редовни професор

Рођен је 10/23. децембра 1908. у Београду, у чиновничкој породици. Основну школу учио од децембра 1918. до јуна 1919. у селу Вражогрнцу и у Зајечару, где је завршио и I разред гимназије. Од II до IV разреда гимназије, без мале матуре, учио у Другој мушкој у Београду, а малу матуру и више разреде гимназије завршио у Зајечару. Велику матуру положио јуна 1927. За гимназијског школовања два пута награђиван за светосавске темате. Септембра 1927. уписао се на XIII групу Филозофског факултета у Београду, а то је била Историја југословенске књижевности као главни предмет (под А), предавали су му Павле Поповић, Павле Стевановић и Урош Џонић;  под Б – Српскохрватски језик (А. Белић, Б. Милетић) са старословенским (С. Куљбакин); а под В – Народна историја (С. Станојевић, В. Ћоровић), Француски језик (М. Ибровац) и Руски језик (Р. Кошутић). За време студија, паралелно са својим обавезним предметима, слушао предавања и имао вежбања из пољског језика и књижевности код Р. Кошутића и П. Ђорђића, и положио све прописане испите. Дипломирао јуна 1931. године.

За време студија награђени му светосавски темати: јануара 1929. Акценатски систем вражогрначкога говора и јануара 1931. Милутин Ускоковић — човек и дело.

Године 1931/32. био на одслужењу војног рока у Билећи. Школску 1932/33. провео у Варшави као стипендиста. Ту слушао предавања из пољске књижевности (Ј. Ујејски, Б. Губринович, 3. Швејковски), пољскога језика (В. Дорошевски, X. Конечна) и упоредне граматике словенских језика (С. Слоњски). 26. јуна 1933. изабран за асистента на Катедри за историју југословенске књижевности, код П. Поповића, и на томе месту остао до јуна 1945. Маја 1936. положио у Загребу државни асистентски испит, са домаћим радом Милутин Ускоковић  – човек и дело. Од 1933. године сарађује у „Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор”, где врши и дужност секретара редакције, затим се најчешће јавља у „Венцу”, „Српском књижевном гласнику”, „Политици” и ,,Правди”. Током 1934. године држи курс пољског језика преко београдског радија. Ови су часови штампани у часопису „Радио-Београд”, а прештампани су и као засебна књига.

Докторску дисертацију Срби и пољска књижевност (1800–1871) завршио и предао 1937, реферат о њој примљен на седници Савета Филозофског факултета 27. јуна 1938, одбрана била 24. јуна 1939, промовисан за доктора марта 1941. Референти су били П. Поповић, А. Белић и В. Ћоровић, при одбрани П. Поповића је заменио П. Стевановић.

Од априла 1941. до марта 1942. био у немачком заробљеништву у Нирнбергу. Пуштен из заробљеништва на тражење Универзитета са још петнаестак универзитетских наставника. За време окупације био једно време додељен на рад Народној библиотеци.  Јануара 1943. постављен за доцента на предлог В. Чајкановића и Н. Радојчића. По ослобођењу враћен у звање асистента. Јуна 1945. отпуштен из државне службе. Од августа 1947. редактор издавачког предузећа Просвета, од јануара 1948. лектор Народног позоришта у Београду, од почетка 1951. доцент Позоришне академије (то је сада Факултет драмских уметности). Ту предаје савремену српскохрватску акцентуацију, чак и касније, хонорарно, до 1967. Од 1954. до 1959. ванредни, а од 1959. редовни професор за пољски језик и књижевност на Филозофском, односно Филолошком факултету у Београду, где држи по два курса из пољског језика и два из пољске књижевности.

Од 1952. до 1973. одржао преко радија у Београду преко три стотине предавања из области савремене српскохрватске акцентуације, каткада са освртима и на друга језичка питања.

Уредник је Пољско-српскохрватског речника, који ради група лексикографа у Српској академији наука и уметности.

Сарађивао на пољским часописима ,,Ruch Slowianski”, ,,Pamiętnik Literacki”, ,,Pamiętnik Slowianski”, и на чешком часопису „Slavia”.

Уредник „Анала Филолошког факултета”.

Учествовао с рефератима на југословенским и међународним славистичким конгресима (1958, Москва; 1963, Софија; 1968, Праг), на годишњим скуповима слависта Славистичког друштва СР Србије, као и на Научним састанцима слависта у Вукове дане. У Пољској био на међународним научним симпозијумима посвећеним Адаму Мицкјевичу (1955, 1956), Јулјушу Словацком (1959), Марји Домбровској (1962), Хенрику Сјенкјевичу (1966) и старој пољској књижевности (1975), а у Словачкој на два симпозијума посвећена словачко-југословенским и словачко-пољским књижевним односима.

Носилац је пољског ордена Официрски крст Обновљене Пољскe.

 

 

I

Књиге и друге засебне публикације

 

  1. Практични уџбеник пољског језика, I. Београд, Просветни одбор Савеза сокола Краљевине Југославије, св. 5, 1934, 100. [Курс у 23 лекције].
  2. Адам Мицкјевич и његов Пан Тадија. Београд, Пољско-југословенска лига, 1935, 84.
  3. Пољска књижевност XIX века као израз пољског народног духа. Београд, 1940, 14.
  4. Срби и пољска књижевност (1800–1871). Београд, 1941, VIII + 276.
  5. Српски језик за II разред основне школе. Београд, Просвета, 1948, 48. [Потпис: Ж. Ивановић].
  6. Српски језик за III разред основне школе. Београд, Просвета, 1948, 64. [Потпис: Ж. Ивановић].
  7. Проблеми позоришног језика. И. Београд, Рад, 1951, 116.
  8. Пољски примери. (Књижевни текстови. Језичка објашњења. Белешке о писцима. Пољско-српскохрватски речник). Београд, Научна књига, 1967, 383. [Наредна издања:] 19702; Београд, Филолошки факултет, 1983.
  9. Пољски у 100 лекција. Београд, Просвета, 1971, 332. [Наредно издање:] 19762.
  10. Георгије Магарашевић (1793–1837). Матица српска, Нови Сад, 1976, 264.
  11. Стеријине полемике. Београд, Посебна издања САНУ, књ. DLHIV, Одељење језика и књижевности, књ. 37, 1985, 178 + X.

