Српска теологија у двадесетом веку (истраживачки проблеми и резултати), књига 8, приредио Б. Шијаковић, Београд, 2010, стр. 60–69.
30. „Најстарији уџбеник руског језика за српске православне богословије – историјски контекст и савремена перспектива валоризацијеˮ, зб. Српска теологија у двадесетом веку (истраживачки проблеми и резултати), књига 9, приредио Б. Шијаковић, Београд, 2011, стр. 35–59. (Коаутор: Ксенија Кончаревић)
31. „Русский язьιк в Сербии: традиции и современностьˮ, Русский язьιк в школе, Москва, 2010, 11, стр. 72–77. (Коаутор: Ксенија Кончаревић)
32. „Еволуција методичке категорије циља у настави страних језика са освртом на страни језик у функцији струкеˮ, Настава и васпитање, Београд, 2010, 3, стр. 349–363.
33. „Ставови и представе о Русији у језичкој свести студената друштвено-хуманистичких наукаˮ, Настава и васпитање, Београд, 1, 2011, стр. 21–32.
34. „Из истории обучения иностранньιм язьιкам с учетом специальностиˮ, Језик струке: теорија и пракса. Универзитет у Београду, Београд, 2009, стр. 43–51.
35. „Prilog proučavanju udžbenika stranog jezika struke: lingvodidaktički kriterijumi za izbor tekstovaˮ, Philologia, br. 4, Beograd, 2006, str. 67–75.
36. „O једној Белићевој рецензијиˮ, Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад, 2011, св. 79.
37. „Kulturocentrizam obrazovnih paradigmi i aktualizacija nastave stranog je¬zika strukeˮ, Примењена лингвистика, бр. 9, Београд – Нови Сад, 2008, стр. 265–272.
38. „Отварање Катедре за руски језик и литературу на Великој школиˮ, Славистика, XII, 2008, стр. 35–42.
39. „Иновације у проучавању руског језика, књижевности и културеˮ, Настава и васпитање, Београд, 2006, бр. 4, стр. 501–505.
40. Prikaz: dr Anđelka Ignjačević, Engleski jezik u Srbiji, Beograd: Filološki fakultet, 2006, 240 стр., u: Philologia, 2007, br. 5, str. 137–140.
41. „XI међународни конгрес русистаˮ, Настава и васпитање, Београд, 2006, бр. 4, стр. 505–508.
42. Приказ: др Вучина Раичевић, Методологија истраживања у методици наставе страних језика, Београд: Чигоја штампа, 2009, у: Славистика, 2008, стр. 544–546.
43. Приказ: Ксенија Кончаревић, Руски језик у теологији: обликовање теолошког текста, техника превођења, у: Славистика, 2011, XV, стр. 425– 427.
44. „Стратегијски циљ наставе страног језика или језичка личност студента нефилолошког образовног профилаˮ, Језик струке: теорија и пракса (међународна конференција), Друштво за стране језике и књижевности Србије. Београд, 31. 1. – 2. 2. 2008. Књига резимеа, стр. 19.
45. „Predstave о ruskoj kulturi i savremenoj Rusiji u jezičkoj svesti studenata humanističkih naukaˮ, Филолошка истраживања данас (међународна конференција), Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Београд, 26. и 27. новембра 2010. Зборник резимеа, стр. 45–46.
46. „Концепција културолошког уџбеника руског језика за студенте друштвено-хуманистичких наукаˮ, Језик струке: изазови и перспективе (међународна конференција), Друштво за стране језике и књижевности Србије. Београд, 4–5. јануара 2011. Зборник резимеа, стр. 39–40.
Као што се из библиографије Даре Дамљановић може закључити, њени радови тематски обухватају питања из области руског језика као језика струке, из граматике руског језика, методике наставе руског језика у српској средини и историје наставе руског језика у српској говорној средини.
