Никита Толстој је рођен у Вршцу. Био је најцењенији академик у Русији и један од највећих светских етнолингвиста.
Никита Толстој је био син унука Лава Толстоја, грофа Иље, који је са још неколико пишчевих потомака пребегао у Србију после Октобарске револуције. Док су се неки од њих настанили у Новом Саду, Иља је са супругом Олгом дошао у Вршац. Живели су у улици Цара Душана (данашња Феликса Милекера), све док Никита није завршио Основну школу Вук Караџић, када су се преселили у Београд. По завршетку Руско-српске гимназије, млади Рус је учествовао у НОБ-у, а 1944. се придружио Црвеној армији. Када је био демобилисан, Никита је отишао у Москву, где је и наставио школовање.
Никита, који је у позним годинама ликом изразито подсећао на прадеду, био је поносан на то што је директан потомак творца Ане Карењине и других важних дела светске књижевности, али то није истицао у први план. Био је миран човек, посвећен свом научном раду, превасходно унапређењу славистике на међународном плану. Много је волео земљу у којој је рођен, што се може и уочити у његовим радовима, јер је положај српског језика и културе у њима био привилегован. Увек је истицао да му је Србија домовина, а Русија отаџбина. Такође, сећа се заједничке посете руском гробљу у Белој Цркви седамдесетих година прошлог века. То је био први пут да је Никита посетио родни град откако се преселио у Москву, али и последњи; у Београд је чешће долазио.
Никита Толстој је био руководилац сектора етнолингвистике и фолклора Института славистике и балканистике у оквиру Руске академије наука, где је и започео велики пројекат припреме петотомног речника словенске духовне културе. Нажалост, доживео је само први том, док су, после његове смрти, објављена још два. Био је почасни члан готово свих европских академија наука, док га је смрт спречила да прими титулу почасног доктора Универзитета у Сорбони.
Његова супруга Светлана, која и данас живи у Москви, и њихове ћерке Марта и Фјокла – у Вршцу су први пут биле тек 2005. године, када је име овог славног научника понела бивша Љубљанска улица, и то на иницијативу неколико угледних академика, такође родом из Вршца.
Приредила:
Јована Живковић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори:
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:541972-Tolstojev-praunuk-rodjeni-Banacanin