Др Михал Тир (Michal Týr) рођен је 26. октобра 1942. године у Пивницама (Војводина), где је завршио основну школу. После завршене гимназије у Бачком Петровцу, дипломирао је 1967. на Филолошком факултету у Београду на Групи за словачки језик и књижевност, где је и магистрирао 1973. године. Докторат филолошких наука стекао је 1987. на Филозофском факултету у Новом Саду. У периоду од 1967. до 1969. радио је као језички уредник у словачким новинама Hlas ľudu, а до 1975. године као уредник словачких уџбеника у новосадском Заводу за уџбенике. На Филозофском факултету у Новом Саду радио је од 1976. као сарадник, од 1988. до 1994. као доцент, а од 1994. као ванредни професор за предмете Словачки језик и Методика наставе словачког језика. Од 1997. предавао је и на Филолошком факултету у Београду. Бавио се савременим словачким језиком, контрастивним језичким истраживањима и словачко-српском језичком културом.[1]
Умео је да се нашали да му је, с обзиром на датум рођења, бављење језиком било судбина. Истог датума родили су се Вук Караџић (1787), Милош Црњански (1893), само два дана касније и Људовит Штур (28. октобар 1815), а 26. октобра 1961. године Иво Андрић добио је Нобелову награду за књижевност. Након завршене гимназије у Бачком Петровцу (1963) студирао је словачки језик и књижевност прве две године (први степен) на Филозофском Факултету у Новом Саду након чега се запослио у Основној школи Јозеф Марчок Драгутин у Гложану где је радио само у току једне школске године (1963/64). Студије је затим наставио на Филолошком факултету у Београду, где је дипломирао 1967. године. Исте године почео је да ради на месту језичког уредника часописа Hlas ľudu (1967–1969), а касније у Покрајинском заводу за издавање уџбеника у Новом Саду и то најпре као језички редактор, а касније и као уредник (1969–1975). У току школске 1971/72. године радио је као гостујући лектор српскохрватског језика на Филозофском факултету Универзитета Коменски у Братислави. Магистарски рад Гласовни систем словачког говора Бачког Петровца одбранио је 1973. године на Филолошком факултету у Београду. На Филозофски факултет као стручни сарадник дошао је 1976. године. Ту је одбранио докторску тезу Číslovky v slovenčine a srbochorvátčine (Бројеви у словачком и српскохрватском језику) 1987. Изабран је за доцента из 1988. године, ванредни професор постао је 1994, а редовни 2004. године. Од 1989. до 1994. године обављао је дужност продекана Филозофског факултета у Новом Саду.[2]
Професор Тир је за свој посвећен и успешан рад добио више признања и награда. Нека од њих су: Награда Друштва словакиста Војводине у области словакистике (1990) (Cena Spolku vojvodinských slovakistov v oblasti slovakistiky), Захвалница за рад у Скупштини АП Војводине у Комисији за аутентичност превода аката и прописа са српског на словачки језик, Повеља Југословенског друштва за примењену лингвистику (септембар 2003, Будва), Награда Културно-просветне заједнице Србије (Златна значка, 2001), Спомен-медаља Универзитета Ј. А. Коменског за допринос словакистици и њеном пропагирању у свету (2004) (Pamätná medaila Univerzity Komenského za prínos v oblasti slovakistiky a jej propagácie vo svete), Велика медаља светог Горазда коју додељује Министарство школства Републике Словачке и др. Ценећи његов укупан научни допринос, Славистичко друштво Србије изабрало га је јануара 2012. године за свог почасног члана.[3]
Поред тога, др Михал Тир је скоро 30 година сарађивао са словачком редакцијом београдског Завода за уџбенике (истурено одељење у Новом Саду) као оцењивач уџбеника матерњег језика. Годинама је био члан комисије на републичким такмичењима из словачког језика и учествовао је на Конференцијама језичких наука у Србији и иностранству. Др Михал Тир био је и члан Управног одбора Завода за културу војвођанских Словака од његовог оснивања 2008. године. Својим професионалним саветима значајно је допринео раду ове културне установе.[4]
Оно по чему ће превасходно остати упамћен и чиме ће се представити и генерацијама које тек долазе јесте свакако изузетан допринос на пољу науке о језику. Професор Тир подједнако је био и остаће цењен како у словакистичкој тако и србистичкој и широј славистичкој научној јавности. Бавио се теоријском и примењеном лингвистиком, фонетиком, фонологијом, лексикологијом, конфронтативном анализом словачког и српског језика, дијалектологијом и историјом словачког језика, као и проблемима језичке културе у условима српско-словачког билингвизма у Војводини.
У суботу, 5. октобра 2013. године, пред зору, окружен најмилијима, у својој кући у Пивницама преминуо је, тихо и достојанствено, наш цењени и драги професор.[5]
За даље читање: Стефана Пауновић Родић: Михал Тир, 26. X 1942 – 5. X 2013 (In memoriam), Славистика, 2013, XVII (овај некролог можете прочитати и на следећем линку: http://www.slavistickodrustvo.org.rs/pdf_dokumenti/Slavistika_XVII_2013.pdf); некролог на сајту Завода за културу војвођанских Словака: http://www.slovackizavod.org.rs/sr/vesti/vid/9834 .
Извори:Стефана Пауновић Родић: Михал Тир, 26. X 1942 – 5. X 2013, Славистика, 2013, XVII
[1] http://www.slovackizavod.org.rs/sr/vesti/vid/9834; Стефана Пауновић Родић: Михал Тир, 26. X 1942 – 5. X 2013, Славистика, 2013, XVII
[1] http://www.slovackizavod.org.rs/sr/vesti/vid/9834?page=97
Приредио:
Данијел Ристић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извор:
Сајт Филолошког факултета Универзитета у Београду
[1] Биобиблиографски речник МСЦ 1971–2000, Научни састанак слависта у Вукове дане 1–30, Учесници, Израда речника: Злата Бојовић, Драгана Мршевић-Радовић, Снежана Самарџија, Београд, 2005