В. Данилов фото
Радован Бели Марковић је рођен 10. октобра 1947. у селу Ћелије. Школовао се у Ћелијама, Лајковцу, Лазаревцу и Београду. Радио је као новинар ваљевског листа Напред (1978-1994), као политички функционер у Лајковцу и управник лајковачке Градске библиотеке. Био је члан редакција Књижевне речи и Књижевних новина. У Ваљеву је за новинарски рад добио награду Здравко Лазић, као и награду ваљевског студија РТС за најзначајнији догађај у култури Ваљева 1997. године. Неколико пута је номинован за НИН-ову награду. Носилац је почасног звања Ваљевац-личност 2006. године. Члан је Матице српске, Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.
Добио је више књижевних награда, међу њима и Награду Рамонда Сербика 2013. Године. Поводом 65 година живота и 40 година рада изашла су његова сабрана дела у 13 књига.
Дела:
- Паликућа и Тереза милости пуна, 1976,
- Црни колач, 1983,
- Швапска коса, 1989, (награда Културно-просветне заједнице Ваљево)
- Године расплета, 1992,
- Живчана јапија, 1994,
- Старе приче, 1996,
- Сетембрини у Колубари, 1996, (награда Иво Андрић)
- Лајковачка пруга, 1997, (награде Нолит и Бранко Ћопић)
- Мале приче, 1999, (награде Бора Станковић и Библиос)
- Лимунација у Ћелијама, 2000, (награде Рачанска повеља и Меша Селимовић)
- Последња ружа Колубаре, 2001, (златна плакета Жак Конфино)
- Кнез Мишкин у Белом Ваљеву, 2002, (награда листа Напред)
- Девет белих облака, 2003,
- Оркестар на педале, 2004, (награда Стеван Сремац)
- Кавалери старога премера, 2006.
- Ћорава страна, 2007.
Припремила:
Нада Милићевић, студент Филолошког факултета Универзитета у Београду
Извор: https://sh.wikipedia.org/wiki/Radovan_Beli_Markovi%C4%87