Мр Митра Рељић, слависта, лингвиста, универзитетски сарадник, рођена је 9. јула 1952. године у Врапцу, општина Медвеђа. Живела је у Сарајеву, где је завршила основну школу, гимназију, и Филозофски факултет.
Након завршених основних студија (руски језик и књижевност), шеснаест година је радила у сарајевском Ваздухопловном војном школском центру. За то време, у два наврата, боравила је на усавршавању у Русији. У Београду је завршила једногодишњу школу за научне и стручне преводиоце (1980), а у Сарајеву постдипломске студије (град напустила 1992, непун месец пред договорене одбране магистарског рада). Од лета 1992. до јесени 1995. запослена на Филолошком факултету у Приштини (сада Филозофском факултету у Косовској Митровици). У Приштини је живела до марта 2004. Сада живи у Косовској Митровици.
Митра Рељић је радила у Ваздухопловно-техничком школском центру (од 1976. до 1995) у Сарајеву, чији је део 1992. предислоциран у Сомбор. Била је професор у средњој школи и предавач у академији тог центра. Радила је у звању асистента на Филолошком, односно Филозофском факултету Универзитета у Приштини (од 1995), сада Филозофском факултету тог универзитета у Косовској Митровици. За свој рад похваљивана је, награђивана, бирана за најбољег професора, одликована медаљом рада.
На студијским боравцима у иностранству Митра Рељић је била више пута: Москва-Лењинград(Петроград)-Варшава-Праг (1976), 20 дана; Лењинград (1980), месец дана; Москва (1988), два месеца; Москва (2003), 15 дана.
Постдипломске студије, започете и скоро завршене на Филозофском факултету у Сарајеву, Митра Рељич је морала 1992. да прекине. Наставила их је 1992/1993. године на Филолошком факултету у Београду, на смеру Наука о језику, где их је завршила успешном одбраном магистарског рада Социолингвистичка утемељеност, стилистичка вредност и могућност превођења руских неологизама из 80-их година 25. марта 1994. године.
Митра Рељић је члан Славистичког друштва Србије. Била је члан управе тог друштва.
Учествовала је на неколико научних скупова:
– Међународни симпозијум „Изучавање словенских језика, књижевности и култура као инословенских и страних”, Београд, 3-5. јун 2008, организатори: Катедра за славистику Универзитета у Београду и Славистичко друштво Србије. Поднет реферат: Верски оквири језичке и етничке десловенизације Косова и Метохије.
– Скуп слависта Србије са темом „Српска славистичка баштина у словенском контексту”, Београд, јануар 2008, организатори: Славистичко друштво Србије. Поднет реферат: Српски језик као равачки међу ораховачким Албанцима данас.
– Међународни научни скуп „Косово и Метохија у цивилизацијским токовима”, Косовска Митровица, 8-11. октобар 2009, организатор: Филозофски факултет у Косовској Митровици. Поднет реферат: Етноними – досетке у функцији идентитетског порицања косметских Срба од османског периода до данас.
– Скуп слависта Србије са темом „Савремена методика, технологија и методологија изучавања словенских језика, књижевности и култура”, Београд, 12-15. јануар 2010, организатор: Славистичко друштво Србије. Поднет реферат: Узроци помњкања језичке компетенције косовскометохијске славофоне школске популације и његове рефлексије на плану изучавања руског језика.
– Међународна конференција „Филолошка истраживања данас – језик, књижевност, култура”, Београд, 26-27. новембар 2010, организатор: Филолошки факултет у Београду. Поднет реферат: Криптоглосија као саставни део језичке праксе славофоне популације на Косову и Метохије.
Лична библиографија Митре Рељић обухвата следеће јединице:
„О неологизмима са социолингвистичког становишта (на материјалу руског језика)”, Зборник Филолошког факултета у Приштини, 5/6, 1995-96, стр. 235-241.
„Лексичке иновације песника Момира Војводића у новинским текстовима (социолингвистички и творбени аспект)”, Универзитетска мисао (Приштина), 3, 1996, стр. 1-4.
„Неологизми у функцији сликовних и еспресивних средстава”, Славистика, 1, 1997, стр. 49-55.
