Споменици српске писмености

Занимљивости о Мирослављевом јеванђељу

Занимљивости о Мирослављевом јеванђељу

  Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посете Атосу. Унеско га је 2005. године уврстио у своју библиотеку "Памћење света" чиме је постао део 120 највреднијих добара које је створила људска...

read more
Печат кнеза Стројимира

Печат кнеза Стројимира

Печат кнеза Стројимира, из друге половине 9—10. века, представља најстарији материјални доказ о постојању српске државе на Балканском полуострву. Израђен је од злата, купастог облика са алком на врху, висине 1,9 cm, пречника 1,35 cm и укупне масе од 15,46 g. На...

read more
Сврљишки одломци јеванђеља

Сврљишки одломци јеванђеља

Сврљишки одломци јеванђеља су значајан ћирилични споменик српске и српскословенске писмености из 13. века. Одломци јеванђеља су настали у Сврљигу 1279. године, а писани су на пергаментским листовима, на српској редакцији старословенског језика. Сачувано је само 11...

read more
Синајски псалтир

Синајски псалтир

Синајски псалтир (Синајски глагољички псалтир) је старосрпски (српска редакција старословенског језика) црквени рукопис из 11. века. Представља најстарији сачувани Псалтир на старословенском језику. Пронађен је у манастиру Свете Катарине на Синају по коме и носи назив...

read more
Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик словенске писмености, настао у дванаестом веку, највероватније између 1180. и 1187. године у цркви Светог Петра и Павла, задужбини кнеза Мирослава. По Мирослављевој заповести исписао га је и илуминирао писар –...

read more
,,Слово љубве” Стефан Лазаревић

,,Слово љубве” Стефан Лазаревић

Кругу косовских писаца, али не само њему, припада и сам деспот Стефан Лазаревић. Он је заштитник уметности и књижевног стварања у својој земљи, као што је и ктитор храмова. Летописи говоре о томе да је Стефан преводио и са грчког. Важнија су Стефанова оригинална дела....

read more
Михановићев одломак

Михановићев одломак

Михановићев одломак представља један од најстаријих сачуваних споменика писаних глагољицом на старословенском језику, у коме се јављају црте српског народног језика, под чијим утицајем ће се касније развити и српска редакција старословенског језика. Сматра се, на...

read more
Гршковићев одломак

Гршковићев одломак

Гршковићев одломак представља један од најстаријих сачуваних споменика писаних глагољицом прелазног типа (између обле и угласте) на старословенском језику и један од најстаријих словенских одломака Апостола. Претпоставља се да дело потиче из Босне или зетско-хумске...

read more
Карејски типик

Карејски типик

Карејски типик најстарији је српски документ у Хиландару. То је оснивачки или ктиторски документ испоснице у Кареји и писано правило живота, названо по њој, коју јеСв. Сава подигао 1199. године, одмах по оснивању манастира Хиландара.По некима, први или рани препис са...

read more
Хиландарска оснивачка повеља Стефана Немање

Хиландарска оснивачка повеља Стефана Немање

Претпоставља се да су Хиландарску повељу издали Свети Симеон и Свети Сава у другој половини 1198. године. Оригинал документа се чува у Хиландару, а у спису се описује живот Стефана Немање. Писана је углавном у глагољској...

read more
Маријино јеванђеље

Маријино јеванђеље

Маријинско или Маријино јеванђеље представља најстарији сачувани споменик писан старословенским језиком у коме се јављају црте српског народног језика, под чијим утицајем ће се касније развити и српска редакција старословенског језика. Писано је глагољицом на 174...

read more
Печат краља Ђорђа

Печат краља Ђорђа

Печат краља Ђорђа потиче из прве половине XII века, док још није био владар Дукљанског краљевства. Ђорђе I Бодиновић Војисављевић је био владар у два наврата, најпре од 1113. до 1118, а онда у раздобљу од 1125. до 1131. године. На аверсу печата је латински натпис:...

read more
Минхенски псалтир

Минхенски псалтир

Минхенски псалтир (још и Српски псалтир, Минхенски буквар, Минхенски абецедар; нем. Serbischer Psalter, лат. Codex Monacensis Slavicus 4) настао je крајем XIV века и, према мишљењу академика Војислава Ј. Ђурића, то је најраскошнија српска књига из средњег века. Рађен...

read more
Српско писмо

Српско писмо

У писмености народа европоцентричног цивилизацијског круга, сачувана су до нашег времена, а и данас су у употреби, три, по типу врло блиска, алфабетска писма: грчко, латинско и словенско. Најраширеније је латинско писмо, којим се служи највећи број народа, затим...

