Сомбор

Јован Дучић

Јован Дучић рођен је у Требињу 17. фебруара 1871. године. Основну школу учио је у месту рођења. Када се породица преселила у Мостар, уписује трговачку школу. Учитељску школу похађа у Сарајеву, 1890—1891. године, и Сомбору, где матурира 1893. године. С обзиром на то да Дучић у својим делима није помињао Сомбор, о данима проведеним у том граду сазнајемо из записа архивиста. У једном од својих записа, архивиста Александар Тасић помиње познатог српског песника, писца и дипломату. ‘,,Сомбор. Година 1893. Варош је већ попримила садашњи лик. У центру, у порти цркве Светог Ђорђа, налази се омања зграда у којој је дуго радила сомборска Учитељска школа, познатија као Норма Аврама Мразовића, основана 1878. године по бечком Фелбигеровом узору. Била је то прва школа Срба у којој су школовани будући учитељи. Једина таква на југу Европе! А један од њених ђака био је и Јован Дучић. Колико је Сомбор утицао на његову поезију, то нам није познато.” Тасић ипак открива понешто о Јовановим сомборским данима: ,,Како је будући песник био омиљен међу школским друговима, често је позиван на журеве, где се свирало, певало, играло и записивало у споменаре. Имале су их тада скоро све девојке. У једном од њих, на корицама наслов ,,ПОЕСИЈА”. Припадао је Пави Коларић. Задесило се баш да у њен споменар млади Дучић запише неколико стихова:

”Кад ме млада нестане у свету

Кад с лире среће задњи јекне звон

Сети се на ме, лепо лане моје

И тихо реци −то је био он”

Jovan_Dučić_Sombor.jpg

Дучић се са Сомбором ипак повезао пре него што је закорачио његовим улицама. Још у нижим разредима гимназије писао је стихове, а прву песму објавио му је, 1886. године, баш сомборски,,Голуб”. Песма се звала,,Самохрана мајка”. До завршетка Учитељске школе имао је укупно 65 објављених песама, од којих су му 22 изашле у ,,Голубу””. Велику пажњу каснијих истраживача заокупљале су песме :,,Двоје сирочади”, ,,Поздрав Фрушкој гори”, ,,Два гроба”, ,,Пролетна зора”, ,,Пастир”, ,,На мору”, ,,Србин” и многе друге.

 

Лаза Костић

Рођен је 1841. годинеу Ковиљу, у Бачкој, у војничкој породици. Основну школу је учио у месту рођења, гимназију у Новом Саду, Панчеву и Будиму, а права и докторат права на Пештанском универзитету. У Пешти се 1892. године сусрео са Николом Теслом, ,коме је 1895. године препоручио за женидбу Ленку Дунђерски, у коју је и сам био потајно заљубљен. Радио је као гимназијски наставник у Новом Саду, затим постао адвокат, велики бележник и председник суда. Све то је трајало око 8 година, а потом се, све до смрти, искључиво бавио књижевношћу, новинарством, политиком. У Београду је уређивао ,,Српску независност”. Након тога, на позив кнеза Николе одлази у ЦрнуГору, ту остаје око 5 година као уредник званичних црногорских новина и политички кнежев сарадник. Враћа се у Бачку,и у Сомбору проводи остатак свог живота. У његову част је установљена Награда Лаза Костић. Умро је 1910. године у Бечу, а сахрањен је на Великом православном гробљу у Сомбору. Остаће запамћен као један од најзначајнијих књижевника српског романтизма. Једна од најпознатијих дела Лазе Костића су ,,Међу јавом и мед сном” и ,,Santa Maria Della Salute”.

sculpture_spomenik_laza_kostic.jpg

sombor-kc-laza-kostic-01.jpg

Исидора Секулић

Исидора Секулић рођена је 16. фебруара 1877. године у подножју Тителског брега, у бачком селу Мошорину, код Жабља. Детињство је провела у Земуну, Руми и Новом Саду. Школовала се у Новом Саду (Виша девојачка школа), у Сомбору (Српска препарандија) и Будимпешти (Педагогијум). Радила је као наставница у Панчеву, Шапцу и Београду. 14. новембра 1950. године изабрана је за редовног члана Српске академије наука и уметности, као прва жена академик. Умрла је 5. априла 1958. године у Београду.

220px-Исидора_Секулић_Сомбор.jpg

Вељко Петровић

Вељко Петровић рођен је у Сомбору 4. фебруара 1884. године. Гимназију је завршио у родном Сомбору, на мађарском језику. 1908. године прелази у Сремску Митровицу и постаје уредник,,Слободе”, а 1909. године постаје уредник сарајевске ,,Српске ријечи”.  1911. године одлази у Београд. Осам година касније бива именован за референта у одсеку Министарства просвете за Бачку, Банат и Барању, у Новом Саду, а следеће године премештен је у Министарство просвете у Београд. Између 1921. и 1923. године био је шеф Кабинета министра, затим је именован за референта у Уметничком одељењу, а од 1925. године постаје инспектор у истом Министарству.

У Сомбору постоји улица са његовим именом, као и гимназија.

Гимназија ,,Вељко Петровић” у Сомбору

gymnasium1.jpg

Многе улице у Сомбору су добиле имена по познатим књижевницима, као на пример:

danas.jpg

 

Вук Караџић(Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 – Беч, 7. фебруар 1864)је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Био је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века.

stevan sremac.jpg

Стеван Сремац (Сента, 11/23. новембар 1855 – Сокобања, 12/25. август 1906)био је један од најзначајнијих и најчитанијих српских реалистичких писаца, као и академик.

bora.jpg

Бора Станковић (Врање, 31. март 1876 – Београд, 22. октобар 1927) био је приповедач, романсијер, драматичар и један од најзначајнијих писаца српског реализма.