Лингвиста, универзитетски професор (Јасеник код Гацка, 1934). Вишу педагошку школу завршио у Сарајеву 1954. Дипломирао на групи за Српскохрватски језик и југословенску књижевност ФФ у Београду. Од 1958. до пензионисања (1998) предавао на Одсеку за јужнословенске језике и општу лингвистику ФФ (касније Филолошког факултета) у Београду, где је прошао сва наставна звања до редовног професора (1985) за предмет Историја српскохрватског језика. На Филолошком факултету у Београду одбранио 1968. Докторску дисертацију. Ужа специјалност му је историја српскохрватског језика. Бавећи се спољашњом историјом језика, врло рано је своје научно интересовање усмерио према етнологији, социологији језика и социолингвистици. Објавио више радова у којима се теоријски обрађују теме о односу језика и друштва, нације и политике, анализирају језички контакти, српскохрватски стандардни језик, његове варијанте и назив. Објавио више радова о В. Караџићу и Ђ. Даничићу, о језику И. Андрића и песничком језику О. Давича. На Филолошком факултету у Београду држао је специјалне курсеве, предавања на постдипломским студијама, био лектор и предавач на југословенским летњим семинарима за стране слависте, који су су одржавани у Загребу, Задру, Никшићу, Сарајеву и Београду. Преко две деценије учествовао у изради општесловенског, српскохрватског и босанскохерцеговачког дијалектолошког атласа и за то време прикупио обимну језичку грађу, у којој је било близу 50.000 питања и добијених одговора. Био је активан у раду многих институција у области културе и просвете изван факултета: члан Језичке комисије Радио-телевизије Београд, одборник у Културно-просветном већу Градске скупштине, председник жирија за доделу Октобарске награде Београда ученицима основних и средњих школа, члан Савета педагошке академије, Језичке гимназије, листа Студент и часописа Гледишта и Видици, те члан Програмског савета Завода за уџбенике и члан Стручног савета Катедре Коларчевог народног универзитета за језик и говор.
ДЕЛА:
Језик Стипана Марковица Маргитића, Београд, 1971; Српски књижевни језик као фактор конституисања нације и демократизације националне културе, у: Настанак и развитак српске нације: неки методолошко-теоријски проблеми у изучавању настанка и развитка српске нације, Београд, 1978; Језик, друштво, нација, Београд, 1987; Српски језик и његов развој, Београд, 2006.
- Приредила:
Јелисавета Никитовић
Филолошки факултет Универзитета у БеоградуИзвори:
Србистички прилози: зборник у част професора Славка Вукомановића, Бг 2005.