Предраг Степановић је је српски књижевник, који живи и ствара у Будимпешти.
Рођен је у Мохачу, 15. јануара 1942. године. Отац Радован, рођен у Сантову, био је дугогодишњи парох мохачки. Мајка Даница Панић била је родом из Мохача. Предраг Степановић је после завршене основне и средње школе у родном граду студирао славистику, мађарски и руски језик на Високонаставничкој школи у Печују, да би касније стекао докторат на Филозофском факултету Универзитета „Лоранд Етвешˮ у Будимпешти. Степановић је остао при поменутом факултету, где је дуго година предавао на Катедри за словенску филологију. Посебно се бавио историјом књижевности, а највеће признање је стекао изучавањем дијалектологије говора Срба и Хрвата у Мађарској.
Писањем приповедака почео је да се бави још за време студија и почео је да објављује у мађарским листовима. Касније је почео да пише на српском језику. Аутор је неколико запажених књига и збирки приповедака. Највише је упамћен по приповеци Смрт цимбалиста Пиште, због које су угледне београдске Књижевне новине (16. септембра 1974) биле забрањене и повучене из продаје. Ова прича је довела до мањег међународног (југословенско-мађарског) скандала.
Предраг Степановић је веома значајан преводилац. Превео је многа дела српских, као и других југословенских, а такође и дела мађарских књижевника: Рибникара, Данојлића, Шћепановића, Ивањија, Еркења, Чинга и Булатовића. Поједине драме које је превео изводила су и позната позоришта у Мађарској и у тадашњој Југославији. Према његовом роману Преполовљени 1986. је у сарадњи новосадске и печујске телевизије снимљен играни филм.
Једини је од српских књижевника у Мађарској који пише прозу за децу. За роман Живети у Мохачу 2006. године је у Београду заслужено добио књижевну награду „Арсеније Чарнојевићˮ.
Дуго година био је сарадник Народних новина у Будимпешти. Током 1989. и 1990. године био је један од уредника часописа Друштва српских, хрватских и словеначких књижевника у Мађарској, Глас. Касније ће од првог броја Српских народних новина уређивати рубрику за културу.
Предраг Степановић је био оснивач Задужбине Јакова Игњатовића у Будимпешти. Био је на челу издавачке радионице Издан Српског демократског савеза, где су се почетком 90-их година 20. века објављивали наслови српске књижевности настале у Мађарској. Био је члан уредништва Невена, Српског календара и Алманаха Српских народних новина у Будимпешти.
Романи:
- Преполовљени (Будимпешта, 1982)
- Живети у Мохачу (Београд, 2006)
Збирка приповедака:
- Малоградске и друге приче (Будимпешта, 1984)
- Усудне речи (Будимпешта–Београд, 2008)
Књига за децу:
- Приче о малом зецу (Београд–Ваљево, 1996)
Есеји и критике:
- Записи једног читаоца (Будимпешта, 1994)
Дијалектологија:
- Говори Срба и Хрвата у Мађарској (Будимпешта)
- Говори Срба у Мађарској (Будимпешта)
Књижевне награде:
- Повеља Задужбине Јакова Игњатовића (Будимпешта)
- Арсеније Чарнојевић (Београд, 2006)
Извор: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
http://milosevits.web.elte.hu/SHautori%20ste.htm
Приредила: Миљана Гајић, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извори: Анали Филолошког факултета
Анали Филолошког факултета
Википедија