Сњежана Кордић (Осијек, 1964) је хрватска лингвисткиња, позната по свом капиталном делу – „Језик и национализамˮ, које говори о политичкој деоби српскохрватског језика.
Објавила је многе значајне радове из подручја граматике, синтаксе, лингвистике текста, прагматике, корпусне лингвистике, лексикологије, социолингвистике, језичне политике, стандардологије. Унутар системске лингвистике посебан допринос дала је у истраживању релативних или односних реченица, заменица у улози анафоре, катафоре и деиксе, затим у истраживању везника, прилога, презентатива, модалних глагола и егзистенцијалних глагола. Шире је позната као критичар језичног пуризма у кроатистици. Поред тога, писала је и о историји настанка нација, о конструкцијском карактеру националне културе и националног идентитета, те о проширеним митовима везаним за језик.
Дипломирала је 1988. на Осјечком универзитету хрватски или српски језик и југославенске књижевности, а 1990. радила је тамо као истраживач-приправник из подручја лингвистичке кроатистике. 1991. прешла је на Филозофски факултет у Загребу, где је примљена за универзитетског асистента на Катедри за савремени хрватски језик Одсека за кроатистику. Истовремено је на Загребачком универзитету предавала и на Одсеку за новинарство Факултета политичких наука. Након што је завршила постдипломске студије лингвистике на Филозофском факултету у Загребу и магистрирала 1992. те обранила дисертацију 1993, понуђено јој је да у Немачкој настави научни рад. Тамо је стекла статус хабилитираног научника 2002. године. Предавала је петнаестак година као сарадник, доцент и професор на универзитетима у Бохуму, Минстеру, Берлину и Франкфурту на Мајни.
Учествовала је на низу симпозија, конференција и конгреса у свету. Објавила је 150 лингвистичких публикација, велики део њих у иностранству. Књиге које је написала добиле су бројне рецензије у филолошким часописима разних земаља, нпр. у Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Канади, Јапану, Пољској, Француској, Бугарској, Италији, Новом Зеланду, Чешкој, Холандији, Словенији, Великој Британији, Аустралији итд. Стога страни слависти закључују да је Сњежана Кордић интернационално сигурно најпознатији хрватски лингвиста. Све њене књиге преведене су на светским језицима: енглеском, немачком или шпанском. Већ и пре превођења њена прва књига, „Релативна реченицаˮ (из 1995), добила је више позитивних приказа у знанственим часописима широм света него било која друга лингвистичка књига дотад објављена у Хрватској. Наредна њена књига (објављена у Загребу 2002), „Ријечи на граници пунозначностиˮ, још је по броју страних приказа надмашила претходну.
Залажући се за опстанак темељних знанствених принципа у лингвистици у Хрватској, покренула је 2001. у загребачком часопису „Републикаˮ једну дискусију, како би у форми дијалога с најистакнутијим представницима кроатистике потакнула на суочавање с нагомиланим контрадикцијама у кроатистици. Дискусија се 2003. сели у новопокренути загребачки часопис „Књижевна републикаˮ и траје готово десет година. У медијима је оцењена као „најдубља, најтемељнија и најбриткија полемика вођена у хрватској култури 21. стољећаˮ. Темељити одговори које је давала сваком од бројних суполемичара кроатиста довели су до њиховог одустајања од даљњег дискутовања. Из редова њихових присталица јавно је изражено незадовољство што их уредник „Књижевне републикеˮ позива да наставе, „цимајући по Загребу за рукав хрватске језикословце да уђу у полемику с њомˮ. Сам уредник образлаже касније зашто је објављивао одговоре Сњежане Кордић, упркос притисцима који су му долазили с разних страна:
„Силно ми се свиђала њезина храброст, спремност да се ухвати у коштац с највећим ауторитетима хрватске лингвистике; бриљантан је био начин како их је у полемикама хватала у контрадикцијама; осим тога њезини су чланци увијек били изванредно теоријски лингвистички потковани, подупрти мноштвом цитата из рецентне стране лингвистике. Особито њезине анализе односа нације, националног идентитета и језика држим доиста сјајнима. Напосљетку, какав бих ја то био уредник који ауторицу која изазива позорност, макар и иритирајући дио јавности, избацује с пописа сурадника?! Обично сам својим критичарима одговарао како је Сњежана Кордић штука која лијене шаране хрватске лингвистике натјерује да пливају.ˮ
(уредник о прилозима Сњежане Кордић)
Преко петсто страница ауторкиних прилога у оквиру те маратонске дискусије с бројним филолозима било је својеврсна припрема за књигу „Језик и национализамˮ, коју је објавила 2010. код загребачког издавача Durieux, у угледној серији Rotulus Universitas: „Директор Дуриеуxа Дражен Тончић открива невјеројатну чињеницу – никада нисмо очекивали неку лудницу од продаје, каже Тончић, додајући да им се ипак и то догодило у случају књиге „Језик и национализамˮ лингвисткиње Сњежане Кордић, вјеројатно зато што се око те књиге подигла велика прашинаˮ. Сматра се да је реч о „најчитанијој лингвистичкој књизи откако постоји Хрватска државаˮ. Поводом књиге ауторка је дала у медијима преко четрдесет интервјуа. Разни људи од пера такође су се огласили: „Сњежана Кордић написала је – не желим претјеривати, али тврдим – једну од најзначајнијих књига што је на овим просторима објављена у посљедњих десет година – рекао је, међу осталим, Теофил Панчићˮ. Та револуционарна књига, која је изазвала „велик интерес шире културне јавностиˮ, наишла је и на велику подршку у интелектуалним круговима у Хрватској и међу лингвистима широм света.
У својим предавањима, научним чланцима и у својој маестралној књизи „Језик и национализамˮ, Сњежана Кордић аргументовано доказује да је српскохрватски, попут енглеског или шпанског, један полицентрични језик, који је тренутно вештачки подељен, услед преовлађујуће политике национализма:
„Кад неколико народа или држава говори заједничким језиком, лингвисти не набрајају у називу језика све те народе јер би то био предугачак назив… У нашем случају лингвисти су увели у 19. стољећу дводијелни назив, и данашњи лингвисти су га наслиједили као што су данашњи кемичари наслиједили називе у кемији, или као што су амерички лингвисти наслиједили назив за њихов језик. Дводијелним моделом назива именују се рубови језика, а средишњу зону и није нужно именовати кад се знају рубови. То је исто као и код назива индоевропски, именовани су рубови, а средишња зона арменски и перзијски нису. Морам истакнути да сви ти називи обавезују само лингвисте, а не и обичне људе, они могу звати језик како год желе, а и не морају га никако звати.“
(Сњежана Кордић о имену језика)
Публикације:
- Релативна реченица. Знанствена библиотека Хрватског филолошког друштва 25. Загреб: Матица хрватска и Хрватско филолошко друштво. 1995. стр. 366.
- Kroatisch-Serbisch. Ein Lehrbuch für Fortgeschrittene mit Grammatik. Hamburg: Buske. 1997; 2. изд. 2004. стр. 196. и аудиокасета: 65 минута
- Ријечи на граници пунозначности. Загреб: Хрватска свеучилишна наклада. 2002. стр. 227.
- Језик и национализам. Rotulus Universitas. Загреб. Durieux. 2010. стр.. 430.
Извори
https://sh.wikipedia.org/wiki/Snje%C5%BEana_Kordi%C4%87#cite_note-21
http://snjezana-kordic.from.hr/