Рођен је 15. јануара 1909. године од мајке Милице, рођене Микић, и оца Петра, земљорадника, у селу Барама, у Ускоцима, у северној Црној Гори. Основну школу завршио је у Боану за две године, одмах по завршетку Првог светског рата. Првих пет разреда гимназије завршио је у Колашину, а наредна три са матуром у Пљевљима (1929). Од 1929. до 1933. студирао је на Филозофском факултету Београдског универзитета Југословенску књижевност и српскохрватски језик, код професора Павла Поповића, Александра Белића и Стјепана Куљбакина. Војни (ђачки) рок одслужио је у Тузли 1934. Те године постављен је за суплента Друге мушке гимназије у Београду, где је после две године положио професорски испит. У овој гимназији остао је до ослобођења Београда (1944), с прекидом за време рата. После ослобођења изабран је за професора Војног училишта у Београду (Топчидер). Одавде је премештен у Учитељску школу у Светозареву, па у Другу мушку гимназију у Београду, затим изабран за професора Више педагошке школе на Цетињу, где је остао две године, а тада је, 1950. године, послат у Институт друштвених наука у Београду, где је остао такође две године. После тога је постављен за сарадника у Институту за српскохрватски језик Српске академије наука и уметности. Овде је једно време био секретар Института и учествовао у планирању рада Института. Затим је био члан Уређивачког одбора Института, као и председник Радничког савета Института. Овде је и пензионисан 1976. године.

Милија Станић је, поред стручног и научног деловања, био ангажован у раду друштвено-политичких организација, делегатских тела, стручних органа и удружења.

Одмах по ослобођењу, када је обновљено Друштво за српскохрватски језик и књижевност, био је изабран за секретара Друштва.

Двадесет година био је језички редактор текстова које је издавала Српска академија наука и уметности, а исто толико лектор радио-станице у Београду. Једно време био је члан Одбора за језик и књижевност Црногорске академије наука и умјетности. Учествовао је на више конгреса и конференција југословенских слависта, на којима је подносио и реферате из области језика и књижевности.

Одликован је Орденом рада са златним венцем, а има и велики број похвалница, признања, диплома, итд. друштвено-политичких организација за успешно обављање послова на обнови и изградњи земље.

Бројни су Станићеви стручни и научни радови из области књижевности, теорије књижевности, језика, дијалектологије, друштвених наука итд.

Главни посао у Институту за српскохрватски језик у Српској академији наука и уметности састојао се у изради Речника српскохрватског књижевног и народног језика. Заједно са другим сарадницима Института, овај посао обављао је више од двадесет и пет година. За то време урадио је више од сто обрада од по сто до сто педесет страна. Једно време, заједно са Бериславом Николићем, утврђивао је акценат и обличка одступања у Речнику.

За дијалектолошки атлас Југославије обрадио је четири пункта (ускочки, шарански, косенички и боговаћки), за потребе Црногорске академије наука и умјетности обрадио је говор у Комарници, а са Радомиром Алексићем пункт Осечина за Општесловенски лингвистички атлас.

Предао је Институту за српскохрватски језик збирку од близу хиљаду речи ускочког говора и збирку од неколико стотина речи боговачког говора.

Приредио је за штампу првих десет књига едиције Југословенски писци београдског издавачког предузећа „Радˮ.

Написао је пројекат за 24 емисије Телевизије Београд у оквиру рубрике „Матерњи језикˮ, под општим називом Елементи кварења језика (1977. и 1978). Бавио се преводилачким радом: превео је са француског и штампао четири романа и више књижевних, језичких и других чланака са руског језика.

Уређивао је београдске предратне часописе Феријалац и Нашу домовину, а одмах по ослобођењу Књижевност и језик (у школи), часопис Друштва за српскохрватски језик и књижевност. Дуго је био члан Уређивачког одбора београдског лингвистичког часописа Наш језик.

Поред сарадње у многим дневним и недељним листовима и часописима, Станић је објавио знатан број књига и брошура у којима се бави проучавањем постанка људског говора, језика и мишљења, културе језика и језичког израза, правописа савременог српскохрватског језика и сл. Познат је као аутор или коаутор уџбеника граматике српскохрватског језика за више разреда основне школе и средњих школа, који су остали доста дуго у употреби. Бавио се есејистиком и књижевном критиком, што је објавио као посебна издања, у предговорима уз дела појединих писаца, као студије и прилоге у периодичним публикацијама.

Оно што на крају треба истаћи јесте да је Милија Станић у току педесет година стручног и научног рада заиста много учинио на неговању нашег језика. У многим чланцима, студијама и књигама он је не само уздигао већ и обогатио нашу књижевну реч. Посебан је Станићев допринос борби против лингвистичког формализма и догматизма, и за дијалектички приступ тумачењу језичких појава и материјалистичко схватање језика. Станићева дијалектолошка испитивања наишла су на добар пријем у нашој науци.