read more
Темнићки натпис

Темнићки натпис

Темнићки натпис представља један од најстаријих ћириличких натписа и споменика старословенске писмености на Балканском полуострву, који се одликује лепотом уклесаних слова. Датиран је на крај X или почетак XI века. Пронађен је 1910. године у Поморављу, у Горњем Катуну...

read more
Царски „устав” средњовековне Србије – Душанов законик

Царски „устав” средњовековне Србије – Душанов законик

Пре готово осам векова настао је Душанов законик, најважнији правни документ средњовековне Србије. Писан у духу тога времена, утицао је на формирање државе, највеће коју је наш народ у својој историји имао. „Наредба царска: Ако цар напише писмо или из срџбе, или из...

read more
Рујанско четворојеванђеље чека повратак у завичај

Рујанско четворојеванђеље чека повратак у завичај

Комплетним записом Рујанског четворојеванђеља, наше најстарије штампане књиге, располажу колекције у Чешкој и Русији, али ниједна у Србији. Чак ни манастир Рујан код Ужица, светиња у којој је та књига настала пре пет векова, нема ниједан њен примерак. Досадашњи...

read more
Повеља Кулина бана

Повеља Кулина бана

Повеља бана Кулина написана је 29. августа 1189. и представља први сачувани босански ћирилични документ на старословенском језику и први писани помен словенског имена града Дубровника (Epidaurum, id est Ragusium, на итал.: Рагуза). Годину дана пре писања ове повеље,...

read more
Натпис Кулина бана

Натпис Кулина бана

Натпис се налазио у селу Мухашиновићи. Написао га је Кулин бан. Плоча је бијела миљевина, широка 66,5 цм, висока 53 цм, на горњем десном и на доњем левом рубу нешто окрнута, иначе врло добро сачувана. На горњем ћенару уклесан је у четири реда натпис, који запрема...

read more
Поваљски натпис

Поваљски натпис

Настао је у Повљи, на Брачу, око 1184, то је вапненац дужине 124 цм и ширине 22 цм. Чува се у Сплиту −, у Музеју хрватских археолошких споменика, док се копија налази у Шкрипу, у Брачком музеју. Поваљски праг је најстарији писани споменик на хрватском језику на Брачу....

read more
Грдов натпис

Грдов натпис

  О овом натпису се не зна много. Натпис је вероватно припадао жупану Требиња Грду (Грдеши), који је живео у 12. веку (умро око 1180). Био је један од војсковођа великог жупана рашког Уроша II у борби са Византијом. Приписује му се и једна мамуза (тзв. Мамуза...

read more
Благајски натпис

Благајски натпис

Благајска плоча (12. век), писана босанчицом, која говори о изградњи цркве св. Кузме и Дамјана у Благају на Буни, код Мостара, била је уграђена изнад улазних врата у цркву, или у самој цркви, изграђеној и посвећеној 1194. године. Ктитор је хумски кнез Мирослав, а...

read more
Вуканово јеванђеље

Вуканово јеванђеље

Вуканово јеванђеље је, уз Мирослављево јеванђеље, најзначајнији споменик српске писмености с краја XII века. Рукопис је настао у пећини „код града Раса” последњих година XII вијека. Садржи 189 пергаментних листова, а припада типу „изборних јеванђеља” (апракоса). Иако...

read more
Јефимијина ,,Похвала кнезу Лазару”

Јефимијина ,,Похвала кнезу Лазару”

,,Похвала кнезу Лазару" је вез на платну, дело монахиње Јефимије. Похвалу је монахиња извезла у част кнеза Лазара почетком 15. века. Похвала кнезу Лазару је направљена као ћивот (покров преко ковчега) за убијеног кнеза и сматра се ремек-делом везиљске уметности. Спада...

read more
Натпис на косовском стубу

Натпис на косовском стубу

  Натпис на косовском каменом стубу је запис о Косовском боју 1389. године, за који се сматра да га је саставио син и наследник кнеза Лазара,Стефан. Представља похвалну песму написану у форми апострофе и у њој се види утицај црквене поезије, али и далеки одјеци...

read more
Душанов законик

Душанов законик

Душанов законик (у старим преписима се назива Закон благовјернаго цара Стефана) је, уз Законоправило Светог Саве, најважнији закон (устав) средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење Господње, 21. маја 1349....

read more