Олга Брајичић, лингвиста, русиста, културни и јавни радник (Бања Лука, 17. децембар 1923 –). Завршила је славистичке студије на Филолошком факултету у Београду, где је и магистрирала (1973), и докторирала (1983), из руске и српске синтаксе. Научни саветник, професор Универзитета Црне Горе (до пензионисања 1996) и управник Одсјека за руски језик и књижевност Педагошке академије (сада Филозофског факултета) у Никшићу. Један је од оснивача Савеза друштава за стране језике и књижевности Југославије (1961) и Друштва за стране језике и књижевности Црне Горе, чији је председник била у два мандата. Бави се контрастивном анализом синтаксе руског и српског језика, фонетиком и методиком наставе руског језика, српском језичком нормом (посебно на телевизији). Објавила, поред осталог, књиге Функција синонимије партиципских конструкција и адноминалних односних реченица у руском и српскохрватском књижевном језику (1986), Руски књижевни изговор, правопис и интонација у почетној настави руског језика (1996). Превела с руског Историју Монголске Народне Репубпике, књ. 1, 2 (1987), основни део монографије Ј. В. Немировског Почеци штампарства у Црној Гори (1492–1496) (1996) и др. Члан Одбора за језик ЦАНУ (од 1989); добитник више јавних признања, међу којима и Ордена заслуга за народ са сребрним зрацима (1973) и Ордена рада са црвеном заставом (1988).
Проф. др Олга Брајичић је умрла 2002. године.
Извор: Предраг Пипер, Прилози историје српске славистике, Београд, 2011: Чигоја штампа.
Приредила:
Смиља Горчић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори:
Википедија
Анали Филолошког факултета
Сајт Филолошког факултета