 

Библиографија (Посебна издања)

  1. ГРАМАТИКА СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА за I раз. виших народних школа. – Београд: Књижара Јеремије Ј. Џелебџића, [1938] стр. 120; 8.
  2. ГРАМАТИКА СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА за II раз. виших народних школа. – Београд; Књижара Јеремије Ј. Џелебџића, 1938, стр. 142; 8°
  3. СРПСКОХРВАТСКИ ЈЕЗИК И МАТЕМАТИКА НА ПРИЈЕМНОМ ИСПИТУ ЗА УПИС У I РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ [Милија Станић, Добривоје Михаиловић]. – Београд Јеремија Ј. Џелебџић, 1938; стр. 102; 8°
  4. ГРАМАТИКА СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА за ученике гимназије [др Радомир Алексић, Милија Станић]. – Београд: Завод за издавање уџбеника Народне републике Србије 1962; 115 стр.; 8.

Ibid. – 2. изд. – 1965. – 115 стр.; – 19 cm

Ibid. – 3. изд. – 1967. – 166 стр.; 19 cm

Ibid. – 4. изд. – 1969. – 167 стр.; 19 cm

Ibid. – 5. прер. изд. – 1970. – 234 стр.; 20 cm

Ibid.  6. изд. – 1971.-235 стр.; 20 cm

Ibid. – 7. изд. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства Србије, 1972. – 235 стр; 20 cm

Ibid. – 8. изд. – 1973. – 235 стр.; 20 cm

Ibid. – 9. изд. – 1974. – 235 стр.; 20 cm

Ibid. – 10. изд. – 1975. – 235 стр.; 20 cm

Ibid. – 11. изд. – 1976. – 235 стр.; 20 cm

Ibid. – 12. изд. – 1977. – 234 стр.; 21 cm

Ibid. – 13. изд.  1978. – 234.; 20 cm

  1. ГРАМАТИКА СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА за V разред осмогодишње школе [др Радомир Алексић, Милија Станић]. – Београд: Нолит, 1957; 84 стр.; 8°

Ibid. – 2. изд. – 1958. – 84 стр.; 8°

Ibid. – 3 изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника Народне Републике Србије, 1959; 84 стр.; 8°

Ibid. – 4. прерађ. изд. – 1960. – 58 стр.; 8°

Ibid. – 5. изд. – 1961. – 58 стр.; 8°

Ibid. – 6. изд. – 1962. – 58. стр.; 8°

Ibid. – 7. изд. – 1963. – 58 стр.; 8°

Ibid. – 8. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије, 1965; 63 стр.; 8°

Ibid. – 9. изд. – [Суботица: шт. Издавачко-штампарско предузеће Југословенских железница], 1967; 63 стр.; 8°

Ibid. – 9. попр. изд. – 1969. – 81 стр.; 8°

Ibid. – 10. изд. – 1970. – 81 стр.; 8°

Ibid. – 11. изд. – 1971. – 81 стр.; 8°

Ibid. – 12. изд. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства Србије, 1972; 81 стр.; 8°

Ibid. – 13. изд. – 1973. – 81 стр.; 8°

Ibid. – 14. изд. – 1975. – 81 стр.; 8°

Ibid. – 15. изд. – 1976. – 81 стр.; 8°

  1. ГРАМАТИКА СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА за VI разред осмогодишње школе [др Радомир Алексић, Милија Станић]. – Београд: Нолит, 1957; 127 стр.; 8°

Ibid. — 2. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника Народне Републике Србије, 1959; 117 стр.; 8°

Ibid.  3. попр. изд. – 1960. – 68 стр.; 8°

Ibid. – 4. изд. – 1961. – 70 стр.; 8°

Ibid. – 5. изд. – 1962. – 70 стр.; 8°

Ibid. – 6. изд. – 1963. – 68 стр.; 8°

Ibid. – 7. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије, 1965.; 72 стр.; 8′

Ibid. – 8. изд. – 1968. – 72 стр.; 8°

Ibid. – 9. изд. – 1971. – 72 стр.; 8°

Ibid. – 10 изд. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства Србије, 1972; 72 стр.; 8°

Ibid. – 11. изд. – 1975. – 72 стр.; 8°

Ibid.  12. изд. – 1976. – 72 стр.; 8°

  1. ГРАМАТИКА СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА ЗА VII разред осмогодишње школе [др Радомир Алексић, Милија Станић]. – Београд: Нолит, 1958; 74 стр.; 8°

Ibid. – 2. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника Народне Републике Србије, 1959; 74 стр.; 8°

Ibid. – 3. прерађ. изд. – 1960. – 67 стр.; 8°

Ibid. – 4. изд. – 1961. – 67 стр.; 8°

Ibid. – 5. изд. – 1962. – 72 стр.; 8°

Ibid. – 6. изд. – 1963. – 72 стр.; 8°

Ibid. – 7. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије, 1963; 72 стр.; 8°