 

II

Студије, расправе, чланци и други већи прилози

 

  1. Пољска академија књижевности. Венац, Београд, 1933/1934, XIX, 4–5, 250–258.
  2. Часови језика. Пољски језик. Радио-Београд, Београд, 1934, ВИ, 2, 12–13; 3, 9–10; 4, 8–9; 5, 8–9; 6, 9–10; 7, 8–9; 8, 9–10; 11, 9–10; 12, 9–10; 13, 9–10; 14, 9–10; 15, 9–10; 16, 9–10; 17, 10–11; 18, 9–10; 19, 9–10; 20, 9–10; 21, 9–10; 22, 9–10; 23, 10–11; 24, 9–10; 25, 9–10. [Курс у 23 лекције].
  3. На ком је језику Константин из Островице писао своју хронику. ПКЈИФ, 1934, XИВ, 1–2, 174–180.
  4. Dositeje Obradović a Polacy. Ruch Słowiański, Lwów, 1936, I, 46–50.
  5. Wuk Karadžić i Franciszek Mirecki. Przegląd Polsko-Jugosłowiański, Poznań, 1937, 6, 86–88.
  6. Вук и пољски музичар Франћишек Мирецки. СКГ, 1938, ЛИВ/3, 206–212.
  7. Intelektualna łączność Jugosławii z Polską poprzez wieki. Przegląd Polsko-Jugosłowiański, Poznań, 1938, V, 61–63.
  8. Ђорђе Магарашевић о Пушкину. ПКЈИФ, 1938, XVIII, 1-2, 105–111.
  9. Списак радова Павла Поповића. ПКЈИФ, 1938, XVIII, 1–2, 657–667. [Заједно с Вером Милетић].
  10. Ljudevit Gaj. Ruch Słowiański, Lwów, 1939, I, 8–14.
  11. Мицкјевич и Његош. ПКЈИФ, 1939, XИX, 1-2, 84–90.
  12. Пољска књижевност XIX века као израз пољског народног духа. Соко, Београд, 1940, II, 1, 10–13.
  13. Павле Соларић и Пољаци. СКГ, 1940, ЛXИ/6, 432–438.
  14. Змај према Пољацима. Годишњак Матице српске за 1941, Нови Сад, 1940, 215–221.
  15. Доситеј Обрадовић према Пољацима. ЛМС, 1941, књ. 355, 120–124.
  16. Језик и позориште. Позориште, Београд, 1948, 7–8, 318–321.
  17. Око катедре српског језика у Паризу. ПКЈИФ, 1954, XX, 1–2, 49–59.
  18. Бранков критичар Ј. Ст. Забавић. ПКЈИФ, 1954, XX, 3–4, 203–228.
  19. Млади Даничић. ЗМСКЈ, 1954, I, 101–122; 1955, II, 108–122; 1957, III, 126–135.
  20. Кад је постала Лазаревићева „Швабицаˮ. ПКЈИФ, 1955, XXI, 3–4, 304–308.
  21. Мицкјевич професор. Дело, Београд, 1955, II, 10, 510–516.
  22. Последње поглавље. Пут А. Мицкјевича на Балкан. Савременик, Београд, 1955, II, 12, 672–679
  23. Sienkiewicz jako członek Serbskiej Akademii Nauk. Pamiętnik Literacki, Warszawa, 1956, XLVII, 4, 516–522
  24. Мицкјевич–Пушкин–Деметер. Питања књижевности и језика, Сарајево, 1956, III, 97–104.
  25. Mickiewicz in Serbo-Croatian Literature. [U zborniku:] Adam Mickiewicz in World Literature. Berkeley and Los Angeles, University of California Press, 1956, 495–523.
  26. Хенрик Сјенкјевич члан Српске академије наука. Стварање, Цетиње, 1957, 9–10, 722–727.
  27. Још која о Ј. Ст. Забавићу. ПКЈИФ, 1957, XXIII, 1–2, 101–109.
  28. Мицкјевич и Пушкин. Живи језици, Београд, 1957, И, 1–2, 15–29.
  29. Рад на школским уџбеницима историје пољске књижевности. Живи језици, Београд, 1957, I, 1–2, 114–118.
  30. Милош Поповић о Мицкјевичу. ПКЈИФ, 1958, XXIV, 1–2, 49–71.
  31. Шеноа и Пољаци. Јужнословенски филолог, Београд, 1958, XXIII, 183–216. (Резиме: Шеноа и поляки, 216).
  32. Вук у „Скоротечиˮ. Ковч., 1958, I, 94–102.
  33. Adam Mickiewicz w literaturze serbochorwackiej. [U zborniku:] Adam Mickiewicz 1855–1955. Wrocław-Warszawa, 1958, 307–349.
  34. Једна страница из пољско-југословенских односа. Умјетност ријечи, Загреб, 1959, III, 1–4, 103–111.
  35. О култури говорног језика. Књижевност и језик, Београд, 1961, VIII, 2, 140–149.
  36. Из легенде и стварности о Стерији. ЗМСКЈ, 1962, IX–X, 229–234.
  37. První Šafaříkový styky se Srby a srbskou literaturou. Přehled kulturních, literarních a školných otázek, Daruvar, 1962, I, 1–16.
  38. Шафарик у Новом Саду. „Изгнанствоˮ. [У зборнику:] П. Ј. Шафарик 1795–1861. Нови Сад, Матица српска, 1963, 42–106.
  39. Полонофилство код Срба и Хрвата у првој половини XIX века као основа појачаном интересовању за пољску књижевност. ПКЈИФ, 1963, XXIX, 73–86.
  40. „Pamiętniki Janczaraˮ w nowym świetle. Sprawozdania z posiedzeń Oddziału Polskiej Akademii Nauk w Krakowie, Kraków, 1963, styczeń-czerwiec, 178–184.
  41. N. M. Rajko i kontynuatorzy. [U zborniku:] Śladami życia i twórczości Marii Konopnickiej. Warszawa, 1963, 254–268. [19662, 263–277].
  42. Миле Павловић преводилац с пољског. ПКЈИФ, 1964, XXX, 1–2, 71–76.
  43. Echa powstania styczniowego wśród Jugosłowian. Kwartalnik Historyczny, Warszawa, 1964, LXXI, 3, 693–710.
  44. П. Ј. Шафарик скупљач народних песама. „Ајде драга да се милујемо…ˮ. Ковч., 1964, VI, 111–129.
  45. Милош Поповић у словачком кругу. [У:] Сборнíк Филозофицкеј Факултy Универзитy Коменскéхо. Пхилологица. Братислава, 1964, 195–205.
  46. Један прилог Његошевом схватању словенства. АФФ, 1963 [1965], III, 23–48. (Резиме: Из взглядов Негоша на славянство, 48.)
  47. Tłumacz Kasprowicza – „M. P.ˮ. Pamiętnik Słowiański, Warszawa, 1965, XV, 199–206.
  48. Живот и дело Константина Михаиловића Островичанина. [У зборнику:] Стара књижевност. Београд, Нолит, 1965, 507–524.
  49. Из дела Константина Јаничара, Стремљења, Приштина, 1966, VII, 1, 56–68.
  50. Први Вукови сусрети с Пољацима. [У:] Вуков зборник. Посебна издања САНУ, књ. CD. Београд, Научно дело, 1966, 291–314. (Резиме: Первые встречи Вука с поляками, 315).
  51. Jovan Ilić u Prešovu. Přehled kulturních, literarních a školných otázek, Daruvar, 1967, IV, 37–60.
  52. Sienkiewicz w literaturach serbskiej i chorwackiej. Pamiętnik Słowiański, Warszawa, 1967, XVII, 96–119.
  53. Jovan Ilić v Prešove. [U zborniku:] Preljovskй Kolégium v slovenských dejinách. Košice, 1967, 143–174.
  54. Vuk Karadżić i jego polski współpracownik Franciszek Mirecki. [U zborniku:] Literatura – Komparatystyka – Folklor. Księga poświęcona J. Krzyżanowskiemu. Warszawa, 1968, 815–823.
  55. Значај боравка П. Ј. Шафарика у Новом Саду за развој славистике код Југословена. ПКЈИФ, 1968, XXXИВ, 3–4, 219–236.
  56. Odjek Šturova učenja kod Jugoslovena. [U zborniku:] Literarne vsťahy Slovakov a Južných Slovanov, Bratislava, Slovenska akademia vied, 1968, 194–206.
  57. Један прилог решавању питања позоришног језика. [У зборнику:] Један век Народног позоришта у Београду. Београд, 1968, 168–186.
  58. Ђура Даничић преводилац Ј. К. Тила. Přehled kulturních, literarních a školných otázek, Daruvar, 1967–1968, VI–VII, 37–41.
  59. Ламартин и Беранже у стваралаштву Станка Враза. AFF, 1968, VIII, 271–297. (Rezime: Lamartine et Beranger dans l’oeuvre de Stanko Vraz, 297).
  60. Изговор и обележавање српскохрватских акцената – The Pronunciation and Marking of Serbo-Croatian Accents. [U:] S. Babić, Serbo-croatian reading passages. Beograd, Kolarčev narodni univerzitet, 1968, XI–XVI.
  61. Sienkiewicz w literaturach serbskiej i chorwackiej. [У зборнику:] Henryk Sienkiewicz, twurczość i recepcja światowa. Kraków, Wydawnictwo Literackie, 1968, 367–378.
  62. Уједињена омладина и пољска књижевност. [У зборнику:] Уједињена омладина српска. Нови Сад, МС, 1969, 259–286. (Резиме: Obъedinennaя serbskaя molodežь i polьskaя literatura, 286).
  63. Фредро у Народном позоришту у Београду. Филолошки преглед, Београд, 1969, VII, 1–4, 33–48. (Резиме: A. Fredro v Narodnom teatre v Belgrade, 49).
  64. О почетној настави пољскога језика. AFF, 1969, IX, 1–26. (Резиме: O načalьnoй faze obučeniя polьskomu яzыku, 26).
  65. Покушај оснивања катедре за словенске језике и књижевности на Великој школи у Београду. АФФ, 1970, X, 115–161. (Резиме: Popыtka osnovaniя kafedrы slavяnskih яzыkov i literatur pri Belgradskom universitete 1882 goda, 162).
  66. „Excelsior!ˮ у преводу Јосипа Еугена Томића. ЗС, 1970, 1, 136–158.
  67. Научни и педагошки рад професора Радована Лалића. Токови, Иванград, 1971, 2–3, 77–92.
  68. О једном препеву Стојана Новаковића. Мостови, Београд, 1972, III, 1(9), 3–14; 2(10), 147–152.
  69. Линде и Вук. Ковч., 1972, X, 5–21.
  70. Пољски извод из Вукове „Црне Гореˮ. Ковч., 1972, X, 104–120.
  71. Радио и школа. Књижевност и језик, Београд, 1973, XX, 2, 175–192.
  72. Мицкјевич и Вук. НСС, 1973, 2, 169–185.
  73. Нека запажања о носним самогласницима. Studia linguistica in honorem Michaelis Stevanović. Јужнословенски филолог, Београд, 1973, XXX, 1–2, 315–328.