„Авторские неологизмы в русском и сербском языках: сходства в принципах словообразования”, IV международный симпозиум Сопоставительные и сравнитель исследования русского и других языков, доклады Белград, 1997, стр. 323-327.
„Могућности превођења руских неологизама на српски језик”, Зборник Филолошког факултета у Приштини, 7, 1998, стр. 75-87.
„Неке српске и руске лексеме у семантичком троуглу знак – смисао – денотат”, Изучавање словенског језика, књижевности и култура у инословенској средини, Београд, 1998, стр. 248-253.
„Померања на плану парадигматских и синтагматских веза речи: последице ратне ситуације”, Славистика, 2, 1998, стр. 109-115.
„Лексические особенности в творчестве диакона Андрея Кураева”, Седьмой международный симпозиум (МАПРЯЛ) Лингвистические, культурологические и методические вопросы обучения русскому языку как иностранному, доклады Велико Тырново, 1999, стр. 84-89.
„Руковет бола славјанске госпе: Поводом књиге Даринке Јеврић Јудин пољубац”, Стварање, Подгорица, јун-август 1999, стр. 606-613.
„Имя отец в русскоми сербском языках”, V международный симпозиум Состояние и перспективы сопоставительных исследований русского и других языков, доклады Белград, 2000, стр. 314-319.
„Лексема есцорт у говору косметских Срба на размеђу миленијума”, Славистика, 4, 2000, стр. 110-114.
„Српски језик на Косову и Метохији данас”, Славистика, 5, 2001, стр. 135-140.
„О једном локалистичком доколицењу са књижевнојезичком нормом десет година после”, Зборник Филолошког факултета у Приштини, 11, 2001, стр. 101-108.
„Улога афикса у грађењу имена становника Космета”, Славистика, 6, 2002, стр. 146-149.
„Иницијалне абревијатуре у данашњој косметској штампи на српском језику”, Славистика, 7, 2003, стр. 141-146.
„Од традиционалног симбола до негативног појма у савременој српској лексици”, Славистика, 8, 2004, стр. 164-169.
„О угрожености српског језика: Предраг Пипер, Српски између великих и малих језика. Београд – Београдска књига, 2003”, Летопис Матице српске, год. 180, књ. 473. св. 6, јун 2004, стр. 975-980.
„Српски језик у систему вербалних асоцијација косметске популације”, Славистика, 9, 2005, стр. 86-93.
„Славянский вестник: Выпуск 1/Под ред. В.П.Гудкова. и А.Г.Машковой-М.: Изд-во МГУ, 2003. 264 с”, Зборник Матице црпске за славистику, 67, 2005, стр.185-189.
„Затирање српске језичке баштине на гробљима Косова и Метохије”, Славистика, 11, 2007, стр. 151-157.
„Реч демократија у служби новог погледа на свет”, Зборник радова Филозофског факултета у Косовској Митровици, XXXVI, 2006, стр. 408-417.
„Оркестрација бола у поезији Десанке Максимовић”, Славистика, 3, 1999, стр. 75-80.
„Стид, жалост, страх Божији – елементи моралног начела у Горском вијенцу”, Зборник Филолошког факултета у Приштини, 10, 2000, стр. 157-169.
„Култ камена у стваралаштву словенских песника”, Славистика, 10, 2006, стр. 204-210.
„Верски оквири језичке и етничке десловенизације Косова и Метохије”, Изучавање словенских језика, књижевности и култура као инословенских и страних, Београд, Славистичко друштво Србије, 2008, стр. 311-316.
„Језичка свест у контексту савремених (дез)интеграционих процеса”, Зборник радова Филозофског факултета у Косовској Митровици, XXXVII, 2007, стр. 101-108.
„Српски језик као равачки међу ораховачким Албанцима данас”, Славистика, 12, 2008, стр. 317-325.
„Етноними – досетке у функцији идентитетског порицања косметских Срба од османског периода до данас”, Зборник радова Филозофског факултета у Косовској Митровици, XXVIII, 2008, стр. 30-31.
„О националном имену и преименовању језика Бошњака/Муслимана: српски језик као босански у призренско-шарпланинској области”, Зборник Матице српске за славистику, 75, 2009, стр.39-52.
„О нашинцима и језику нашинском”, Славистика, 13, 2009, стр.379-286.