Монографија Даре Дамљановић Руски језик у Србији: уџбеници до 1941. године (Београд: Филозофски факултет, 1999, 310 стр.) има, поред увода, три основна дела, закључак и библиографију извора, као и опсежну библиографију цитиране литературе. Први део обухвата поглавља: Теоријски оквири дескрипције и анализе уџбеника, Лингвистичка теорија и уџбеник страног језика, Наставни методи и уџбеник, Уџбеник као модел наставног процеса, Типологија уџбеника страног језика. Други део монографије садржи поглавља: Почеци наставе и појава првих уџбеника руског језика, Настава и уџбеници руског језика у периоду 1877–1900, Настава и уџбеници руског језика у периоду 1900–1914, Уџбеници руског језика између два рата (1919–1941), а трећи део дисертације садржи поглавља: Дескрипција и анализа уџбеника, Уџбеници, Читанке, Граматике, Развој методике наставе и уџбеници руског језика.
Монографија Руски језик у Србији: уџбеници до 1941. године даје широк увид у развој уџбеничке литературе за наставу руског језика код Срба од 1862. до 1941. године. Сваки уџбеник и приручник подробно је размотрен са различитих, за предмет истраживања релевантних страна. Где је то било могућно доказати, констатују се везе између старијих и новијих уџбеника руског језика, као и евентуални утицаји, укључујући утицаје које су на уџбенике руског језика на српском говорном подручју имали страни уцбеници и граматике, пре свега руски, али и други, нпр. немачки.
Анализирани уџбеници вреднују се како према мерилима свог времена, тако и из перспективе новијих сазнања у теорији уџбеника и методици наставе руског језика. У вези с тим пажљиво су размотрене и оцене које су обрађени уџбеници руског језика добили, било у објављеним, било у необјављеним рецензијама, које је ауторка нашла у различитим архивским фондовима. Стога и библиографија на крају монографије, иако се, природно, односи првенствено на обрађену уџбеничку и коришћену научну литературу, истовремено умногоме представља библиографију српске лингвистичке русистике до Другог светског рата, што јој даје посебну библиографску вредност.
Може се такође рећи да је истраживањем о историји уџбеника руског језика у Србији између 1862. и 1941. године умногоме обрађена и историја српске русистике наведеног периода, јер велики део русистичке литературе тога раздобља чине управо уџбеници и приручници за учење руског језика, а многа имена аутора уџбеничке литературе за наставу руског језика, као и рецензената њихових радова, и сама за себе говоре о значају који су у очима и аутора, и издавача, и просветних органа имали уџбеници руског језика (Алимпије Васиљевић, Платон Кулаковски, Јеврем Илић, Петар Лавров, Александар Белић, Радован Кошутић, Димитрије Ђуровић, Јован Максимовић, Милош Московљевић, Стјепан Куљбакин, Петар Ђорђић и др.).
Ушавши у област која је била у великој мери необрађена, а значајна за стицање комплетнијег увида у прилике у српској просвети и култури друге половине XIX века и прве половине XX века, као и за боље разумевање потоњег развоја српске лингвистичке русистике, посебно у њеном лингводидактичком делу, др Дара Дамљановић је, одредивши неопходне теоријско-методолошке оквире свог истраживања, посебну пажњу усмерила на формирање што потпуније емпиријске основе истраживања, као и на опис, објашњавање и вредновање прикупљене грађе. Документовано је показала знатну разноврсност те грађе према обиму, структури, концепцији и објективној вредности, али и развојне линије које се у њој могу пратити (нпр. развој упоредно-историјског метода у обради руске фонетике – од А. Васиљевића, преко Ј. Илића, до Р. Кошутића), као и зависност концепција уџбеника руског језика од актуелних праваца у методици наставе страних језика и лингвистичких теорија.
Монографијом Даре Дамљановић Руски језик у Србији: уџбеници до 1941. године попуњен је важан период у проучавању историје српске русистике и славистике као значајног сегмента српске науке и културе.