  74. Вук, Магарашевић и Шафарик у време покретања Летописа. НСС, 1974, 3, 203–216.
  75. Adam Mickjevič i Petar Petrović Njegoš. Slavia, Praha, 1974, XLII, 3, 272–281.
  76. Око једне Фредрове комедије у нас. АФФ, 1974, XI, 71–111. (Резиме: O perevodah odnoй komedii Aleksandra Fredro, 112).
  77. Магарашевићев и Шафариков преглед руске књижевности. ЗС, 1974, 7, 177–172.
  78. Granice możliwości w przekładzie. [U zborniku:] Przekład artystyczny. O sztuce tłumaczenia księga druga. Ossolineum, Wrocław-Warszawa-Kraków-Gdańsk, 1975, 367–379.
  79. Mickjevičev „hrabia Zoryczˮ. Pamiętnik Słowiański, Warszawa, 1975, XXV, 137–144.
  80. Адам Мицкјевич о „Хасанагинициˮ. Ковч., 1974, XII, 93–105.
  81. Неке мисли Адама Мицкјевича о нашој народној поезији и њихов одјек код нас. НСС, 1975, 4/1, 49–66. (Резиме: Некоторые мысли Адама Мицкевича о нашей народной поэзии и реакция на них в нашей среде, 67).
  82. Како су нас учили. Зборник радова наставника и студената Одсека за општу књижевност и теорију књижевности, Београд, 1975, 35–42.
  83. Позоришна критика у „Вилиˮ током 1865. године. ПКЈИФ, 1975, XLI, 1–2, 24–48.
  84. Једна Стеријина књига. ПКЈИФ, 1975, XLI, 3–4, 224–227.
  85. Још један Вуков рад. Ковч., 1975, XIII, 40–46.
  86. О тłумацзениацх з полскиего. [У зборнику:] Материаły III Миęдзyнародоwего Зјазду Тłумацзy Литературy Полскиеј. Wарсзаwа, Агенцја Ауторска, 1976, 135–138.
  87. Једна Дучићева позајмица. [У зборнику:] Упоредна истраживања, 1. Институт за књижевност и уметност, Београд, 1976, 603–620. (Резиме: Об одном заимствовании Йована Дучича, 620).
  88. Магарашевићеви погледи на књижевност и књижевну критику. НСС, 1976, 5, 5–16. (Резиме: Взгляды Магарашевича на литературу и литературную критику, 17).
  89. Један претеча Ђуре Даничића. НСС, 1976, 5, 631–643. (Резиме: Один из предшественников Џуро Даничича, 644).
  90. Словенски програм Георгија Магарашевића. Филолошки преглед, Београд, 1976, XIV, I–II, 139–146.
  91. Милорад П. Шапчанин и Михал Чајковски. АФФ, 1976, XII, 269–318. (Резиме: М. П. Шапчанин и Михал Чайковский, 318).
  92. Константин Михаиловић из Островице. – Поводом неких нових радова. ЗМСКЈ, 1976, XXIV, 1, 33–59.
  93. Косово и наша народна традиција у делу пољског књижевника Михала Чајковског (1804–1886). НСС, 1977, 6/2, 367–381. (Резиме: Косово и наша народная традиция в творчестве польского писателя Михала Чайковского (1804–1886), 382).
  94. Јуљан Кшижановски (1892–1976). ЗС, 1977, 12, 214–229.
  95. Константин јаничар и српска народна традиција. ПКЈИФ, 1976, XЛИИ, 1–4, 66–85.
  96. Хабент суа фата либелли. Белешке о неким преводима с пољског језика. Мостови, Београд, 1977, 2 (30), 137–142.
  97. Два огласа на Вукове књиге. Ковч., 1977, XIV–XV, 71–75.
  98. Поводом одговора Анђола Дантија. ЗМСКЈ, 1978, XXВИ, 3, 451–455.
  99. Основи савремене акцентуације. [У:] Дикцијске теме. Универзитет уметности у Београду, Београд, 1979, 9–59.
  100. Сто година славистике у Србији. НСС, 1979, 7/2, 7–13. (Резиме: Столетие славистики в Сербии, 14).
  101. Стејићев превод Пушкинове „Полтавеˮ. ЗС, 1979, 16, 125–152.
  102. Из књижевних наклоности Јована Стејића. НСС, 1980, 8/1–2, 267–274.
  103. Словенски програм Теодора Павловића у „Сербском народном листуˮ. НСС, 1980, 9, 269–281. (Резиме: Славянская программа Теодора Павловича в журнале „Сербски народни листˮ, 282).
  104. Крóткие розwаżаниа з дзиејów полско-југосłоwиаńскицх стосункów литерацкицх. Литература на śwиецие, Wарсзаwа, 9 (113), 338–349.
  105. Границе могућности у превођењу. Студиа Пхилологица, Приштина, 1980, И, 1–2, 21–28. (Резиме: Границы возможностей в переводе, 28).
  106. Даничић и Људевит Штур. [У зборнику:] Зборник о Ђури Даничићу, САНУ – ЈАЗУ, Београд–Загреб, 1981, 401–414.
  107. Превођење пољских деминутива. НСС, 1981, 10/2, 149–156.
  108. Једна непозната песма Ђуре Даничића. ЗМСКЈ, 1981, XXИX, 3, 503–507.
  109. О тексту Сремчеве приповетке „У трамвајуˮ. ЗМСКЈ, 1981, XXИX, 3, 509–513.
  110. Из чега је саткана Стеријина „Судбина једног разумаˮ. НСС, 1982, 11/1, 195–200. (Резиме: Как создавалась комедия Стерии „Судбина једног разумаˮ („Судьба одного разумаˮ), 201).
  111. Пушкин преводилац Мицкјевича. Studia Philologica, Приштина, 1981, II, 1–2, 51–67. (Резиме: Пушкин – переводчик Мицкевича, 67).
  112. Досад непознат универзитетски пољски приручник Радована Кошутића. ЗС, 1982, 23, 171–181.
  113. Константин Михаиловић о војевању у Влашкој. [У зборнику:] Радови V југословенско-румунског симпозијума, Београд, 1982, 365–372. (Резиме: Константин Михаиловић дин Островица деспре рăзбоиул сăу дин Валахиа, 372; Le pagine di Costantino Mihailović concernenti il guerreggiare in Valacchia, 372–373).
  114. Из пољских интересовања Меда Пуцића. НСС, 1983, 12/3, 167–178.
  115. Емануил Коларовић, скупљач српских народних мелодија. НСС, 1985, 14/3, 123–136. (Резиме: Эммануил Коларович, собиратель сербских народных песен, 137).
  116. Хроника (тридесет пет година Славистичког друштва). Живи језици, Београд, 1985, XXВИИ, 1–4, 187–192.
  117. Одјек народне традиције у делу Константина Михаиловића из Островице. НСС, 1986, 15/2, 263–271. (Резиме: Отклики народной традиции в произведении Константина Михайловича из Островицы, 272).
  118. Павле Поповић и његови „Прилозиˮ. [У зборнику:] Студије и грађа за историју књижевности, 2, Београд, Институт за књижевност и уметност, 1986, 269–295. (Резиме: Pavle Popović and His Review „Priloziˮ, 295).
  119. Прекретне године Радована Кошутића. Славистички зборник, Београд, 1986, I, 9–20.
  120. Михал Чајковски о кнезу Милошу. Ковч., Београд, 1985–1986, XXII-XXIII, 83–95.
  121. Може ли уметнички превод бити тачан? (На примеру једног текста Иве Андрића). НСС, Београд, 1987, 16/3, 23–30. (Резиме: La traduction litteraire peut elle etre exacte? (Selon l’example d’un texte d’Ivo Andrić), 31).
  122. Белински о Мицкјевичу. АФФ, 1987, XVIII, 319–343. (Резиме: Белинский о Мицкевиче, 343–344).
  123. Један Андрићев неодржани говор. Свеске Задужбине И. Андрића, Београд, 1988, В, 244–266.
  124. Полина Вијардо и Рашела у сећањима Димитрија Матића. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, Нови Сад, 1988, 1, 25–40.
  125. Вуково акцентовање. НСС, 1988, 17/1, 49–56. (Резиме: Акцентуация Вука Караџича, 57).
  126. Око транскрипције пољских имена код нас. Славистички зборник, Београд, 1988, III, 15–24.
  127. Напомене о једној споменици. Двадесет пет година од изласка споменице „Сто година Филозофског факултетаˮ. ПКЈИФ, 1987–1988, LIII–LIV, 1–4, 229–247.
  128. Мицкиеwицзоwска „Алпухараˮ. Руцх Литерацки, Кракów, 1989, XXX, 4–5 (175–176), 293–300.
  129. Његош и Мицкјевич. НСС, 1990, 18/2, 275–283.
  130. Адам Мицкјевич о косовској епопеји. НСС, 1991, 19/1, 511–520. (Резиме: Adam Mickiewicz and the Kosovo epic, 521).
  131. Од Чарториског до Гарашанина. [У:] Илија Гарашанин (1812–1874). Зборник радова са међународног научног скупа одржаног 9. и 10. децембра 1987. поводом 175. годишњице рођења. Научни скупови, књ. LIV. Београд, САНУ, 1991, 45–63.
  132. Милоје Милојевић – професор Филозофског факултета у Београду. Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, Нови Сад, 1990, 6–7, 235–248.
  133. Константин Михаиловић из Островице, средњевековни ратник, сеобар и књижевник. НСС, 1991, 20/1, 15–23.
  134. Шта је Вук могао научити од Копитара о акцентовању. АФФ, 1992, XIX, 231–256. (Резиме: Чему Вук Караџич мог выучиться у Копитара об акцентуации, 256).
  135. Филипо Буонакорси звани Калимах и Константин Михаиловић из Островице. [У:] Зборник у част Војислава Ђурића. Београд, Филолошки факултет – Филозофски факултет – Институт за књижевност и уметност, 1992, 99–109. (Резиме: Филиппо Буонакорси, прозванный Калимахом и Константин Михайлович из Островицы, 110).
  136. Пољска емиграција и поновни избор Александра Карађорђевића за кнеза 1843. године. Годишњак града Београда, Београд, 1992, XXXVIII, 75–102.
  137. Лазе Костића борба за јамб. НСС, 1993, 21/1, 65–74.
  138. Андрићев Краков. НСС, 1994, 22/1, 141–146.

