Милован Данојлић је рођен 1937. године у селу Ивановцима, у Србији. Гимназију је похађао у Љигу и Београду, где је и дипломирао на Филолошком факултету. Живи и ради у Београду и Паризу.
Велику матуру положио је 1957. у Београду, где је 1973. на Филолошком факултету дипломирао на Одсеку за романистику.
Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима.
У два наврата је радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу, а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.
Члан је САНУ од 2000. године. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989.
Објавио је више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Пише поезију, прозу, есејистику и књижевну критику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу; превео је и препевао дела познатих писаца (В. Шекспир, Ш. Бодлер, Ј. Бродски, Е. Сиоран, Л. Арагон, Е. Паунд, В. Б. Јејтс, Е. Јонеско, П. Клодел), писана на француском и енглеском језику. Најпознатије Данојлићеве књиге су Нека врста циркуса, Личне ствари – огледи о себи и о другима и Балада о сиромаштву.
Данојлић . Прву збирку песама за децу Како спавају трамваји објавио је 1959. а следиле су је Фуруница јогуница (1969), Родна Година (1972), Како живи пољски миш (1979) и друге.
Данојлић је снажан и самосвојан стваралац: неке његове књиге примљене су као прави културни догађај. Пева у оном наслеђу Ј. Ј. Змаја и В. Илића које је пренебрегнуто у модерној дечјој струји претежно у наслеђу надреализма. Сем парадокса и хумора, његове су песме још свечане, узвишене, озбиљне и мудре, дубоко мисаоне похвале животу и љупка премишљања о његовим даровима.
Извор: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B