Филип Фјодорович Фортунатов (рођен 2 / 14. јануара 1848. у Вологди, а преминуо 20. септембра / 3. октобра 1914. у Косалми под Петрозаводском) био је руски лингвиста, професор, члан руске Академије наука (од 1902), и такође, оснивач московске формалне (фортунатовске) лингвистичке школе.
Један је од најзначајнијих лингвиста пре-револуционарног времена Русије, бавио се индоаријским, балтичким и словенским језицима, граматичком теоријом, као и опширним педагошким делатностима.
Прихватао је и развијао, као и многи његови савременици, тезу познатог немачког индоевропеисте прошлога века, Августа Шлајхера – творца теорије језичког родословног стабла и представника биолошког натурализма у лингвистици.
Теза коју је Фортунатов прихватио објашњава да је после распада индоевропске језичке заједнице постојао период балто-словенског језика, који називају и балто-словенским језичким јединством. Ф. Ф. Фортунатов, А. А. Шахматов, Ј. Розвадовски, Ј. Отрембски, Р. Траутман и др. прихватили су ту тезу и развијали је, оснажујући је новом аргументацијом или коригујући у неким појединостима раније изнету аргументацију.
.