Стечено звање: Доктор наука
Позиција: Научни саветник
Место: Институт за српски језик САНУ
Биографија
Научни саветник Института за српски језик САНУ, Кнез-Михалова 36/1, 11000 Београд, тел. +011-320-8-220, jasna.vlajic@isj.sanu.ac.rs
Рођена 22.10.1956. у Београду, где је завршила основну и средњу школу. 1975-1979 Филозофски факултет, Група за класичну филологију. 1977-1981 Филолошки факултет, Група за англистику. 1983. Запослила се у Институту за српски језик САНУ (сарадник на пројекту Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика). 1986. Магистрирала на Филозофском факултету (Бгд.): Досадашње стање етимолошке обрађености грчких позајмљеница у српскохрватском језику. 1998. Докторирала на Филолошком факултету (Бгд.): Историјска семантика глагола ударања у српскохрватском језику. 1998. Изабрана у звање научног сарадника. 2003. Изабрана у звање вишег научног сарадника. 2008. Изабрана у звање научног саветника. 2012–2013. Руководилац билатералног српско-словеначког пројекта Дијалекатска лексика српског и словеначког језика – компаративни аспект.
Сарадња на пројектима Института за српски језик: –редактор (један од) Етимолошког речника српског језика (Прва свеска ЕРСЈ 2003, Друга свеска ЕРСЈ 2006, Трећа свеска ЕРСЈ 2008); –члан редакције часописа Јужнословенски филолог (од 2004); –уредник (један од) зборника Словенска етимологија данас (2006); –уредник библиографије часописа Јужнословенски филолог (1984-1987).
Чланство у комисијама и научним телима:
–члан Етимолошке комисије при Међународном славистичком комитету;
–члан Комисије за избор у научна звања при Министарству просвете и науке Републике Србије (од 2010);
–приносник за Србију у међународној публикацији Bibliographie linguistique / Linguistic bibliography, Leiden (досад објављена годишта 1999, 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005-2008, 2009, 2010, 2011, 2012).
Бави се српском и словенском етимологијом као и балканском лингвистиком, кроз проучавање појединачних речи и тематских целина; у последње време нарочито се занима за случајеве лажне алоглотије. Аутор је преко 90 наслова (једна монографија, стотине одредница у четири свеске Етимолошког речника српског језика, оригинални научни радови и прикази у домаћим и страним часописима, пет одредницa за Српску енциклопедију). Учествовала на преко 30 научних скупова у земљи и иностранству (углавном по позиву).
Говори и пише енглески; служи се руским, италијанским, немачким, француским и новогрчким језиком; разуме и чита све словенске језике.
Селективна библиографија
Монографије
- Бјелетић, Марта; Влајић-Поповић, Јасна; Ивић, Павле; Лома, Александар; Петровић, Снежана; Сикимић, Биљана. Огледна свеска., Етимолошки одсек Института за српски језик, Београд, 1998: L, (99 стр.), Библиотека Јужнословенског филолога, н. с: књ. 15.
2. Етимолошки речник српског језика, Прва свеска. А-аш (уредник) Александар Лома, (аутори) Марта Бјелетић, Јасна Влајић-Поповић, Александар Лома, Снежана Петровић, (сарадници) Марија Вучковић, Маја Ђокић, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2003, (257.стр.); Етимолошки речник српског језика, Друга свеска. Ба-бд (уредник) Александар Лома, (аутори) Марта Бјелетић, Јасна Влајић-Поповић, Александар Лома, Снежана Петровић, Марија Вучковић, Маја Ђокић, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2006, (289.стр.); Етимолошки речник српског језика, Свеска 3. Бе-бј (уредник) Александар Лома, (аутори) Марта Бјелетић, Јасна Влајић-Поповић, Александар Лома, Снежана Петровић, Марија Вучковић, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2008, (365.стр.).
3. Влајић-Поповић, Јасна. Историјска семантика глагола ударања у српском језику: преко етимологије до модела семасиолошког речника, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2002, (424 стр.) табела. Библиотека Јужнословенског филолога, н.с: књ. 21.
Чланци
- Влајић-Поповић, Јасна. Од изолованог хапакса до новог елемента у постојећем систему, Ad fontes verborum: исследования по этимологии и исторической семантике: к 70-летию Жанны Жановны Варбот. Москва, 2006, (69‑76.стр.).
2. Влајић-Поповић, Јасна. Лексичка породица батати / ботати / бутати ‘ударати и сл.’: деривација, семантика, етимологија. Јужнословенски филолог бр. LXI (2005), (57‑93.стр.).
3. Влајић-Поповић, Јасна. Прасловенско *kotiti /*katati и *kotъ / (*)*katъ – трагови ‑а‑ вокализма на словенском југу. Словенска етимологија данас: зборник симпозијума одржаног од 5. до 7. септембра 2006. у Београду, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2007, (67–82.стр.) Научни скупови: књ. 121. Одељење језика и књижевности: књ. 18.
4. Влајић-Поповић, Јасна. Да ли се иза наводног хунгаризма крије псл. (дијал.) *butarъ/*buturъ/*butyrъ? Studia etymologica Brunensia (Praha) br. 3 (2006), (413–426. str.).
5. Влаич-Попович, Ясна. С.-хорв. бор, борина ‘долина’: реликт или инновация? Этимология: 2003-2005 (Москва) 2007, (26–37.стр.).
6. Vlajić-Popović, Jasna. Proto–Slavic *koty, -ъve ‘anchor’, ‘cat’ or something else? Studia etymologica Brunensia (Praha) br. 6 (2009), (377–388.str.).
7. Влајић-Поповић, Јасна. Псл. *p(r)ętro ‘таван(ица)’, ‘греда’, ‘сушара’ или ‘остава’? Praslovanska dialektizacija v luči etimoloških raziskav: ob stoti obletnici rojstva akademika Franceta Bezlaja: zbornik referatov z mednarodnega znanstvenega simpozija v Ljubljani, 16–18. septembra 2010. (eds.) M. Furlan in A. Šivic-Dular. Ljubljana, 2012, (291–305 str.).Приредила:
Јелисавета Никитовић
Филолошки факултет Универзитета у БеоградуИзвори:
Србистички прилози: зборник у част професора Славка Вукомановића, Бг 2005.