 

III

Предговори, поговори, напомене и белешке у књигама

 

  1. Хенрик Сјенкјевич. [У:] Х. Сјенкјевич, Quo vadis. Превео Милорад Павловић. Београд, Народно дело, б.г., [1934], VII–XIV.
  2. [Одреднице о пољским писцима у:] Свезнање. Београд, Народно дело, 1936, пассим.
  3. Вацлав Сјерошевски. [У:] В. Сјерошевски – С. Жеромски, Приповетке. Београд, 1939, 7–18.
  4. Стефан Жеромски. [У:] В. Сјерошевски – С. Жеромски, Приповетке. Београд, 1939, 187–192.
  5. Пољаци. [У:] Антологија савремених приповедача Западних Словена. Нови Сад, Матица српска, 1938 [1941!], 335–336. [Белешке о писцима].
  6. Језик Зоне Замфирове. [У:] Стеван Сремац, Зона Замфирова. Драматизација М. Ђоковића. Београд, 1952, 59–67.
  7. Полтава А. С. Пушкина. Наши преводи Полтаве. [У:] А. С. Пушкин, Полтава. Београд, Ново поколење, 1952, 67–77.
  8. Хенрик Сјенкјевич, Quo vadis? [У:] Хенрик Сјенкјевич, Qуо вадис? Превео Лазар Р. Кнежевић. Суботица, Минерва, 1955, 587–592. [Наредна издања:] 1958, 1960, 1964.
  9. Хенрик Сјенкјевич, Трилогија. [У:] Хенрик Сјенкјевич, Пан Володијовски. Београд, Рад, 1956, 5–15.
  10. Стефан Жеромски. [У:] Стефан Жеромски, Бескућници. Београд, Рад, 1956, V–XVI.
  11. Константин Михаиловић из Островице. [У:] Константин Михаиловић, Јаничарове успомене или Турска хроника. Споменик САНУ, CVII, Београд, Научно дело, 1959, VII–XLVII.
  12. Адолф Рудњицки. [У:] Адолф Рудњицки, Златни прозори. Београд, Рад, 1961, 121–126. [Наредна издања:] 1965.
  13. Предговор. [У:] Хенрик Сјенкјевич, Кроз пустињу и прашуму. Београд, Бранко Ђоновић, 1962, 5–14. [Наредна издања:] 1963; 1963.
  14. Марја Рођевичувна (1863–1944). [У:] Марја Рођевичувна, Магнат. Девајтис. Београд, Народна књига, 1964, 7–10. [Наредна издања:] 1965; 1967.
  15. Хенрик Сјенкјевич (1846–1916), Без догме. [У:] Хенрик Сјенкје-вич, Без догме. Београд, Народна књига, 1964, 7–18. [Наредна издања:] 1965; 1967.
  16. Јарослав Ивашкјевич. [У:] Јарослав Ивашкјевич, Девојка и голубови. Млин на Камјони. Београд, Рад, 1964, 117–122.
  17. Константин Михаиловић из Островице и његово дело. [У:] Константин Михаиловић из Островице, Јаничарове успомене или Турска хроника. Београд, Просвета, 1966, 7–70; Живот Константинова дела. Исто, 237–248; О овој књизи. Исто, 249–250; Напомене и објашњења. Исто, 251–264.
  18. Предговор [У:] Хенрик Сјенкјевич, Кроз пустињу и прашуму. Београд, Нолит, 1966, 5–14.
  19. Владислав Рејмонт (1867–1925). [У:] Владислав Рејмонт, Сељаци. Београд, Слово љубве, 1979, I, 5–17.
  20. Сјенкјевичева “Трилогија”. [У:] Хенрик Сјенкјевич, Огњем и мачем, И. Београд, СКЗ, 1979, V–XIX.
  21. Хенрик Сјенкјевич. [У:] Хенрик Сјенкјевич, Огњем и мачем I. Горњи Милановац, Дечије новине, 1989, V–XXVIII.

 

 

IV

Мањи прилози, прикази, белешке

 

