Др Милана Радић-Дугоњић, русиста, лингвиста, универзитетски професор, рођена је 22. октобра 1952. године у Суботици, где је завршила основну школу и гимназију. Преминула је 31. августа 2008. године у Београду.
На студије руског језика и књижевности Филолошког факултета у Београду уписала се 1971. године. Студије је веома успешно завршила 1975. године и уписала се на истом факултету на последипломске студије, које је завршила 1979. године одбраном магистарског рада Семантика симболичких знакова у српскохрватским преводима поеме „Дванаесторица” А.А. Блока. Докторску дисертацију Међујезички хомоними и пароними у руском и српскохрватском језику одбранила је 1988. године. Од 1977. године радила је на Одсеку за славистику Филолошког факултета у Београду, прво као асистент, а затим доцент (1988), ванредни професор (1997) и редовни професор (2002).
Mилана Радић-Дугоњић је учествовала у раду Међународног славистичког центра Филолошког факултета, посебно у његовом Савету, и у раду Славистичког друштва Србије, чији је била секретар, а касније и потпредседник, као и активни учесник годишњих конференција Скупа слависта Србије, које то друштво организује, а учествовала је с рефератима и на више домаћих и страних конгреса, научних конференција и скупова (Научни састанак слависта у Вукове дане, Контрастивна језичка истраживања, међународни симпозијуми МАПРЈАЛ-а и др.).
Mилана Радић-Дугоњић је живела и радила свој посао веома посвећено, вредно и савесно. Волела је свој позив. Тиме је давала најбољи пример млађима, а добар лични пример је најбољи начин предавања.
С лакоћом и пуним успехом је завршила школовање у родној Суботици, студирала оно што је волела – руски језик и књижевност на Филолошком факултету, и то је такође завршила веома успешно (1975). По завршетку студија сав свој радни век посветила је научном и наставном раду на Катедри за славистику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Током тридесет једне године предавала је многим генерацијама студената славистике највише оно чиме се бавила у научном раду – руску лексикологију и лексикографију, превођење и граматику руског језика. Објавила је две монографије и оставила у рукопису два универзитетска уџбеника, сарађивала је као аутор и помоћник главног уредника на изради нашег до сада највећег руско-српског речника и написала већи број научних чланака и реферата које је саопштила на научним скуповима.
Њена прва монографија о међујезичким хомонимима и паронимима представља узорну обраду тог предмета и служила је касније за углед многима који су се отиснули у проучавање сличне проблематике на материјалу других језика.
Друга књига Mилане Радић-Дугоњић, Реч. Смисао. Сазнање, у које су објављени одабрани а проблемски повезани чланци, настала је у коауторству са др Станом Ристић, и сазвучна најновијим тековинама науке о језику, посебно њеном когнитивистичком усмерењу, добила је потрврду свог квалитета у већем броју похвалних рецензија.
Она није прекомерено ширила предмет својих истраживања (руска лексикологија и лексикографија, контрастивна и когнитивна истраживања, теорија и пракса превођења, настава руског језика), а оно што је проучавала обрађивала је врло акрибично, с пуним уживљавањем у предмет и уживањем у стварању.
Библиографија
„Међујезички хомоними и пароними у руском и српскохрватском језику”, Славистички зборник, књ. 6, Горњи Милановац, 1991; Руско-српскохрватски речник, Москва – Нови Сад, 1988, 1998². Реч. Смисао. Сазнање (студија из лексичке семантике), Београд, 1999 (коаут.).
„Међујезички хомоними у народним српскохрватско-руским и руско-српскохрватским речницима (тематска група придева који означавају негативну особину човека)”, 16/1, 157-165; „Руско-српскохрватски међујезички хомоними у Вуковом преводу Новог завјета”, 17/2, 83-92; „О неким видовима полисемије и хомонимије у оквиру терминолошке лексике”, 18/1, 105-110; „О лексичко-синтаксичкој спојивости у контрастивним лексиколошким истраживањима”, 22/2, 75-82; „О стилској маркираности у руско-српским преводним речницима”, 23/2, 291-298; „Лексичко-семантичка група и њено приказивање у руско-српским преводним речницима”, 24/1, 241-247; „О лексичко-семантичким особеностима микросистема глагола кретања у језику Вука Караџића”, 25/2, 273-280; „Лексичка функција и њени граматичким модели у преводном речнику”, 26/2, 399-409.
Приредила:
Симона Пурић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
https://sr.wikipedia.org/sr
Злата Бојовић, Драгана Мршевић Радовић, Снежана Самарџија, Библиографски речник, Београд, 2005.
Предраг Пипер, Прилози историји српске славистике, Београд, 2011.