Др Вања Станишић је српски лингвиста, рођен 3. 5. 1961. године у Београду. Дипломирао 1986. године на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за јужнословенске језике (група: Српскохрватски језик с балканологијом). Од 1987. до 1992. радио је у Балканолошком институту САНУ као истраживач сарадник на пројекту „Књижевне и језичке везе балканских народаˮ. Ту је 12. 10. 1990. магистрирао с темом „Досадашња проучавања српско-албанских језичких односаˮ, пред комисијом коју су сачињавали акад. Павле Ивић (ментор), проф. др Момчило Д. Савић и проф. др Љатиф Муљаку (објаВљена као посебно издање Балканолошког института 1995). Од 1992. године ради на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за јужнословенске језике, као предавач на предметима Упоредна граматика словенских језика и Упоредна граматика индоевропских језика. 12. 4. 2002. године одбранио је докторску дисертацију под називом „Фонолошка основа балканских језика и њихова графичка формаˮ, пред комисијом коју су сачињавали проф. др Радојица Јовићевић (ментор), проф. др Момчило Д. Савић, проф. др Живојин Станојчић и проф. др Миодраг Стојановић. Од 2003/2004. школске године ангажован је и на Катедри за албанологију Филолошког факултета као предавач на предмету Историја албанског језика с дијалектологијом. Од 2006/2007. школске године увео је предавања из предмета Развој писма. 4. јуна 2008. године изабран је у звање ванредног професора за научну област Палеославистика (предмет: Упоредна граматика словенских језика) на Катедри за српски језик с јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду.
У току студија добио је 1984. године Октобарску награду Београда за рад који је следеће године објављен у часопису Балканика. Похађао је међународне курсеве бугарског језика (Софија 1982), албанског језика (Приштина 1985. и 1987) и цинцарског (арумунског) језика у Фрајбургу 1988. На једном од семинара за албански језик учествовао је у раду научне сесије с радом „О неким паралелама у употреби конјуктива и аориста у српскохрватском и албанском језикуˮ, који је делимично укључен у текст објављен 1987. у часопису Балканика. Школску 1994/1995. годину провео је на студијском боравку у Риму, где му се пружила прилика да учествује на међународном скупу о албанском језику при Универзитету у Салерну с рефератом „Неке чињенице о српско-албанским етно-културним везамаˮ. Две школске године, 1998/1999. и 1999/2000, провео је у Кини као лектор српског језика на Катедри за српски и хрватски језик Пекиншког универзитета за стране језике.
Учествовао је, такође, на више међународних научних скупова у земљи и иностранству с рефератима који се наводе у библиографији.
Области интересовања: палеославистика, индоевропеистика, балканска лингвистика, развој писма, албанологија.
Станишићев отац је књижевник Светолик Станишић, који је писао под псеудонимом Иван Студен. Прославио се драмом Вожд, која је 1968. године освојила прву награду на конкурсу поводом стогодишњице Народног позоришта у Београду.
Одабрана библиографија
- Српско-албански језички односи, Балканолошки институт САНУ, посебна издања, књ. 59, Београд 1995.
- Увод у индоевропску филологију, «Чигоја штампа», Београд 2006.
- „О реконструкцији праиндоевропског вокалског система и теорији о само једном вокалу”, Српски језик II, 1–2, Београд 1997, 285–293.
- „Типолошка проблематика класификације система писма”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLV/1–2, Нови Сад 2002, 41–57.
- „О табуизацији назива миша на централном Балкану”, Balcanica XXXII–XXXIII / 2001–2002, Belgrade 2003, 155–174.
- „Лингвистичка географија и нека питања прасловенске дијалекатске поделе”, Пети лингвистички скуп Бошковићеви дани, Зборник радова (Подгорица 10. и 11. октобра 2002), Научни скупови ЦАНУ, књ. 61; Одјељење умјетности, књ. 22, Подгорица 2003, 319–327.
- „Старословенска двоазбучност и српска и хрватска редакција старословенског језика”, Српски језик IX, 1–2, Београд 2004, 383–396.
- „Диахронический обзор становления двух типов фонологических систем в славянских языках”, Сравнительно-историческое исследование языков: современное состояние и перспективы. Сборник статей (сост. В. А. Кочергина), Издательство Московского университета, 2004, 418–433.
- „О неким подударностима у рефлексима индоевропских слоговних сонаната у албанском и балтословенском”, Словенска етимологија данас. Зборник симпозијума одржаног од 5. до 7. септембра 2006. године (ур. А. Лома), Институт за српски језик САНУ, Београд 2007, 393–402.
- „Српско-албански фонолошки односи између утицаја и ареалног јединства”, Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика, САНУ, Одељење језика и књижевности, књ. 4 (уредници Ј. Грковић-Мејџор, М. Радовановић), Београд 2010, 159–176. [ISBN 978-86-7025-508-1]
- „Slavic digraphia in the context of the Old Slavic literacy”, Serbische und kroatische Schriftlinguistik. Geschichte, Perspektiven und aktuelle Probleme (Hrsg. B. Brehmer & B. Golubović), Verlag Dr. Kovač, Hamburg 2010, 189–
- „О дигафији у српској и корејској писмености”, Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ 41/1 (15–17. 9. 2011), Београд 2012, 73–79.
- „О неким културноисторијским слојевима словенске писмености”, Зборник Матице српске за славистику, 73, Нови Сад 2008, 403–414.
- „О северним индоевропским везама албанског језикаˮ, Praslovanska dialektizacija v luči etimoloških raziskav. Ob stoti obletnici rojstva akademika Franceta Bezlaja, Zbornik referatov z mednarodnega znanstvenega simpozija v Ljubljani, 16.-18. septembra 2010 (uredili Metka Furlan in Alenka Šivic-Dular), Ljubljana 2012, 199–211.
- „О некоторых вопросах внутренней реконструкции фонологического раазвития праславянского языкаˮ, Slawistyka 12/2012 (Słowiańszczyzna wczoraj i dziś), Wydawnictwo Universytetu Gdańskiego, 66–76.
Извори
Анали Филолошког факултета, Библиографија наставника и сарадника Филолошког факултета Универзитета у Београду #Св. #4, (Р–Ш), Београд, 2012.
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%9B
Приредила: Миљана Гајић, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори: Анали Филолошког факултета