Фекете је рођен 1931. године у Београду. Основну школу је завршио у Србобрану, а гимназију у Земуну. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1956. године, на Групи за српскохрватски језик и књижевност. После дипломирања, Фекете је радио у „Туристичкој штампиˮ као уредник Туристичких новина. У Институт за српскохрватски језик прешао је 1961. године, када је био изабран за асистента.
Скоро цео свој радни век провео је у Институту за српски језик. Био је научни саветник, односно уредник и суредактор Речника српскохрватског књижевног и народног језика. Поред рада у Институту, бавио се и педагошким послом. Предавао је на Филозофском факултету у Новом Саду, а био је четири године професор српскохрватског језика и књижевности и на Универзитету у Франкфурту на Мајни.
Објавио је више радова и књига, а јавност је посебно ценила његово ангажовање на пословима језичке културе. Од 26. маја 2001. године у суботњем „Културном додаткуˮ Политике објављивао је у рубрици „Слово о језику” запажене текстове о језичкој култури и начинима да се она унапреди, а те чланке објавио је у књигама Језичке доумице I–II. У коауторству с Драгом Ћупићем и Богданом Терзићем објавио је књиге Слово о језику – језички поучник, као и Српски језички саветник. Коаутор је, такође, једнотомног Речника српскога језика Матице српске.
Био је ангажован у Уређивачком одбору Речника српскохрватског књижевног и народног језика, као и у Комисији за творбу речи Међународног комитета слависта. Био је члан Одбора за стандардизацију српског језика САНУ. За свој допринос култури говора добио је више признања, између осталих две годишње награде Радио-телевизије Србије за неговање културе говора и „Златну значку” Културно-просветне заједнице Србије.
Научни рад посветио је посебно лексикологији и лексикографији, затим историји српског језика, српскохрватској ономастици и савременом српском стандардном језику.
Објавио је више научних радова и књига, међу којима су и „Улога српских писаца друге половине 19. века у заснивању модерног књижевног језикаˮ, „О Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУˮ, „Да ли су ћирилица и латиница национална писма?ˮ…
Извори
http://www.politika.rs/scc/clanak/79172/Preminuo-Egon-Fekete
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/50083/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BE+%D0%95%D0%B3%D0%BE%D0%BD+%D0%A4%D0%B5%D0%BA%D0%B5%D1%82%D0%B5.html