Рођена је у Загребу 16. децембра 1916. од оца Еде, који је као познати антифашист погинуо 18. 12. 1939. године, убијен од стране Специјалне полиције предратне Управе града Београда. Основну школу и класичну гимназију завршила је у Загребу. Студирала је енглески језик и књижевност на Филозофском факултету у Београду (1935–1929) и дипломирала са просечном оценом 10 (десет). Јануара 1940. године добила је светосавску награду за најбољи успех на Београдском универзитету школске године 1938/39.
По завршетку студија радила је као суплент на II трговачкој академији у Београду, од 1940. до 1944. године.
За време окупације била је затварана од стране специјалне полиције и Гестапоа. По ослобођењу Београда, од 23. октобра 1944. радила је као преводилац, уредник у Танјугу све до априла 1946, када је изабрана за асистента на Катедри за енглески језик и књижевност Филозофског факултета у Београду. На позив државног руководства одсуствовала је са Факултета од јуна 1946. до децембра 1946. године, да би као новинар учествовала у раду југословенске делегације прво на Конференцији мира у Паризу, а затим, опет у Одељењу за штампу, на I заседању Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку. Од јануара 1947. до октобра 1951. радила је као асистент на Филозофском факултету у Београду. Од новембра 1951. до марта 1955. била је у Лондону, где је њен супруг радио као I сектретар Амбасаде ФНРЈ. Користила је тај боравак да би израдила и одбранила докторску дисертацију под насловом The Reputation of Galsworthy in England. У јесен 1954. стекла титулу доктора филозофских наука на Универзитету у Лидсу. Од јануара 1956. ради на Филозофском факултету у Београду као доцент на Катедри за енглески језик и књижевност. Од 1960. године до 1969. врши дужност шефа Катедре, доцније Одсека за англистику. Почетком 1963. изабрана је за ванредног професора, а 1970. године за редовног професора.
У периоду од 1944. до 1961. године преводила је на енглески, или била одговорна за финалну редакцију материјала Владе ФНРЈ и ЦК. Поред рада на Факултету, од 1945. до 1951. године била је професор енглеског језика на Дипломатско-новинарској школи, која је доцније прерасла у факултет.
Поред тога што је предавала на Београдском универзитету, предавала је и на следећим универзитетима у тадашњој земљи: у Новом Саду (у току школске године 1963/64. и 1964/65), Сарајеву, Приштини, Скопљу.
Предавала је на следећим универзитетима у иностранству: Kenyon Colege, Bryn Mawr, Pennsylvania, Ann Arbor, Oregon, Eugene Ore, Princeton у САД и на Simon Frasel University, British Columbia, Canada. Редовне курсеве је држала на Орегонском универзитету Eugene Ore, USA, у току једног триместра, и то за студенте IV године и за докторанде из енглеске и америчке књижевности 1967. године и 1969. године.
По позиву Владе САД посетила је седамнаест америчких универзитета од априла до јуна 1962. године и успоставила је научне везе које су отвориле пут одласку англиста на специјализацију на водеће универзитете и друге научне установе у САД.
Учествовала је у раду Заједнице југословенских универзитета са предавањем на семинару „Универзитет данасˮ 1963. године, а 1964. године је члан организационог комитета истог семинара. Била је члан Савета „Културеˮ, „Радаˮ, „Живих језикаˮ, Коларчевог народног универзитета. Члан Управе Шекспировог друштва.
Редовно држи јавна предавања на КНУ, на радничким универзитетима у Београду и другим центрима, Студентском културном центру, сарађује са Телевизијом Београд. За трећи програм Радио Београда припремала је низ прилога из књижевне теорије и неколико портрета књижевника у току 1969/1970. године. Држи повремено предавања на другим универзитетима, као у Скопљу, Сарајеву, Новом Саду. Сарађује у низу часописа у СР Србији, САП Војводини, САП Косову и СР Хрватској.
Од 1973. сарађује са Институтом за педагошка истраживања, радећи са два асистента и једном професором Примењене лингвистике на пројекту који носи наслов „Однос наставе књижевности и способности читања књижевних текстова на страном језикуˮ.
Објављени радови
- „Друштвено-економске основе личности у Шекспировом Млетачком трговцуˮ. Зборник Филозофског факултета, Београд, 1952, књ. 2, стр. 383–403.
- „Херберт Џори Велсˮ. Савременик, Београд, 1958, бр. 12, стр. 541–559.
- „Роберт Гревсˮ. Савременик, Београд, 1959, бр. 8–9, стр. 877–885.
- „Греам Гримˮ. Савременик, Београд, 1962, бр. 2, стр. 123–134.
- „Сусрет са Фокнеромˮ. Борба, Београд, 8. Јула 1962, стр. 8.
- „О писцу и делуˮ, поговор роману Позив на игру од Позамонд Леман. Београд, Народна књига, 1963, стр. 233–240.
- „Био је човек…ˮ. Поводом 400-годишњице Шекспировог рођења. Књижевне новине, Београд, уводник у броју од 1. маја 1964.
- „Човек свог временаˮ. Поводом стогодишњице рођења Х. Џ. Велса. Књижевне новине, Београд, 24. децембра 1966.
- „Аничина софаˮ. Летопис Матице српске, Нови Сад, 1972, књ. 410, св. 6, стр. 597–606.
- „Како предавати књижевностˮ. Градина, Ниш, 1975, год. Х, бр. 10, стр. 107–110.
Литература
Анали Филолошког факултета, Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду.