Рођен је у Панчеву 25. новембра 1929. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду (на Одсеку за германистику – енглески и немачки) 1955, а на Музичкој академији у Београду (на Одсеку за музикологију) 1956. У Оксфорду је на Линколн колеџу магистрирао и докторирао. Током последипломских студија радио је са чувеним музиколозима-византолозима – Егоном Велесом, Хенри Тилијардом и Оливером Странком. На Музичком факултету Универзитета у Оксфорду држао је предавања из византијске и старе словенске музике.
У Музиколошком институту САНУ прошао је кроз све степене научних звања. Директор Института био је од 1979. до 2001. За дописног члана САНУ изабран је 1976, а за редовног 1985. За дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу био је изабран 1986, a за дописног чланa Словенске академије знаности и уметности у Љубљани 1987. Стални је члан сарадник Матице српске у Новом Саду (1987), а секретар је Одељења за сценске уметности и музику од 1991. Члан је Управног одбора Матице српске, а био је и секретар Одељења за сценске уметности и музику Матице српске од 1991. до 2004. Генерални секретар САНУ од 29. марта 2007. године.
Свој научноистраживачки рад усмерио је првенствено на проучавање православне црквене музике, византијске и старе словенске. Кроз резултате ових истраживања, датум почетка записивања старе српске музике померен је на почетак XV века.
Музиколошка истраживања је увек везивао и за живу музичку праксу, како извођењем и јавним представљањем откривених напева из прошлости, тако и снимањем и проучавањем још увек живе српске црквене појачке традиције. Уз многобројне студије на српском, енглеском, немачком, француском и руском језику, приредио је три књиге нотних записа традиционалног српског карловачког појања Бранка Цвејића. Уредио је низ зборника и монографија.
Као предавач гостовао је на многим универзитетима у земљи, Европи и Америци, учествовао је на многобројним међународним конгресима и научним скуповима. Одржао је и велики број предавања о православној и посебно српској црквеној музици на двадесет Југословенско-немачких хорских недеља, десет Духовних академија у манастиру Студеница, као и на двадесет Хорских недеља „Корнелију у част”. Хорским дириговањем бавио се од студентских дана, прво као асистент диригента београдског Академског хора „Бранко Крсмановић”, са којим је гостовао у Кини 1957, а потом као диригент хора „Београдски мадригалисти”. Дириговао је Панчевачким српским црквеним певачким друштвом од 1950, повремено хором Првог београдског певачког друштва и Богословије Свети Сава у Београду. Студијски хор Музиколошког института САНУ основао је 1969. Са овим хором, први пут изводи тек откривене записе старе српске музике, код нас непознате византијске, бугарске, руске, грегоријанске и глагољашке црквене напеве, и најзад православну хорску музику XIX и XX века. Са хором је гостовао у земљи, већини европских земаља и у многобројним градовима бивше Југославије. Снимио је неколико грамофонских плоча, касета и телевизијских емисија. Хор Панчевачког српског црквеног певачког друштва води од 1962.
Предано је учествовао у обнови манастира Велика Ремета, где је са сарадницима припремио изложбу „Стара српска музикаˮ. Иако ван просветних институција, небројене сате посветио је млађим колегама и студентима, увек спреман да помогне и подстакне на учење и истраживачки рад. Носилац је ордена Светог Саве првог степена (1990), одликовања руског и румунског патријарха, више грамата и признања епархијских архијереја, Крста за заслуге са лентом СР Немачке (1991), златне значке Музичке омладине Југославије.
Библиографија објављена у: Годишњак САНУ за 1976. годину, књ. LXXXIII, Београд 1977, 25–258; допуне: Годишњак САНУ за 1985. годину, књ. XCII, Београд 1986, 417–419, Годишњак САНУ за 1995. годину. књ. CII, Београд 1996, 521–525, Годишњак САНУ за 2002. годину. књ. CIX, Београд 2003, 385–391.
Извор: https://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Biografije/DimitrijeStefanovic.pdf
Приредила:
Миљана Гајић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори:
Анали Филолошког факултета
Анали Филолошког факултета
Википедија