Рођен 10. априла 1909. године у Борчу, срез гружански. Основну школу учио је у родном месту, гимназију у Крагујевцу, Горњем Милановцу и Чачку, где је 1930. године матурирао (ослобођен усменог испита). Филозофски факултет у Београду завршио је на XII групи: Српскохрватски језик са старословенским језиком и југословенска књижевност. Јуна 1934. године положио је дипломски испит са оценом: писмени – девет (9), усмени – десет (10).
Службовао је као професор гимназије у Београду (1935–1940), Бијељини (1940–1941) и Краљеву (1941–1944); у Команди крагујевачког војног подручја НОВ и ПОЈ (1945) – као саобраћајни официр; у Крагујевцу (1945–1946) – као професор Друге мушке гимназије; у Рачи Крагујевачкој (1946–1947) – као директор гимназије. Изабран је за асистента на Филозофском факултету у Београду и постављен 22. децембра 1947. године на Катедри за српскохрватски језик. Године 1960. изабран је за вишег стручног сарадника, с тим да предаје српскохрватски језик студентима са група за стране језике, који овај предмет изучавају четири семестра као помоћни предмет. Изабран је за доцента 1971. године, пошто је претходно положио докторат. За ванредног професора изабран је 1. фебруара 1974. године.
У току рада на Филозофском (касније Филолошком) факултету сарађивао је у више установа као научни и стручни сарадник, од којих се овде помињу оне у којима је дуже и трајније сарађивао:
Институт за српскохрватски језик САНУ (1948–1951) – као сарадник на изради великог Речника српскохрватског књижевног и народног језика; Генералштаб ЈНА (1951–1953) – као стручни сарадник на терминолошком питањима; Савет за школство СРС (1952–1955) – као члан Комисије за уџбенике; Радио Београд (1955–1960) – као лектор и стручни консултант за питања књижевног језика и изговора; Просветно-педагошки завод СРС (1965–1967) – као спољни сарадник; Српска академија наука и уметности – Међуакадемски одбор за израду атласа (1964–1972). Као спољни сарадник скупио је грађу за Српскохрватски дијалектолошки атлас – девет пунктова, а за Општесловенски лингвистички атлас – четири пункта на територији Србије.
Био је члан Уређивачког одбора часописа Књижевност и језик (1967–1971). У листу Наша армија сарађивао је у рубрици „Језик и армијаˮ, и објавио око петнаест чланака. Написао петнаест до двадесет чланака за Радио Београд, који се емитују у програму „Радио-школаˮ.
Објављени радови
- „Прослава Вука Ст. Караџића 1947. годинеˮ. [Хроника]. Јужнословенски филолог XII (1949–1950), 205–223.
- „Лик великог српског научника Александра Белићаˮ. Универзитетски весник, Београд, 1. новембра 1949.
- „Јован Бошковићˮ. Универзитетски весник, Београд, 5. фебруара 1949.
- „Акузатив једнине м. р. који – којега (кога)ˮ. Наш језик, I (1949), 163–165.
- „У страха су велике очиˮ. Наш језик, II (1950), 50–52.
- „Омски и омовскиˮ. Наш језик, II (1950), 59–64.
- „Поводом претходног чланкаˮ. Наш језик, II (1950), 296–299.
- „Разумети се у шта или чемуˮ. Наш језик, III (1952), 98–103.
- „Ортопедисати – ортопедисањеˮ. Наш језик, IV (1953), 128–133.
- „Акценти у изговору неких спикера Београдског радијаˮ. Наш језик, V (1954), 349–353.
- „Независне реченице (паратакса)ˮ. Књижевност и језик, 1955, 116–138 и 188–211.
- „Прилог питању тзв. логичког субјектаˮ. Књижевност и језик, 1955, 558–569.
- „О питању конструкција падежа с предлозимаˮ. Јужнословенски филолог, XXI (1955), 215–235.
- Функционална граматика српскохрватског језика. „Свјетлостˮ, Сарајево, 1958, стр. 1–162.
- Функционална граматика српскохрватског језика. Завод за издавање уџбеника НП Србије, Београд, 1960, стр. 1–162.
- „Једна особита врста предикативностиˮ. Књижевност и језик, 1964, 49–66.
- „Један особит акценат придева код Вука, Даничића у народним говоримаˮ. Јужнословенски филолог, XXVI (1964).
- „Две сродне синтаксичке конструкцијеˮ. Наш језик, XVI (1967), 78–83.
- „Из синтаксе врста речиˮ. Књижевност и језик, 1968, 37–48.
- Шумадијски говор у Гружи с особитим освртом на акценте. Српски дијалектолошки зборник, XVIII (1969), 401–635. [Дисертација].
- „Систем заменичких речи у српскохрватском језикуˮ. Књижевност и језик, 1973, бр. 1, 27–42.
- „Неопходна разграничења код функција падежаˮ. Књижевност и језик, 1974, бр. 2, 20–31.
- „Прилози као врста речиˮ. Јужнословенски филолог, ХХХ/1–2 (1973), стр. 615–623 и ХХХ (1974–1975), 79–109.
- „Безлично предикативно име – у безличним реченицама номиналног типаˮ. Анали Филолошког факултета, књ. ХI (1974), 319–355.
Извор: Анали Филолошког факултета, књ. ХIII, 1979, 393–395.