О пројекту

Пише Петар Минић

Главни и одговорни уредник

У жељи да се српски језик учини што доступнијим, а све у складу са његовим неговањем
и очувањем, Виртуелни музеј српксог језика замишљен је као искорак у изучавању и неговању српског
језика, као и нови приступ изучавању српске књижевнсти, историје и културе.

На иницијативу професора Предрага Пипера, 2014. године започет је рад на пројекту Виртуелни музеј српског језика. Сам назив садржи инфоpмацију у ком облику је представљена ова замисао. У виду виртуелне поставке, тежи се да се на једном месту обједини сва доступна грађа о српском језику. Реализацију ове идеје отпочели су студенти Филолошког факултета у Београду који су у току похађали предавања из предмета Увод у славистику.

Првобитни циљ био је да се завршен пројекат представи студентима постављањем на Мудл платформу, како би им увек био доступан и служио као додатни материјал за припрему испита. Нешто касније, како се пројекат развијао и ширио своје области истраживања, закључено је да би коначна верзија могла да се прикаже широј јавности у облику посебног сајта, који ће бити редовно одржаван и константно допуњаван новим битним информацијама које су у вези са српским језиком.

Виртуелни музеј српског језика представља систематизовану збирку текстуалних и сликовних података који се односе на српски језик, ћирилицу, српску
књижевност и српску филологију. Поставка је непрофитна и некомерцијална, а израда је волонтерска. Поставка се попуњава семинарским радовима из предмета Увод у славистику 2. На пројекту учествују не само студенти славистичких студија већ и поједини германисти, романисти и студенти са осталих катедри Филолошког факултета који су показали интресовање за пројекат. Академске 2014/15. године имали смо тим од девет уредника, док их је 2015/16. године било шест. Тим уредника се константно смењује, но неколицина, без обзира на све обавезе, не одустаје и упорно ради на пројекту од самог оснивања па све до данас. Професор Пипер је консултант уредништва.

Области на којима су радили студенти, заједно са уредницима задуженим за сваку од њих, јесу: Српско писмо, Споменици српске писмености, Српски књижевници, Меморијална места, Лекторати, Везе са иностраним филологијама, Филолози, Часописи, Награде за филолошки рад у Србији, Мемоаристика и
Корисни линкови. Сваку од наведених сфера истраживања чини више мањих поглавља. Тако, нпр. у оквиру рубрике Меморијална места мање одељке чине градови и села у којима се налазе спомен-куће, спомен-музеји, задужбине, бисте, спомен-плоче наших књижевника и филолога. Радови су комплексни и садрже велики број података који су у вези са
одређеном темом.
До сада је обрађено преко стотину биографија српских књижевника/ца и филолога.
Тако, на пример, у раду о Иви Андрићу највећи број података јесте у вези са биографијом, библиографијом, најзначајнијим делима и књижевним стваралаштвом овог књижевника. На сличан начин су обрађене информације о Јовану Дучићу. Дати су подаци о његовој лирици, о збиркама песама, о приватном животу… Што се тиче Меше Селимовића, осим података о његовој биографији, рад садржи и његова дела, награде и признања, као и писмо упућено САНУ, у коме се говори и о пишчевој националној припадности.
У оквиру књижевних и научних веза српских филолога и књижевника са колегама из других земаља, студенти су, најпре, писали о српско-руским и српско-немачким књижевним и филолошким односима. Касније је ова рубрика допуњена радовима о српско-украјинским, српско-чешким и погледајте којим све још књижевним односима!

Што се тиче српско-руских филолошких веза, приказан је научни рад руских филолога посвећен проучавању јужнословенских језика. Међу тим великанима
налазе се руски филолог, слависта и палеограф Пјотр Алексејевич Лавров, оснивач московске „формалне” лингвистичке школе, Филип Фјодорович Фортунатов,
као и руски слависта, филолог и фолклориста, академик АН СССР-а и Руске академије наука Никита Иљич Толстој.

У оквиру српско-немачких књижевних односа, колега Милан Иваниш са германистике, ослањајући се на радове проф. др Миљана Мојашевића, потрудио се да нам прикаже у каквој је вези био Гете са српском народном поезијом и у каквим су односима били Вук Караџић и један од браће Грим. У раду „Гете и српска народна поезија” приказано је како Гете оцењује српску народну и љубавну поезију и како је помагао Вуку Караџићу; говори се о Гетеовом есеју Српске песме (”Serbische Lieder”) итд. У раду „Јакоб Грим и Вук Караџић” реч
је делима које је Караџић посветио Гриму, о повезивању ових двају култура преко Вука, о Гримовом изванредном познавању српског језика и његовој посвећености српској култури.
У раду о српско-украјинским везама говори се о фолклористичком и филолошком утицају Вука Стефановића Караџића на украјинску културу 19. века, конкретно на делатност украјинског песника Ивана Франка, Забилу, Шашкевича, Холовацког… Међу књигама које су из Кијева у другој половини 19. века упућене у Београд нашао се и Кобзар Тараса Шевченка, који је једним делом касније превела и Десанка Максимовић. Помињу се и препреке у културној размени на које се наилазило.
У раду о српско-чешкимк њижевним и филолошким везама говори се о чешкој граматици у поређењу са српском, о настави чешког језика на Филолошком факултету у Београду, о чешким лингвистима на београдским скуповима слависта, о чешкој историји на српским позорницама деветнaестог века итд.

