Професор др Свен Густавсон (Sven Gustavsson) рођен је 1. јуна 1938. у Мосју, у Шведској. Матурирао је на класичном смеру у Еребру (Örebro) 1957. године. Студирао је нордијске језике, књижевност и словенске језике у Стокхолму (1957–1961). Био је на постдипломским студијама у Стокхолму, на Одсеку за славистику, (1961–1969). Докторирао је из области славистике 1969. Од 1970. године је радио као доцент на Одсеку за славистику у Стокхолму, а 1977. одлази из Стокхолма на место професора на Универзитету у Упсали, где је, поред дужности професора, обављао и дужност управника Одсека за славистику. Главна област његовог рада била је славистика.[1] Године 2003. Густавсон добија звање професора емеритуса на Универзитету у Упсали.[2]
Свенова породица била је изузетно велика – он је био једно од седморо деце. Његов отац био је фармер у селу Екер, недалеко од Еребра. Свенове студије словенских језика у Стокхолму стартовале су након што је слависта закључио своје средњошколско образовање у Еребру и након што је одслужио војску. У Стокхолму је 1969. одбранио дисертацију под називом Accent Paradigms of the Present Tensein South Slavonic: Eastand Central South Slavonic. Материјал за дисертацију је скупљао у Хрватској, где је у том периоду провео неколико месеци. Од те посете Хрватској, српскохрватски и Југославија заузеће посебно место у његовом срцу, а исто тако и у научном раду. Касније је проширио подручје својих академских интересовања на руску синтаксу, што показује и његова монографија Predicative Adjectives with the Copula быть in Modern Russian (1976), у којој је користио компјутерску технологију. Компјутерске методе су даље коришћене у пројекту под називом „Да ли је Шолохов написао Тихи Дон?“, пројекту који је Густавсон 1984. завршио са својим сарадницима, међу којима је био и професор из Осла Гаир Ћетсо (Geir Kjetsaa). Густавсон је своје знање пољског очувавао учешћима на различитим семинарима, а познато је и да је врло рано писао о Вислави Шимборској (WisławaSzymborska), каснијој добитници Нобелове награде. Велико је било и његово интересовање за поезију. Наиме, био је мишљења да сваки лингвиста приликом припрема треба добро и да простудира поезију, те да је добра поезија највиша форма језика. Свеново интересовање за поезију и језик писца испливало је на видело у књижевно-лингвистичкој анализи дела југословенског песника Васка Попе, те у преводима македонске и бугарске поезије.
Густавсоново интересовање за југословенске националне мањине било је огромно. Његов научни рад значајан је још и због чињенице да је шведској јавности први приближио Русине. Густавсон се у каснијем периоду свога научног деловања заинтересовао и за социолингвистику и проблеме језичке политике. Године 1992. Густавсон је допринео штампању књиге Gamlafolkochnyastater: Detupplöstasovjetimperiet [Стари народи и нове државе: Распаднута совјетска империја], чији је био и коуредник. Слом у Југославији дубоко га је погодио и на различите начине је покушао да помогне његовим жртвама. Свенова последња књига јесте о учењу језика који су „заменили“ српскохрватски у школама бивших југословенских република. Ова књига објављена је годину дана пре његове смрти.
Густавсон је сматрао да језике не треба учити независно од културе у којој су изникли и у којој се развијају. Такође, за битне је држао и религијске и политичке моменте. Овакво убеђење водило је ка интересовању за говорнике језика у своме животном окружењу. Многе Свенове колеге које су га пратиле на путовањима могле су се уверити како слависта лако налази заједнички језик – и не само у лингвистичком смислу – са свим људима око себе, било да су они русински фармери, македонски пастири или академици на конференцији.
Последње године на месту професора Густавсон је провео у тужној атмосфери, као сведок приморавања „малих језика“, за чију заштиту се свакодневно борио, да се задовоље све оскуднијим и оскуднијим средствима које је Универзитет у Упсали издвајао за Одсек за славистику. Дивљења су вредни његови напори да у свом окружењу одржи интересовање за словенске језике. Лично Густавсон је иницирао редован Пољско-шведски симпозијум, као и Бугарско-скандинавски симпозијум. У новембру 2012, великим делом његовом заслугом, покренут је Српско-шведски симпозијум, који се одржавао наизменично у Стокхолму и Београду, у оквиру сарадње САНУ и Шведске краљевске академије за књижевност, историју и антику, чији је Густавсон био члан.
Свен Густавсон је умро у Упсали 12. фебруара 2013.[3]
За даље читање: Добри библиографски подаци могу се наћи у следећим изворима: Биобиблиографски речник МСЦ 1971–2000, Научни састанак слависта у Вукове дане 1–30, Учесници, Израда речника: Злата Бојовић, Драгана Мршевић-Радовић, Снежана Самарџија, Београд, 2005; M. Svensson, O. Klauber: FortyYearsofSlavicStudies: SvenGustavsson’sBibliography, Slovo (Uppsala), 2010, No. 50
Приредио:
Данијел Ристић
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Извор:
по: Биобиблиографски речник учесника Међународног научног скупа Вук Караџић и његово дело у своме времену и данас,Податке обрадиле: Злата Бојовић, Мирјана Костић, Снежана Самарџија, Београд,1987; Биобиблиографски речник МСЦ 1971–2000, Научни састанак слависта у Вукове дане 1–30, Учесници, Израда речника: Злата Бојовић, Драгана Мршевић-Радовић, Снежана Самарџија, Београд, 2005
[1]по: M. Svensson, O. Klauber: FortyYearsofSlavicStudies: SvenGustavsson’sBibliography, Slovo (Uppsala), 2010, No. 50 (http://www.diva-portal.org/smash/get/diva2:465802/FULLTEXT01.pdf)
[1]по: Биобиблиографски речник учесника Међународног научног скупа Вук Караџић и његово дело у своме времену и данас,Податке обрадиле: Злата Бојовић, Мирјана Костић, Снежана Самарџија, Београд,1987; Биобиблиографски речник МСЦ 1971–2000, Научни састанак слависта у Вукове дане 1–30, Учесници, Израда речника: Злата Бојовић, Драгана Мршевић-Радовић, Снежана Самарџија, Београд, 2005
[2]по: M. Svensson, O. Klauber: FortyYearsofSlavicStudies: SvenGustavsson’sBibliography, Slovo (Uppsala), 2010, No. 50 (http://www.diva-portal.org/smash/get/diva2:465802/FULLTEXT01.pdf)
[3]по: U. Birgegård: SvenGustavsson 1 June 1938 – 12 February 2013, Scando-Slavica, 2013, 59:2 (може се преузети у PDFформату са: http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/00806765.2013.855475)