„Српски језик на Косову и Метохији: слике страдања”, Даница: српски народни илустровани календар за годину 2009, стр. 402-414.
„Етноними – досетке у функцији идентитетског порицања косметских Срба од османског периода до данас”, Косово и Метохија у цивилизацијским токовима 1: Језик и народна традиција, ур. Драги Маликовић, Софија Милорадовић; Косовска Митровица, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2010, стр. 487.
„Споменички натписи са дела порушених православних гробаља у Подрини и Пећком Подгору”, Истраживања српског језика на Косову и Метохији, 1, ур. Драги Маликовић, Милета Букумирић; Косовска Митровица, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2010.
„Узроци помањкања језичке компетенције косовско-метохијске славофоне школске популације и његове рефлексије на плану изучавања руског језика”, Славистика, 14, 2010, стр.184-190.
„Улога језика, верске и етнонационалне припадности у обликовању групних идентитета на Косову и Метохији”, Зборник радова Филозофског факултета у Косовској Митровици, XXXIX, 2009, стр. 55-64.
„Криптоглосија као саставни део језичке праксе славофоне популације на Косову и Метохији”, Филолошка истраживања данас: језик, књижевност, култура, ур. Јулијана Вучо, Љиљана Марковић, Александра Вранеш, Београд, 2010, стр. 90-90.
„Типови диглосије у савременој језичкој пракси славофоне косметске популације”, Истраживања српског језика на Косову и Метохији, 2 (рад на 20 компјутерских страна предат).
„Милош Јевтић: Трагом речи. Разговори са Предрагом Пипером. –Београд: Београдска књига, 2009”, Славистика, 14, 2010, стр. 358-361.
Поред тога, Митра Рељић је објавила преко 100 текстова (записа, репортажа, прича, путописа) у књижевним часописима, пригодним издањима, недељним и дневним листовима и углавном сведочи о потоњем страдању српског становништва на Косову и Метохији, али и о страдању српског језика. Иста тематика обухваћена је и књигом С душом на готовс: сведочења: Косово и Метохија 1999-2004, Косовска Митровица, Градска библиотека „Вук Караџић”, 2005.
Митра Рељић се у свом досадашњем истраживачком раду бави првенствено руском и српском социолингвистиком, лексикологијом, питањима превођења са руског језика на српски и језиком поезије. У научном раду Митра Рељић је постигла запажене успехе објављујући научне чланке у публикацијама и међународног и националног значаја, учествујући са рефератима на међународним научним скуповима и скуповима научног значаја, као и на научним пројектима које подржава Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије. Њене радове краси одлична теоријска и емпиријска утемељеност, проблемска разноврсност, као и релевантност проблема којима се бави и релевантност резултата до којих у истраживањима долази. Митра Рељић је међу ретким лингвистима који научно аргументовано сведоче о српском језику на Косову и Метохоији данас и несумњиво је највише на томе урадила, прикупљајући грађу великим делом и на вишеструко захтевним теренским истраживањима, а осветљавајући је у ширем историјском, социолингвистичком и лингвокултуролошком контексту са одличним увидима у литературу о предмету. Њена докторска дисертација Српски језик на Косову и Метохији данас (социолингвистички и лингвокултуролошки аспекти), коју је Митра Рељић завршила и предала на оцену Филолошком факултету Универзитета у Београду, такође потврђује чињеницу да се Митра Рељић врло истрајно, темељно и веома успешно бави научноистраживачким радом, те да ће резултати њеног рада бити још богатији.
Митра Рељић је врло савесна и успешна у свом наставном раду као асистент за руски језик на Филозофском факултету у Косовској Митровици, где предано и с много љубави и знања предаје руски језик.
У оквиру својих стручних а ваннаставних активности често и радо као преводилац учествује у сусретима са руским културним и политичким посланицима када посећују Косовску Митровицу, што такође сведочи о стручном угледу који Митра Рељић у својој средини ужива.
Приредила:
Симона Пурић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
https://sr.wikipedia.org/sr
Злата Бојовић, Драгана Мршевић Радовић, Снежана Самарџија, Библиографски речник, Београд, 2005.
Предраг Пипер, Прилози историји српске славистике, Београд, 2011.