  1. Наши пријатељи у Пољској. Венац, Београд, 1932/1933, XVIII, 6, 453–454.
  2. С. Папиеркоwски, Алексy Сзантић. ПКЈИФ, 1933, XIII, 1–2, 173–176. [Приказ].
  3. Ј. Гоłąбек, Иво Војновић, драматург југосłоwиаńски. ПКЈИФ, 1933, XIII, 1–2, 181–185. [Приказ].
  4. Х. Батоwски, Уwаги о загадниениу Дзиејów Сłоwиаńсзцзyзнy. ПКЈИФ, 1933, XIII, 1–2, 214. [Приказ].
  5. Броњислав Губринович. ПКЈИФ, 1933, XIII, 1–2, 246–247. [Некролог].
  6. Пољска државна награда за књижевност. СКГ, 1934, XLI/4, 315–316.
  7. Роцзник Литерацки за р. 1932. ПКЈИФ, 1934, XIV, 1–2, 206–207. [Приказ].
  8. Ксиążка полска заграницą. ПКЈИФ, 1934, XIV, 1–2, 215. [Приказ].
  9. Вáцлав Буриан, Хасанагиница в полскé литератуřе. ПКЈИФ, 1934, XIV, 1–2, 233–234. [Приказ].
  10. W. Паркотт, Рęкописy и прзекладy „Османаˮ w Полсце. ПКЈИФ, 1934, XIV, 1–2, 235–237. [Приказ].
  11. Х. Батоwски, Петар II Петровић Његош. ПКЈИФ, 1934, XIV, 1–2, 244. [Приказ].
  12. Х. Батоwски, Сłоwиаńска библиотека Мицкиеwицза. – Мицкиеwицз а Сłоwиание Поłудниоwи. ПКЈИФ, 1934, XIV, 1–2, 250–251. [Приказ].
  13. Адам А. Крињски. ПКЈИФ, 1934, XIV, 1–2, 294–295. [Некролог].
  14. Арношт Мука. ПКЈИФ, 1934, XIV, 1–2, 295. [Некролог].
  15. Наша књижевност код Пољака. СКГ, 1934, XLI/5, 386.
  16. Из пољске лирике (Ј. Тувим, К. Илаковичувна). СКГ, 1934, XLI/5, 387.
  17. Роцзник Литерацки за р. 1933. ПКЈИФ, 1935, XV, 1–2, 236–237. [Приказ].
  18. Х. Батоwски, Мицкиеwицз а сербска пиеśń лудоwа. Прилози проучавању народне књижевности, Београд, 1935, II, 1, 128–130. [Приказ].
  19. Константy Wискоwатyј, Погłосy хистории полскиеј w епице југосłоwианскиеј. ПКЈИФ, 1936, XVI, 1, 155–159. [Приказ].
  20. Нешто о Стеријином „Тврдициˮ. ПКЈИФ, 1936, XVI, 2, 315–316.
  21. С. Папиеркоwски, Ецха Мицкиеwицзоwские w поемацие Ф. Марковициа „Дом и śwиатˮ. ПКЈИФ, 1936, XVI, 2, 365–366. [Приказ].22. С. Роспонд, Југосłаwиа. ПКЈИФ, 1936, XVI, 2, 401–402. [Приказ].
  22. Задужбина Саре и Васе Стојановића. ПКЈИФ, 1936, 2, XVI, 411.
  23. Човек и књига. Заједница, Београд, 1936, 1, 35–36. [Потпис: Неутер].
  24. Забавна књижевност. Заједница, Београд, 1937, 2–3, 35–36. [Потпис: Неутер].
  25. Иво Андрић, Ноwеле. СКГ, 1937, LI/6, 465–466. [Приказ].
  26. С. Јаковљевић, Сербска трyлогиа. Руцх Сłоwиаńски, Лwów, 1938, III, 69–71. [Приказ].
  27. Андра Николић, Књижевни радови. СКГ, 1938, LV/8, 608–614. [Приказ].
  28. Југосłоwиаńска поезја лудоwа. Прилози проучавању народне поезије, Београд, 1938, В, 2, 287–291. [Приказ].
  29. Пера Тодоровић, Дневник једног добровољца. СКГ, 1939, LVIII/1, 54–59. [Приказ].
  30. Последњи радови професора Павла Поповића. Правда, Београд, 16. VI 1939, 11.
  31. Л. Дуркоwицз-Јаксзић, Петар II Петровић Његош (1813-1851). СКГ, 1939, LVII/4, 316–318. [Приказ].
  32. Л. Дуркоwицз-Јаксзић, Петар II Петровић Његош (1813–1851). ЛМС, 1939, књ. 352, 472–477. [Приказ].
  33. Мицкјевич и Његош. [У:] Саопштења и реферати за III међународни славистички конгрес, Београд, 1939, 163–164.
  34. Адам Леwак, Дзиеје емиграцји полскиеј w Турцји (1831–1878). Југословенски историјски часопис, Београд, 1939, V, 1–2, 282–284. [Приказ].
  35. Белешке о Тодору Радичевићу. ПКЈИФ, 1939, XIX, 1–2, 159–161.
  36. Како је Вук постао књижевник. Вуков одлазак у Беч 1843. године. Коло, 17. VII 1943 (81), 5.
  37. Једна интимна историја (Л. К. Лазаревић и Ана Гутјар). Коло, 14. VIII, 1943 (85), 2.
  38. Тадеуш Кошћушко. Пионири, Београд, 1946, 12, 4–5.
  39. Прзеwодник библиографицзнy. Библиотекар, 1949, I, 2, 201–203. [Приказ].
  40. О „Турској хронициˮ Константина из Островице. Гласник САНУ, Београд, 1952, IV, 1, 142–143.
  41. Млади Даничић као белетрист. Гласник САНУ, Београд, 1953, V, 1, 153–154.
  42. Ко је Бранков критичар Ј. Ст. Забавић. Гласник САНУ, Београд, 1954, V, 2, 345–346.
  43. Миодраг Ибровац, Копитар и Французи. ПКЈИФ, 1954, XX, 1–2, 135–136. [Приказ].
  44. Пољска женска презимена у нашем језику. Наш језик, Београд, 1954, V, 7–8, 264–266.
  45. Библиографски преглед хрватских и српских пријевода из пољске литературе. ПКЈИФ, 1955, XXI, 1–2, 153–156. [Приказ].
  46. Југосłоwиаńска епика лудоwа. ПКЈИФ, 1955, XXI, 3–4, 358–360. [Приказ].
  47. Х. Батоwски, Легион Мицкиеwицза а Сłоwиаńсзцзyзна w р. 1848. ПКЈИФ, 1955, XXI, 3–4, 367–369. [Приказ].
  48. Г. Мавер, Е. Дамиани, М. Берсано-Бегеy, Мицкиеwицз ин Италиа. ПКЈИФ, 1955, XXI, 3–4, 369. [Приказ].
  49. Љ. Дурковић-Јакшић, Тршћански Срби и словенска стремљења у Трсту 1848–1850. ПКЈИФ, 1955, XXI, 3–4, 369–370. [Приказ].
  50. О једном вокативу. Наш језик, Београд, 1955, VI, 7–8, 246–247.
  51. Подваљак. Наш језик, Београд, 1955, VI, 7–8, 255–257.
  52. Делегација пољских писаца долази у априлу у Југославију. П, 7. II 1957, 8. [Белешке о Анџејевском, Јаструну и Важику].
  53. Милан Токин, Стерија. Дневник, Нови Сад, 22. II 1957, 7. [Приказ].
  54. Хенрyк Сиенкиеwицз, Дзиеłа, т. ЛИX. ПКЈИФ, 1957, XXIII, 1–2, 140–143. [Приказ].