Ibid. – 8. изд. – 1968. – 72 стр.; 8°

Ibid.  9. изд. – 1970. – 72 стр.; 8°

Ibid. – 10. изд. – 1971. – 72 стр.; 8°

Ibid. – 11. изд. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства Србије, 1972; 72 стр.; 8°

Ibid.  12. изд. – 1975. – 72 стр.; 8°

Ibid. – 13. изд. – 1976. – 72 стр.; 8°

  1. ГРАМАТИКА СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА ЗА VIII разред осмогодишње школе, [Радомир Б. Алексић, Милија П. Станић]. – Београд: Нолит, 1958 115 стр.; 8°

Ibid. – 2. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника Народне Републике Србије, 1959; 112 стр.; 8°

Ibid. – 3. изд. – 1961. – 71 стр.; 8°

Ibid. – 4. изд. – 1962. – 84 стр.; 8°

Ibid. – 5. изд. – 1963. – 84 стр.; 8°

Ibid. – 6. изд. – Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије, 1965; 82 стр.; 8°

Ibid. – 6. доп. изд. – 1969. – 82 стр.; 8°

Ibid. – 7. изд. – 1971. – 82 стр.; 8°

Ibid. – 8. изд. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства Србије, 1972. – 80 стр.; 8°

Ibid. – 9. изд. – 1973. – 82 стр.; 8°

Ibid. – 10. изд. – 1975. – 82 стр.; 8°

  1. НАУКА И РЕЛИГИЈА КРОЗ ВЕКОВЕ. – Београд: Народна књига / Београд: Шт. Култура, 1952. 70 стр.; 14 х 19 cm
  2. ПОСТАНАК ЉУДСКОГ ГОВОРА. – Београд: Народна књига / Београд: Шт. Култура, 1954; 61.; стр.; 14 х 20 cm

Тираж 3.000

Наука и живот, 31а

  1. САВА НЕМАЊИЋ. – Београд: Народна књига / Београд: Задружна штампарија„Бранко Ђоновић“, 1955; 58 стр.; 14 х 20 cm
  2. ПИСЦИ И ЊИХОВА ДЕЛА. Поуке о језику. – Београд: НИП Борба, [Прешево: Прогрес, 1971; 63 стр. – 12 х 16,5 cm

Жар-птица. Библиотека за дјецу

  1. ЗА КУЛТУРУ ЈЕЗИКА. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства Србије / Београд: Београдски издавачко-графички завод, 1973; 258 стр.; 15 х 22 cm

Библиотека приручне литературе за наставнике. Наука, техника, уметност, 39

  1. УСКОЧКИ ГОВОР I. Расправе и грађа. – Српски дијалектолошки зборник [Београд]. књ. XX; 1974; 259 стр.
  2. УСКОЧКИ ГОВОР II. – Српски дијалектолошки зборник, књ. XXII, / Београд: Институт за српскохрватски језик, 1977; 157 стр.
  3. ИЗВИНИТЕ, ИЗВИНУО САМ СЕ: [Приче о језику] [Коста Степановић, Милија Станић]; [Илустратор Марко Крсмановић]. – Београд: Народна књига / Љубљана: Младинска књига, 1977; 180 стр. [Библиотека „Зрнца великог светаˮ: илустр.; 22 cm. Предговор Божидар Тимотијевић.

Приче о језику су К. Степановића, а текстови о језику М. Станића.

  1. НОВИ ВИДИЦИ: читанка српскохрватског језика: за III и IV годину основног образовања одраслих [(саставили) Стојадин Стојановић, Дамњан Морачић, Милија Станић. – [1. изд.]. – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1979. – 381 стр., [7] лист табли: илустр.; 22 cm Станићеви текстови су: стр. 13–14, 19–20, 25–26, 31,36–37,46,48–51, 55–56, 59–62,64–69,76, 83–84, 86,91–92, 99–101, 104, 106–107,112, 114,124–125, 135,158, 166–167, 169, 172. 176, 179–182, 185–190, 196, 199, 205, 212, 235, 243–245, 253, 260–261, 268, 277, 299, 312, 332–336, 351–377.
  2. ЈЕЗИЧКО-ПРАВОПИСНИ САВЕТНИК [Милија Станић, Дамњан Морачић]. – Београд: Рад [Београд: Штампа Просвета, 1981; 440 стр.; 18 х 24 cm

Станићеви су „Предговор”, „Теоријски део”, 9–252 стр. такође је написао „Новопрописане мерне јединице и мере”, као и „Скраћенице” и „Где се шта налази”. Уз то, редиговао је Морачићев „Правописни речник” и „Изразе и фразе”.

  1. УСКОЧКИ АКЦЕНАТ: Српски дијалектолошки зборник [Београд], књ. XXVIII; 1982; стр. 67 (5) – 191 (129).

 

Извор: https://sites.google.com/site/srbosoftras/biografija-i-bibliografija-milije-stanica-i/

Приредила:

Миљана Гајић

Филолошки факултет Универзитета у Београду

Извори:

Анали Филолошког факултета

Википедија