Мато Пижурица (рођен 14. септембра 1942. године у Вељем Дубоком) редовни је професор Филозофског факултета у Новом Саду. На Филозофском факултету у Новом Саду 1967. дипломирао је на Групи за јужнословенске језике. Постдипломске студије је завршио на Филолошком факултету у Београду 1973. Докторирао је на Филозофском факултету у Новом Саду 1987. године.
Члан је Међународне комисије Општесловенског лингвистичког атласа, националних комисија за Општекарпатски дијалектолошки атлас и за Српски дијалектолошки атлас, више одбора САНУ (Одбора за стандардизацију српског језика, Одбора за Речник САНУ, Одбора за етимологију, Одбора за ономастику), неколико редакција (Зборника Матице српске за филологију и лингвистику, Ономатолошких прилога САНУ и Језика данас, као и уредник посебних издања Одељења за књижевност и језик Матице српске). Члан је Управног одбора Матице српске, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске и продекан за наставу Филозофског факултета у Новом Саду.
Библиографија
Аутор је и великог броја расправа, чланака и приказа из историје српског народног и књижевног језика, из дијалектологије и лингвистичке географије, етимологије, ономастике и из области стандардологије.
Приредио је књигу Павла Ивића, Српскохрватски дијалекти (Целокупна дела, књ. III).
Објавио је књиге: Говор околине Колашина, САНУ, посебна издања, књ. 12, 1981, стр. 251, Титоград, 1981; Језик Андрије Змајевића, Титоград, САНУ, посебна издања, књ. 22, 1989, стр. 434 (са 15 факсимила); Прилози Правопису, Нови Сад, Матица српска, 1989, стр. 127 (као један од групе аутора и као један од три приређивача, у екавској и ијекавској верзији); Правопис српскога језика, Нови Сад, Матица српска, 1993, стр. 510 (као један од тројице коаутора, у засебним екавским и ијекавским верзијама; екавска верзија је доживела још два издања, треће је овај аутор допунио новим пописом примена правила); Правопис српскога језика (школско издање), Нови Сад, Матица српска, 1995, стр. 332 (у истом трочланом ауторском тиму, у екавској и ијекавској верзији; екавска верзија је доживела два поновљена издања, ијекавско још једно); Правопис српскога језика – Приручник за школе, Београд – Нови Сад (као коаутор, у екавској и ијекавској верзији; екавска верзија доживела поновљено издање); Љетопис црковни Андрије Змајевића, књ. I, стр. 560, књ. II, стр. 547, Цетиње, 1996.
Године 2007. Издат је и Речник српског језика, по први пут после 189 година, односно после онога што је зачео Вук Стефановић Караџић, и посао два века је био завршен.
Пиредио:
Немања Пеић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори:
http://www.klks.polonistyka.uj.edu.pl/duska-klikovac
http://www.fil.bg.ac.rs/wp-content/uploads/zaposleni/sjjj/srpski/Fakultetski%20sajt-DuskaKlikovac.pdf
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D0%9C%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%99
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%BE_%D0%9F%D0%B8%D0%B6%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0