Др Марија Стефановић, русиста, лингвиста, доцент, рођена је 25. марта 1966. у Зрењанину, где је завршила и средњу школу (преводилачки смер). Уписала се на студије руског језика и књижевности Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду 1984. године, а дипломирала је 1988. Постдипломске студије уписала је 1988. на Филолошком факултету у Београду, а магистарски рад Категорија аниматности и инаниматности у савременом руском и српскохрватском језику одбранила је 1994. На Филозофском факултету у Новом Саду радила је као асистент-приправник, а затим као асистент од 1989. до 1994. године. Водила је семинар из Морфологије руског језика, писмене вежбе и вежбе превода са руског на српски језик студентима 2. и 3. године.
Од 1994. до 2001. године живела је у Торонту, у Канади, где је завршила трогодишње докторске студије (од 1995. до 1998. године, Department of Slavic Languages and Literatures, University of Toronto), а докторирала је 2000. године тезом The Category of Animacy: a Semantic Feature Hierarchy?. У току докторских студија, а касније и током рада на дисертацији, бавила се питањима која се тичу језичке синхроније и дијахроније, јер је природа њене тезе (категорија аниматности у руском и српском језику) захтевала и изучавање развоја те категорије и њено савремено стање. Резултати истраживања су присутни у самој дисертацији, као и у посебним радовима (The category of animacy in Novogorodskaja letopis’ posinodal’nomuspisku, прочитаном на Конференцији канадских слависта у Отави 1999. године, „О категорији аниматности и (а)типичности објекта у српском и руском језикуˮ, објављеном у зборнику Когнитивнолингвистичка проучавања српског језика, ур. П. Пипер и М. Радовановић. Београд: САНУ, 2006, 321–342).
На докторским студијама такође је имала предмете у оквиру којих се језик проучава са синхронијског и дијахронијског аспекта (Историја руског језика, Ареална лингвистика, Општа лингвистика, Семантика, Вид и време руског глагола итд.). После повратка из Канаде 2001, Марија Стефановић је изабрана у звање доцента, а 2002. почела је да ради на Одсеку за славистику Филозофског факултета у Новом Саду. Предаје Историјску граматику руског језика и Историју руског књижевног језика.
У току рада на реформи наставних планова и програма, Марија Стефановић је учествовала у ревидирању постојећих програма за Морфологију руског језика са творбом речи и Контрастивну анализу, а сачинила је нове програме за Историју руског језика и Когнитивну анализу руских језичких концепата.
Научна и наставна интересовања Марије Стефановић су усмерена на савремено стање руског, српског и других словенских језика, као и на развој појединих језичких елемената који могу да олакшају разумевање концептуализације одређених лингвистичких категорија (у најширем смислу).
Учествовала је на пројекту Института за експерименталну фонетику и патологију говора у Београду „Мултидисциплинарна истраживања говорно-језичких ресурса српског језика са апликацијама у лингвистици, дефектологији и комуникацијамаˮ (бр. пројекта 1784), који је финансирало Министарство за науку Републике Србије.
Одабрана библиографија
- Језичка слика породице у руском и српском језику. Нови Сад: Филозофски факултет, 2012, 155 стр.
- Категорија аниматности у српском и руском језику. Нови Сад: Академска књига, 2008, 257 стр.
- Асоцијативни речник српскога језика.П. Пипер, Р. Драгићевић, М. Стефановић. Београд: Београдска књига/Службени лист СЦГ/ Филолошки факултет у Београду, 2005, 525 стр.
- Обратни асоцијативни речник српскога језика (II део; од реакције ка стимулусу). Р. Драгићевић, П. Пипер, М. Стефановић. Београд: Службени гласник / Београдска књига, 2011, 720 стр.
- „О темама у проучавању категорије аниматностиˮ. У:Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика / уредници Јасмина Грковић-Мејџор, Милорад Радовановић. Београд: САНУ, Одељење језика и књижевности 2010, 177–198.
- „Од значења ка стереотипу –женщина и баба у речницима руског језика од Х до ХХ векаˮ. Гoдишњaк Филозофског факултета у Новoм Саду, 36–1, 2011, 11–21.
- „Прелазни и непрелазни глаголи у асоцијативним речницима српског и руског језикаˮ, Славистика, 10, 2006, 136–143.
- „Граматика у асоцијативним речницима српског и руског језикаˮ,Славистика, 8, 2004, 128–139.
- „Аниматна форма релативне заменицекоји у српском језику и инаниматни антецедент – пример неправилне употребе или маркер непрепознатог система?ˮ, Славистика, 6, 2002, 140–145.
Извор: Предраг Пипер, Прилози историји српске славистике: биобиблиографска грађа, Београд, 2011: Чигоја штампа, Филолошки факултет, 620–621.
Приредила:
Миљана Гајић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори:
Анали Филолошког факултета
Анали Филолошког факултета
Википедија