Поред монографије о уџбеницима руског језика у Србији до 1941. године и два универзитетска уџбеника за руски језик као језик струке, Дара Дамљановић је у коауторству са Ксенијом Кончаревић објавила монографију Настава и методика наставе руског језика у Србији у XIX и XX веку: прилози за историју (Београд: Славистичко друштво Србије, 2010). Та монографија има 350 страница, а настала је у оквиру пројекта „Кодови руске културеˮ, чији је руководилац Корнелија Ичин.
Монографија је подељена на три уже целине. Прва целина, која је насловљена Руски језик у школству Србије, а има за предмет историју институција у појединим њиховим аспектима, обухвата главе: Из историјата наставе руског језика у духовним школама Српске православне цркве; Отварање Катедре за руски језик и литературу на Великој школи у Београду; О једном мало познатом детаљу из историје београдске русистичке катедре.
У другом делу, насловљеном Ствараоци и дела, у којем преовлађује персонални приступ историји српске културе, науке и универзитетске наставе, у средишту пажње су личности од посебног значаја за предмет монографије, њихова научна дела, као и њихов педагошки рад. Тај део обухвата главе: Место Алимпија Васиљевића у заснивању српске русистике; Допринос митрополита Инокентија Павловића српској русистичкој лингводидактици; Лингводидактичко наслеђе Јеврема Илића; Непознати документи о универзитетској делатности Радована Кошутића; Пред делом С. М. Куљбакина; Заборављени прегалац међуратне славистике: др Димитрије Ђуровић; Улога Наталије Радошевић и Петра Митропана у конституисању модерне русистичке лингводидактике у српској средини; Уџбеничко наслеђе Петра Митропана; Методички погледи професора Радована Лалића; Лингводидактичко наслеђе проф. др Вере Николић; Проф. др Мила Стојнић као методичар и педагог.
Трећи део монографије има наслов Путеви русистичке лингводидактике и изразито је дијахронијски конципиран. Он садржи главе: Развој методике наставе руског језика у Србији у периоду до 1914. године; Српска русистика у часописима „Наставникˮ и „Просветни гласникˮ 1880–1914; Осврт на српску русистичку лингводидактику између два светска рата; Рецепција дела Радована Кошутића у послератној русистичкој лингводидактици; Правци развоја послератне методике наставе руског језика у српској (српскохрватској) говорној средини; Теорија уџбеника руског језика и русистичка уџбеничка продукција у Србији и Југославији: традиција и перспективе; Представе о Русији у српским уцбеницима руског језика: смена идеолошких концепата; На путу ка руско-српској билингвометодици: конфронтациона лингводидактичка истраживања у српској русистици; Српска русистичка лингводидактика на размеђу векова.
У српској лингвистици и лингводидактици не само страних језика, него ни српског језика још није написана монографија са сличним предметом, па је значај монографије Настава и методика наставе руског језика у Србији у XIX и XX веку: прилози за историју утолико већи, тим пре што, како аутори умесно истичу, настава руског језика у српским школама представља једну од најизразитијих манифестација руско-српских културних додира и веза. Чињеница да је руски језик као језик наставног процеса и уџбеника присутан у српској школи више од 280 година, а да као наставни предмет у српској школи постоји 160 година, чему готово да нема паралеле не само у словенским него ни у европским оквирима, а што је у монографији Даре Дамљановић и Ксеније Кончаревић подробно описано и убедљиво објашњено, даје њиховој књизи посебну научну тежину, која превазилази границе историје русистичке лингводидактике код Срба.
У монографији се чињенично доказује да настава руског језика није била само плод одређених духовних и културних веза између српских земаља и Русије него и делотворни чинилац њиховог сталног унапређивања, јер се преко делатности просветних установа у којима се руски језик изучавао ширио утицај руске књижевности, уметности, културе, теолошких, филозофских и социјалних идеја, a то је стварало благотворну основу за развој таквог дијалога међу двама народима и њиховим културама, у којој су обе стране и давале и примале.