  55. Х. Батоwски, Прзyјациеле Сłоwиание. ПКЈИФ, 1957, XXIII, 1–2, 150–151. [Приказ].
  56. Х. Батоwски, Мицкиеwицз јако бадацз Сłоwиаńсзцзyзнy. ПКЈИФ, 1957, XXИИИ, 1–2, 151–152. [Приказ].
  57. Адам Мицкиеwицз. Хоммаге де л’ Унесцо. ПКЈИФ, 1957, XXIII, 1–2, 152–153. [Приказ].
  58. Мицкјевичева прослава у Пољској. ПКЈИФ, 1957, XXIII, 1–2, 167–170.
  59. Библиографија радова о А. Мицкјевичу. ПКЈИФ, 1957, XXIII, 173–175.
  60. Библиографија превода дела А. Мицкјевича. ПКЈИФ, 1957, XXIII, 1–2, 176–178.
  61. Пољски преводи из наше књижевности у 1956. години. Стварање, Цетиње, 1957, 9–10, 750–753.
  62. Књижевност и пољски Октобар. Књижевне новине, Београд, 1957, VIII, 51, 5.
  63. Преводи наших песника на пољски. Књижевне новине, Београд, 1957, VIII, 54, 2.
  64. Бронисłаw Ћирлић, Проба ноwего спојрзениа на „Памиęтники Јанцзараˮ. ПКЈИФ, 1958, XXIV, 1–2, 167–170. [Приказ].
  65. Светислав Првановић, Где је рођен Светозар Марковић. ПКЈИФ, 1958, XXIV, 1–2, 174–175. [Приказ].
  66. Манфред Кридл. ПКЈИФ, 1958, XXIV, 1–2, 199. [Некролог].
  67. Јуљјуш Клајнер. ПКЈИФ, 1958, XXIV, 1–2, 200–201. [Некролог].
  68. Једна богата књига. Поводом пољског годишњака „Роцзник Литерацкиˮ. Живи језици, Београд, 1958, I, 3–4, 261–265. [Приказ].
  69. Шеноа и Чеси. Поводом књиге: Отакар Ваљек, Аугуст Љеноа а ческá литература. Розправy ЧАВ, РЧ. 65, СВ, Сеш. 1, Праха, 1955. Живи језици, Београд, 1958, I, 3–4, 265–267. [Приказ].
  70. Ковчежић – Прилози и грађа о Доситеју и Вуку, I. ПКЈИФ, 1959, XXV, 1–2, 154–156. [Приказ].
  71. Франк Волман. ПКЈИФ, 1959, XXV, 1–2, 165–165.
  72. Тадеуш Микулски. ПКЈИФ, 1959, XXV, 1–2, 167–168. [Некролог].
  73. [Игњат Ђурђевић о Кохановском.] Да ли знате? П, 31. III 1961, ф. 307. [Непотписано].
  74. [Томо Будиславић у Пољској.] Да ли знате? П, 18. IV 1961, ф. 371. [Непотписано].
  75. [Срби према пољском устанку 1863. године.] Да ли знате? П, 13. VI 1963, ф. 643. [Неотписано].
  76. [Вук преводи чешке и словачке народне песме.] Да ли знате? П, 20. VI 1963, ф. 671. [Непотписано].
  77. [Шеноа о пољском устанку 1863. године.] Да ли знате? П, 28. VI 1963, ф. 707. [Непотписано].
  78. [Кохановски о сремском вину]. Да ли знате? П, 17. VII 1963, ф. 783. [Непотписано].
  79. [Пољски музичар Франћишек Мирецки записао је мелодије наших народних песама.] Да ли знате? П, 10. VIII 1963, ф. 879. [Непотписано].
  80. [Мицкјевич о нашој народној поезији.] Да ли знате? П, 21. VIII 1963, ф. 923. [Непотписано].
  81. Вук и Пољаци. Борба, Београд, 26. I 1964, 10.
  82. Wук и Полацy. Култура, Wарсзаwа, 15. IV 1964, 14 (43), 2.
  83. Први културни и књижевни додири с Пољацима. Борба, Београд, 14. VI 1964, 9.
  84. Адам Мицкјевич – ненадмашни тумач наше народне поезије. Борба, Београд, 21. VI 1964, 9.
  85. [Оснивање Јагјелонског универзитета.] Да ли знате? П, 11. V 1964, ф. 515. [Непотписано].
  86. [Пољска краљица Јадвига имала је и наше крви.] Да ли знате? П, 25. V 1964, ф. 571. [Непотписано].
  87. [Пољаци у првом српском устанку 1804.] Да ли знате? П, 27. VI 1964, ф. 705. [Непотписано].
  88. [Мицкјевич и наша народна поезија] Да ли знате? П, 2. VII 1964, ф. 725. [Непотписано].
  89. [Пољска презимена на -киеwицз.] Да ли знате? П, 15. VIII 1964, ф. 777. [Непотписано].
  90. [Вацлав Потоцки и Гундулић о хоћимској бици.] Да ли знате? П, 7. IX 1964, ф. 993. [Непотписано].
  91. [Антоњин Дворжак члан Српске академије наука.] Да ли знате? П, 7. XI 1964, ф. 1231. [Непотписано].
  92. [Роман “Босна” Михала Чајковског.] Да ли знате? П, 15. XII 1964, ф. 1376. [Непотписано].
  93. [Пољски књижевник Михал Чајковски у Београду.] Да ли знате? П, 24. II 1965, ф. 1643. [Непотписано].
  94. [Константин Михаиловић из Островице о заузимању Босне 1463.] Да ли знате? П, 4. IV 1965, ф. 1800. [Непотписано].
  95. Одјек Штурова учења код Југословена. [У литографисаном зборнику:] Литерарне всťахy Словаков а Јужнýцх Слованов, Братислава, 1966, 41–42.
  96. W. Кот, Драмат полски на сценацх цхорwацкицх и сербскицх до року 1914. ЗМСКЈ, 1968, XVI, 1, 184–187. [Приказ].
  97. Није: Наташо, Соњо, него: Наташа, Соња. Међу нама. П, 23. XI 1968, 17.
  98. [Први играчи балета у Београду.] Да ли знате? П, 18. III 1969, 11. [Непотписано].
  99. „Никад непрежаљениˮ је правилно. Међу нама. П, 26. III 1969, 17.
  100. Ћиборовски а не Циборовски. Међу нама. П, 11. V 1969, 23.
  101. Васпитавате своју кћи. Међу нама. П, 25. V 1969, 23.
  102. Граду „Лаˮ, јеси ли спреман? Међу нама. П, 2. VI 1969, 17.
  103. „Иˮ је понекад важно. Међу нама. П, 25. X 1969, 13.
  104. Није хрвање него рвање. Међу нама. П, 27. X 1969, 16.
  105. Сабрана, изабрана и целокупна дела. Међу нама. П, 2. XI 1969, 21.
  106. Није: Улица Тадеуша Кошћушког, него: Кошћушка. Међу нама. П, 3. XI 1969, 13.
  107. „Уписала је Музичку академију…ˮ. Међу нама. П, 4. XI 1969, 16.
  108. Није добро: „Друг је у својој дискусији…ˮ. Међу нама. П, 1. XII 1969, 16.
  109. Није добро: Говори испред… Међу нама. П, 3. XII 1969, 15.