Унутар области Споменици српске писмености дате су основне информације о Мирослављевом јеванђељу, Вукановом јеванђељу, Радослављевом јеванђељу, Маријином јеванђељу, Београдском паримејнику, Горичком зборнику, Душановом законику, најстаријим српским ћирилским натписима, Натпису на
косовском стубу, Јефимијиној похвали кнезуЛ азару, Слову љубве, Хиландарској повељи Стефана Немање, Благајском натпису, Грдовом натпису, Поваљском натпису, Темнићком натпису, Натпису Кулина бана, Повељи Кулина бана, Печату краља Ђорђа, Гршковићевом одломку, Михановићевом одломку, Карејском типику, Хиландарској оснивачкој повељи итд. При избору самих споменика студенти су се користили књигама Петра Ђорђића и Бранкице Чигоје.

У склопу области Српско писмо приказани су разни типови писма, штампана ћирилица, калиграфија… Ту се налазе и Спис Црноризца Храбра Зографско
јеванђеље, Маријино јеванђеље, Асеманијево јеванђеље, Охридско јеванђеље, Синајски псалтир, Синајски требник (молитвеник), Клоцов зборник проповеди, Рилски одломци, Кијевски мисал, Савина књига, Супрасаљски зборник, Одломци јеванђеља Ундољскога, Хиландарски одломци, Зографски одломци. Говори се и о мајускули, минускули и полуминускули. На тему Писмо XII века студенти су у семинарским радовима писали о Потпису великог жупана Стефана Немање и кнеза Мирослава, Повељи Кулина бана, Мирослављевом јеванђељу, најзначајнијем ћириличном споменику српске писмености, и о Вукановом јеванђељу. Касније долазе и буквар са катихизисом руског црквеног писца Теофана Прокоповича (Первоје ученије отроком), Псалтир на српскословенском језику, приручник за учење српског брзописа Захарија Орфелина, чији наслов гласи у транскрипцији: Новаја и основатељнаја славеносерпскаја (с приложенијем немецко-латино-греческаго алфавита и прикладов) Калиграфија … в пољзу у употребљеније славено-серпскија учашчијасја јуности, и на крају Вуков Српски рјечник из 1818. године.

Ту су и Корисни линкови у вези са српским језиком и књижевношћу, у оквиру којих издвајамо електронске корпусе и библиотеке који се односе на српски језик и српску књижевност, као нпр: Растко, НМ Либрис, Србософт. Међу корисним линковима нашли су се и Институт за српски језик, Етнографски музеј, САНУ (Одељење језика и књижевности), Музеј језика и писма, Музеј СПЦ, Матица српска (Одељење за књижевност и језик), АНУРС Међународни славистички центар, Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске, Библиотека САНУ, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Патријаршијска библиотека, Хиландарска библиотека, а такође и бројне задужбине, фондови и удружења, попут Доситејеве задужбине, Вукове задужбине, Андрићеве задужбине, Задужбине Милоша Црњанског, Задужбине Бранка Ћопића…; Фонда за заштиту и унапређивање ћирилице, при САНУ…

Није мање битно споменути да су студенти у посебној рубрици обрадили и научне часописе и периодичне зборнике посвећене у целини или једним
делом српском језику, међу којима су Славистика, Јужнословенски филолог, Наш језик, Српски језик, Језик данас, Књижевност и језик, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Зборник Матице српске за славистику, Филолошки преглед, Прилози проучавању језика и часопис Стил. Студенти су писали и о наградама за филолошки рад у Србији, од којих су најпознатије: Награда „Павле и Милка Ивић”, Захвалнице и повеље
Славистичког друштва Србије, Награда Матице српске за неговање српског језика и писма, Награде друштва за српски језик и књижевност, Награда «Ђуро Даничић» Филолошког факултета…

Постављени су и квалитетнији семинарски радови о лекторатима српског (српскохрватског) језика на славистичким катедрама у иностранству. Колега Немања Пеић са романистике писао је у оквиру теме Лекторати у Француској о Данилу Кишу, Бориславу Дреновцу и Предрагу Матвејевићу, као и о србистици у Француској.

Што се тиче теме Меморијална места, радови се састоје од фотографија места, биографије књижевника, којем је место посвећено и описа самог места. Узмимо за пример само Београд, где постоје Биста Лазе Костића на Калемегдану, Биста Ђуре Јакшића на Калемегдану, Споменик Ђури Јакшићу на Скадарлији, Споменик Браниславу Нушићу на Тргу Републике, Споменик Вуку Караџићу на Булевару Краља Александра, Биста Вука Караџића испред школе, Споменик Иви Андрићу на Андрићевом венцу, Споменик Доситеју Обрадовићу, Спомен-биста Доситеја Обрадовића, Спомен-биста Милоша Црњанског на Калемегдану…
Улице у Београду:
• Боре Станковића – Врачар
• Бране Ћосића – Вождовац
• Бранка Миљковића – Стари град
• Дисова – Савски венац
• Доситејева – Земун и Стари град
• Ђуре Јакшића – Стари град
• Змај Јовина – Земун и Стари град
• Исидоре Секулић – Вождовац
• Јакшићева – Земун
• Јоакима Вујића – Савски венац
• Јована Дучића – Чукарица
• Лазе Костића – Звездара
• Лазе Лазаревића – Савски венац
• Нушићева – Земун и Стари град

Заинтресованост за учешће у пројекту константно расте. Сам рад на
пројекту мотивише студенте за студије славистике, а такође је и користан, и
подстицајан за све који желе да сазнају више о српском језику.