У монографији Настава и методика наставе руског језика у Србији у XIX и XX веку: прилози за историју такође се показује како се упоредо са самом наставом развијала и методика наставе руског је зика – прво у области теорије и израде уџбеника и приручника за ту наставу, а затим и у другим областима русистичке лингводидактике.
Посебно место у монографији имају главе у којима се са више релевантних аспеката и из више углова анализира историја русистичке лингводидактике код Срба, односно историја наставе руског језика у српској говорној и социокултурној средини посматране у њеној укупности, али и на нивоу свих битних делова, на свим нивоима и у свим образовним профилима.
Посебно је важна чињеница да је истраживање чврсто засновано на проучавању разноврсне архивске и документационе грађе, богатог уџбеничког корпуса, те научне баштине представљене објављеним монографијама, оригиналним и прегледним студијама и расправама, као и њиховим аналитичко-систематским разматрањем.
Научни значај дате монографије је вишеструк, а огледа се, поред осталог, и у чињеници да истраживање Даре Дамљановић и Ксеније Кончаревић омогућује да се реконструишу струјања и оријентације у српској методици наставе руског језика посматраној у њеном односу према другим лингводидактичким подручјима (методике наставе других школских језика), филолошким наукама, пре свега у славистичком домену, али и културној, историјској и политичкој реалности, у којима се та мисао развијала током XIX и XX столећа.
Њен значај је и у чињеници да ће та књига свакако подстаћи интересовање за даље проучавање историјата наставе, значајних личности и токова русистичке лингводидактике, али и свеукупне славистичке мисли у Србији и српским земљама у словенском и европском контексту.
Монографија Настава и методика наставе руског језика у Србији y XIX и XX веку: прилози за историју представља несумњив и значајан допринос историји српске лингводидактике, русистике и славистике јер садржи низ нових чињеница и тумачења о настави и методици наставе руског језика у Србији у XIX и XX веку, без којих би укупна научна сазнања о тој проблематици била знатно скромнија, било да је реч о утврђивању релевантних датума из културне историје (нпр. почеци институционализоване наставе руског језика у Србији), било да је реч о доприносу појединих личности (нпр. Алимпије Васиљевић, Јеврем Илић, Степан Куљбакин и др.). Богата фактографија, смисао истраживача да се уоче, издвоје и објасне најрелевантније међу проучаваним чињеницама, као и везе међу њима, смисао да се испитиване појаве посматрају у склопу развоја српске науке и културе у XIX и XX веку – главне су одлике те вредне књиге.
У монографији Настава и методика наставе руског језика у Србији y XIX и XX веку: прилози за историју Д. Дамљановић и К. Кончаревић дале су широку слику проблематике наставе и методике наставе руског језика у Србији у XIX и XX веку, у којој су издвојиле више личности, појава, догађаја и развојних линија, као и веза међу њима, и томе посветиле посебну пажњу. Истраживање се одликује чврстом емпиријском заснованошћу, највећим делом на новој грађи, као и смислом за каузално и системско повезивање чињеница и њихову убедљиву интерпретацију у светлу сагледавања њиховог места у ширем контексту историје српске науке и културе у XIX и XX веку.
Пажњу привлаче и универзитетски уџбеници Даре Дамљановић. Изради уџбеника Руски језик и руска култура за студенте Филозофског факултета претходила је израда нових наставних програма за наставу руског језика, који су креирани на основу реалних комуникативних и спознајних потреба студената. Тај уџбеник пружа модерно структурисане комуникативне, лингвистичке, културолошке, стручне и методичке садржаје, примерене циљевима, задацима и планираним исходима наставе на свим студијским групама Филозофског факултета.
Академска биографија Даре Дамљановић сведочи о њеном сталном научном и стручном расту и усавршавању, као и о све већем доприносу српској славистици.
Извор: Предраг Пипер, Прилози историје српске славистике, Београд, 2011: Чигоја штампа.
Приредила:
Смиља Горчић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори:
Википедија
Анали Филолошког факултета
Сајт Филолошког факултета