(Пипери, 3. април 1903. – Београд, 14. јануар 1991), српски филолог и професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности, дугогодишњи директор Института за српскохрватски језик.

Бавио се дијалектологијом и питањима савременог српскохрватског језика. Уређивао је Српски дијалектолошки зборник, Јужнословенски филолог, Наш језик, Речник српскохрватског књижевног језика Матице српске и Речник језика Петра Петровића Његоша. Објавио је више од шест стотина радова. Главни су Источноцрногорски дијалекат, Ђаковачки говор, Функције и значења глаголских времена, Граматика српскохрватског језика  и монументално дело – Савремени српскохрватски језик, у чијем првом тому су, сем увода, обрађене фонетика и морфологија нашег језика, а у другом синтакса. Добио је тада престижну Седмојулску награду 1973. године.

На десетогодишњицу смрти професора Михаила Стевановића објављена је књига Живот у знаку науке Драга Чупића, у издању Унирекса из Подгорице и Атее из Београда, у целини посвећена биографији и научном делу једног од најзначајнијих следбеника Александра Белића.

            Нека од осталих признања: Вукова награда, 1987; Орден рада 1. реда, 1960; Орден заслуге за народ са златном звездом, 1964.

 

Део библиографије:

  1. „Белићево учење о синтаксичким системима глаголског видаˮ.Зборник радова о Александру Белићу, Београд, 1976, стр. 91–131. (Посебна издања САНУ, CDXCVIII, Одељење језика и књижевности, 28).
  2. Језичка тумачења у коментарима Горског вијенца П. П. Његоша. – Београд, 1976. стр. 1–144. (Посебна издања САНУ, CDXCIII, Одељење језика и књижевности, 27).
  3. „Неки предлози за допуну правила о значењима интерпункцијеˮ.Наш језик, Београд, 1976, н. ц., XXII, св. 3, стр. 116–122.
  4. „Неколика моја сусрета с А. Белићем пре последњег испита код његаˮ.Књижевност и језик, Београд, 1976, св. 3, стр. 149–156.
  5. Речник српскохрватскога језика, књ. VI. Уредио заједно са др Светозаром Марковићем, Светозаром Матићем, Павлом Рогићем, др Митром Пешиканом, др Даринком Гортан, Милицом Вујанић и Србиславом Ковачевић. – Нови Сад, 1976, стр. 1–1038.
  6. „Живот и дело Александра Белићаˮ.Зборник радова о Александру Белићу, Београд, 1976, стр. 3–50. (Посебна издања САНУ, CDXCVIII, Одељење језика и књижевности, 28).
  7. „Иако неопходна, ревизија норме књижевног језика треба да се врши опрезноˮ.Наш језик, Београд, 1976, књ. XXII, св. 1–2, стр. 9–14.
  8. Зборник радова о Александру Белићу. – Београд, 1976, стр. 1–469. [Редакција].
  9. „Александар Белићˮ.Књижевност и језик, Београд, 1977, бр. 1, стр. 113–116.
  10. Граматика српскохрватског језика за школе средњег образовања. – Обод, Цетиње, 1978, стр. 1–430 (осмо издање).
  11. „Поводом чланка о скраћеницама и нефонетичности нашег правописаˮ.Наш језик, Београд, 1978, књ. XXIII, св. 3–4, стр. 114–121.
  12. Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. X. [Редиговао у заједници са др М. Пешиканом, др Бериславом Николићем и др Д. Гортан-Премк]. – Београд, 1978, стр. 1–800.
  13. Савремени српскохрватско језик II. Синтакса. – Београд, 1979, стр. VIII + 942 (треће издање).
  14. „Питање значења последњих стихова народне песме Бановић Страхињаˮ.Глас, САНУ, СССXIV, Одељење језика и књижевности, Београд, 1979, књ. 10, стр. 233–264.

 

Извори

Анали Филолошког факултета, књ. ХIII (1979).

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Приредила:

Миљана Гајић

Филолошки факултет Универзитета у Београду

Извори:

Анали Филолошког факултета

Википедија