  110. Није добро: Из Бања Луке, него: из Бањалуке или: Бање Луке. Међу нама. П, 6. XII 1969, 13.
  111. [Хисторицкé повиедкy Мицхаłа Цзајкоwскéхо. Дyскусиа.] [У зборнику:] Взťахy словенскеј а поľскеј литературy од класицизму по сучасносť. Братислава, Словенска академиа виед, 1972, 57–58.
  112. [Заујем јужнýцх Слованов о поľску литературу. Дyскусиа]. [У зборнику:] Взťахy словенскеј а поľскеј литературy од класицизму по сучасносť. Братислава, Словенска академиа виед, 1972, 361–363.
  113. Ин мемориам Радовану Лалићу. Научник и педагог. П., 3. X 1972, 14.
  114. Љ. Дурковић-Јакшић, Пољски револуционари у Београду уочи устанка у Пољској 1830. Историјски часопис, Београд, 1972, XIX, 345–346. [Приказ].
  115. Љ. Дурковић-Јакшић, Учествовање пољских револуционара у животу Београда почетком друге половине XIX века. Историјски часопис, Београд, 1972, XIX, 347–353. [Приказ].
  116. Љ. Дурковић-Јакшић, Улога кнежевине Србије на спасавању два легиона, пољског и италијанског, 1849. године. Историјски часопис, Београд, 1972, XIX, 353–358. [Приказ].
  117. In memoriam. Радован Лалић. Билтен Универзитета у Београду, Београд, 1972, 28, 43–45. [Некролог].
  118. Пољски у 100 лекција. Троцхę wyјаśниеń w зwиąзку з рецензјą W. Лубасиа. Порадник јęзyкоwy, Wарсзаwа, 1972, 10 (304), 609–611.
  119. Смрт команданта Мила Радуновића. П, 11. VI 1973, 13.
  120. Јулиан Крзyżаноwски, Дзиеје литературy полскиеј од поцзąткów до цзасоw најноwсзyцх. ЗС, 1973, 4, 196–199. [Приказ].
  121. Дебиут поетyцки Адама Аснyка. Прзеглąд Хуманистyцзнy, Wарсзаwа, 1972, 5, 81–82.
  122. Јулиан Крзyżаноwски, Тwóрцзоśћ Хенрyка Сиенкиеwицза. ЗС, 1973, 5, 228–229. [Приказ].
  123. Још понешто о „Хеј Словениˮ. Химна две земље. П, 17. IV 1974, 20.
  124. [Речи у дискусији на ИИИ састанку слависта у Вукове дане]. НСС, 1974, 3, 218; 236–237; 372; 379.
  125. О једној антологији. Мостови, Београд, 1974, V, 4 (20), 320–325.
  126. Једна пољска библиографија. Мостови, Београд, 1974, V, 4(20), 350–355.
  127. Још једном о Марку Краљевићу и Салвинију. П, 12. VI 1976, 14.
  128. [О народним песмама у Летопису. Реч у дискусији] НСС, 1976, 5, 465.
  129. [Закључна реч председавајућег] НСС, 1976, 5, 468–469.
  130. [О Вукову акцентовању. Реч у дискусији] НСС, 1976, 5, 761–762.
  131. После једног конгреса. – Трећи међународни конгрес преводилаца пољске књижевности. Мостови, Београд, 1976, 2 (26), 170–174.
  132. Прегршт сећања. Мостови, Београд, 1976, 3 (27), 209–210.
  133. Први уредник Летописа. Дневник (додатак посвећен 150. годишњици Матице српске), Нови Сад, 5. XII 1976, 16.
  134. Memoiren eines Janitscharen oder Turkische Chronik. Eingeleitet und ubersetzt von Renate Lachmann. ЗМСКЈ, 1976, XXIV, 2, 365–371. [Приказ].
  135. У Потопу страдала имена. Међу нама. П, 26. III 1977, 15.
  136. Сто година славистике у Срба. П, 3. IX 1977, 12.
  137. Генеза и тенденције наше славистичке науке. Борба, 23. X 1977, 8.
  138. Домети русистике. Шта се чуло на међународном славистичком скупу у Београду. П, 12. XI 1977, 16.
  139. Konstantin Mihailović, Memoirs of a Janissary. Translated by Benjamin Stolz. Historical Commentary by Svat Soucek. The University of Michigan,1975. ЗМСКЈ, 1977, XXV, 1, 177–182. [Приказ].
  140. Стојан Суботин (1921–1977). Мостови, Београд, 1978, 2 (34), 164–169. [Некролог].
  141. Јежи није Јиржи. П, 20. VI 1978, 13.
  142. Којег је порекла Шандор Петефи. П, 15. XI 1978, 18.
  143. „Записки янычараˮ, написаны Константином Михаиловичем из Островицы. Введение, перевод и комментарии А. И. Рогова. Москва, Издательство „Наукаˮ, 1978. ЗМСКЈ, 1981, XXIX, 1, 147–152. [Приказ].
  144. Dr Gunter Prinzing, Zum historischen Relevanz der „Memoiren eines Janitscharen oder Turkische Chronikˮ des Konstantin Mihailović aus Ostrovica. Byzance et les Slaves – Melanges Ivan Dujčev. Paris, 1979. ЗМСКЈ, 1982, XXX/1, 141–142. [Приказ].
  145. За ефикасност или ефикасност у језику. [У зборнику:] Актуелна питања наше језичке културе. Београд, Просветни преглед, 1983, 289–292.
  146. Кваре ли радио и телевизија језик или ми сами? [У зборнику:] Актуелна питања наше језичке културе. Београд, Просветни преглед, 1983, 316–318.
  147. Спомени. Предавање Александра Белића у Москви 1898. године. Наш језик, Београд, 1984, XXVI/2, 160–164.
  148. Радован Кошутић (1866–1949). Славистички зборник, Београд, 1986, I, 123–125.
  149. Полина – чаробница. Практична жена, 295 (6. XII 1986), 23. [Непотписано. Исправка и потпис у бр. 302 (13. III 1987), 3].
  150. Батоwски, Хенрyк, Зе сłоwиаńскицх мицкиеwицзианów. ПИW, Wарсзаwа, 1980. ПКЈИФ, 1987–1988, LIII–LIV, 1–4, 215–217. [Приказ].
  151. „Политикинаˮ мала прича. П, 4. XI 1989, 14.
  152. Светосавски темати. Међу нама. П, 27. I 1990, 24.
  153. Виљнус, Виљњус, Вилниус, Вилно. Да ли знате? П, 28. III 1990, 24. [Непотписано].
  154. Значајан европски центар културе [Вилно]. Да ли знате? П, 4. IV 1990, 24. [Непотписано].
  155. Поетичност акцентовања. Просветни преглед, Београд, 4. VIII 1990, 11.

