Мр Ружица Радојчић, русиста, лингвиста, универзитетски предавач, рођена је 28. фебруара 1963. у Београду. На Филолошки факултет Универзитета у Београду, на групу за руски језик и књижевност (наставнички смер), уписала се 1981. године. Дипломирала је 24. јуна 1987. године. Стручни испит за професора руског језика и књижевности положила је 20. новембра 1989. године. Од априла 1995. до јула 2001. боравила је у Русији (Москва), а од септембра 2005. до марта 2009. године у Украјини (Кијев), у пратњи супруга.
На постдипломске студије Ружица Радојчић уписала се 1987. године, а обновила их је 2004. године. Магистарски рад, Категорија теличности у руском језику у поређењу са српским, одбранила је 6. марта 2009. године. Јула 2009. године одобрена јој је израда докторске дисертације под насловом: Структурно-садржинске и функционалне карактеристике дидактичких граматика руског језика у инословенској(српској и хрватској) говорној средини.
Од септембра 1987. године мр Ружица Радојчић је радила у Основној школи „Свети Сава” у Београду као професор руског језика. Од септембра 2001. до фебруара 2003. године радила је у Тринаестој београдској гимназији као професор руског језика. На Војну академију примљена је јуна 2002. године, а фебруара 2003. засновала је радни однос на неодређено време у Војној академији Војске Србије и Црне Горе, на Катедри страних језика, на месту предавача за предмет Руски језик (касније предавач-преводилац). По повратку из Украјине наставља са радом на Војној академији као предавач за предмет Руски језик у Центру за стране језике Министарства одбране, уједно као преводилац за потребе истог министарства.
Библиографија
Здравствуйте, ребята! 3: радна свеска за руски језик: трећа година учења, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1992. (Коаутори: Љубица Несторов, Ружица Радојчић)
Здравствуйте, ребята! 4: руски језик за 6. разред основне школе: радна свеска, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1993. (Коаутори: Оливера Мишковски, Ружица Радојчић).
Чланак
„Систем предлошко-падежних конструкција са циљним значајем у руском језику у поређењу са српским”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 2010, LIII/2, 141-169.
Прикази, реферати
„Сто година славистике у Србији”, Зборник реферата издат 30 година касније, прир. Богољуб Станковић, Славистика XII, 2008, стр. 435-436. Учешће на међународној конференцији „Словянознавство та мiж культурний дiалог”, одржаној 22. маја 2008. у Кијеву (Украјина), у организацији Националне академије наука Украјине (НАНУ), Националне библиотеке „Вернадски” и Украјинског комитета слависта, са рефератом „Страноведение в процессе обучения русскому языку в ВУЗ-ах в Сербии”. Учешће на 17. конгресу Савеза славистичких друштава Србије, Соко бања, 18-20. септембар 2009. с рефератом „Изражавање циљног значења предлошко-падежним везама са генитивом у руском и српском језику”.
Преводи
Варлам Шаламов, „Шаховска гарнитура доктора Кузменка”, Књижевне новине, бр. 694 (15. 09. 1985), стр. 1.
Варлам Шаламов, „Шеф политичке управе”, Књижевна реч, бр. 265 (25. 10. 1985) стр.10-11.
Петар Митурич, „Како је умирао Хлебњиков”, Књижевне новине, бр. 697 (01. 11. 1985).
Велимир Хлебњиков, „Одломци”, Књижевне новине, бр. 697 (01. 11. 1985).
Варлам Шаламов, „Проза”, Повеља 2/3, 1986, стр. 107-115.
Велимир Хлебњиков, „Писма, записи, фрагменти”, Дело, септембар-октобар 1986, стр. 75-127.
Варлам Шаламов, Четврта Вологда, Београд, БИГЗ, 1987. 302 стр.
Варлам Шаламов, „Аутобиографска повест, Мој животопис”, Политика, 25. новембар 1987, стр. 19.
Варлам Шаламов, „Аутобиографска повест, Четврта Вологда”, Политика, 26. новембар 1987, стр. 17.
Варлам Шаламов, „Аутобиографска повест, Чувари царских тамница”, Политика, 27. новембар 1987, стр. 19.
Владимир Максимов, „Завирити у бездан”, Књижевна реч, бр. 316, (25. 02. 1988), стр.12.
Јуриј Гаљперин, „Туђина”, Књижевна реч, бр. 316 (25.02.1988), стр. 20-21.
Валентин Распутин, „Да енергија не скрене у страну”, Политика, (22. март 2000).
Валентин Распутин, Привиђање (Збирка приповедака), Београд, НОЛИТ 2000, стр. 15-67; 128-183.
Децембра 2010. Ружица Радојчић изабрана је за лектора за руски језик на Катедри за славистику Филолошког факултета Унивезитета у Београду. Досадашњи лепи резултати наставног, стручног и научног рада Ружице Радојчић дају основа за уверење да ће на Катедри за славистику њени успеси бити још већи.
Приредила:
Симона Пурић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
https://sr.wikipedia.org/sr
Злата Бојовић, Драгана Мршевић Радовић, Снежана Самарџија, Библиографски речник, Београд, 2005.
Предраг Пипер, Прилози историји српске славистике, Београд, 2011.