 

 

V

Материјали са научних скупова

 

  1. Mickiewicz w literaturze serbochorwackiej. Warszawa, 1956, 57. [Литографисано].
  2. Konopnicka w literaturze serbochorwackiej. Warszawa, 1960, 16. [Литографисано].
  3. Јован Илић в Прешове. Прешов, 1966, 4. [Литографисано].
  4. Sienkiewicz w literaturze serbskiej i chorwackiej. Warszawa, 1966, 14. [Литографисано].
  5. Значај боравка П. Ј. Шафарика у Новом Саду. [У зборнику:] VI Mezinbrodnn sjezd slavistů v Praze 1968. Praha, 1968, 398.
  6. Вуково акцентовање. [У зборнику:] Међународни научни скуп „Вук Караџић – његово дело у своме времену и данасˮ. Резимеа. Београд, МСЦ, 1987, 28.
  7. Значение деятельности Радована Кошутича для развития славяноведения у Сербов. [У зборнику:] X международен конгрес на славистите. Резюмета на докладите. София, 14–22 септември 1988. г. София, Издателство на Българска академия на науките, 1988, 639.

 

 

VI

Литерарни, публицистички и мемоарски радови

 

  1. Последње. Књижевни север, Суботица, 1926, II, 4 (Ђачки радови, додатак Књижевном северу, 4), 9–11. [Приповетка.] [Потписано: Ж. Ивановић, уч. VII р.]
  2. Писма из Варшаве. – I. Прво писмо. Венац, Београд, 1932/1933, XVIII, 4–5, 276–286. – II. Зима над Вислом. Венац, Београд, 1932/1933, XVIII, 6, 408-414. – III. Пролеће. Венац, Београд, 1932/1933, XVIII, 9–10, 657–662.
  3. Из Немањића постојбине. Недељне илустрације, Београд, 1936, XII, 42, 4–10.
  4. Идите да видите па да се дивите. Недељне илустрације, Београд, 1936, XII, 44, 4–7.
  5. Између Европе и Истока. [Писмо из Лавова]. Правда, Београд, 9. III 1937, 6.
  6. „Обилићˮ у Пољској. Кроз Шлезију. Правда, Београд, 15. IV 1937, 17.
  7. Тријумфалан пут југословенске песме кроз Пољску. Правда, Београд, 29. IV 1937, 9. [Непотписано].
  8. Срдачне манифестације све до краја “Обилићеве” турнеје. Правда, Београд, 11. V 1937, 18.
  9. Величину Вердена представљају његови гробови. Правда, Београд, 20. VII 1938, 13.
  10. Шестодневни боравак „Обилићаˮ у Паризу био је испуњен срдачним пријемима и великим успесима. Правда, Београд, 24. VII 1938, 6.
  11. После концерта у Лиону г. Ерио је срдачно примио наше певаче и приредио им закуску. Правда, Београд, 26. VII 1938, 10.
  12. Сјајним успесима у Марсељу и Ници “Обилић” је завршио своју турнеју по Француској. Правда, Београд, 27. VII 1938, 4.
  13. [О боравку у заробљеништву]. [У:] Наши у заробљеништву. Београд, Просветна заједница А.Д., б.г. [1942], 18–21.
  14. Друга мушка. [У зборнику:] Сто година Друге београдске гимназије. Београд, 1970, 258–266.
  15. Из путних бележака залудника радозналца. Мароко. Стремљења, Приштина, 1974, XV, 3, 356–373.
  16. Како је грађен Коларчев универзитет. Међу нама. П, 12. VIII 1978, 18.
  17. Дорћол, Друга мушка и око њих. [У:] Београд у сећањима 1919–1929. Београд, СКЗ, 1980, 94–121.
  18. Данци у Београду. Међу нама. П, 1. IX 1992, 18.

 

 

Извори

http://www.rastko.org.rs/rastko-pl/bibliografija/djzivanovic-bibliografija_l.php

Анали Филолошког факултета, књига XIII, Београд 1979.

Приредила:

Смиља Горчић

Филолошки факултет Универзитета у Београду

Извори:

Википедија

Анали Филолошког факултета

Сајт Филолошког факултета