Споменици српске писмености

  Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посете Атосу. Унеско га је 2005. године уврстио у своју библиотеку "Памћење света" чиме је постао део 120 највреднијих добара које је створила људска...

Сврљишки одломци јеванђеља су значајан ћирилични споменик српске и српскословенске писмености из 13. века. Одломци јеванђеља су настали у Сврљигу 1279. године, а писани су на пергаментским листовима, на српској редакцији старословенског језика. Сачувано је само 11...

Синајски псалтир (Синајски глагољички псалтир) је старосрпски (српска редакција старословенског језика) црквени рукопис из 11. века. Представља најстарији сачувани Псалтир на старословенском језику. Пронађен је у манастиру Свете Катарине на Синају по коме и носи назив...

Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик словенске писмености, настао у дванаестом веку, највероватније између 1180. и 1187. године у цркви Светог Петра и Павла, задужбини кнеза Мирослава. По Мирослављевој заповести исписао га је и илуминирао писар –...

Кругу косовских писаца, али не само њему, припада и сам деспот Стефан Лазаревић. Он је заштитник уметности и књижевног стварања у својој земљи, као што је и ктитор храмова. Летописи говоре о томе да је Стефан преводио и са грчког. Важнија су Стефанова оригинална дела....

Михановићев одломак представља један од најстаријих сачуваних споменика писаних глагољицом на старословенском језику, у коме се јављају црте српског народног језика, под чијим утицајем ће се касније развити и српска редакција старословенског језика. Сматра се, на...

Гршковићев одломак представља један од најстаријих сачуваних споменика писаних глагољицом прелазног типа (између обле и угласте) на старословенском језику и један од најстаријих словенских одломака Апостола. Претпоставља се да дело потиче из Босне или зетско-хумске...

Карејски типик најстарији је српски документ у Хиландару. То је оснивачки или ктиторски документ испоснице у Кареји и писано правило живота, названо по њој, коју јеСв. Сава подигао 1199. године, одмах по оснивању манастира Хиландара.По некима, први или рани препис са...

Претпоставља се да су Хиландарску повељу издали Свети Симеон и Свети Сава у другој половини 1198. године. Оригинал документа се чува у Хиландару, а у спису се описује живот Стефана Немање. Писана је углавном у глагољској...

Маријинско или Маријино јеванђеље представља најстарији сачувани споменик писан старословенским језиком у коме се јављају црте српског народног језика, под чијим утицајем ће се касније развити и српска редакција старословенског језика. Писано је глагољицом на 174...

Печат краља Ђорђа потиче из прве половине XII века, док још није био владар Дукљанског краљевства. Ђорђе I Бодиновић Војисављевић је био владар у два наврата, најпре од 1113. до 1118, а онда у раздобљу од 1125. до 1131. године. На аверсу печата је латински натпис:...

Минхенски псалтир (још и Српски псалтир, Минхенски буквар, Минхенски абецедар; нем. Serbischer Psalter, лат. Codex Monacensis Slavicus 4) настао je крајем XIV века и, према мишљењу академика Војислава Ј. Ђурића, то је најраскошнија српска књига из средњег века. Рађен...

У писмености народа европоцентричног цивилизацијског круга, сачувана су до нашег времена, а и данас су у употреби, три, по типу врло блиска, алфабетска писма: грчко, латинско и словенско. Најраширеније је латинско писмо, којим се служи највећи број народа, затим...

Темнићки натпис представља један од најстаријих ћириличких натписа и споменика старословенске писмености на Балканском полуострву, који се одликује лепотом уклесаних слова. Датиран је на крај X или почетак XI века. Пронађен је 1910. године у Поморављу, у Горњем Катуну...

Пре готово осам векова настао је Душанов законик, најважнији правни документ средњовековне Србије. Писан у духу тога времена, утицао је на формирање државе, највеће коју је наш народ у својој историји имао. „Наредба царска: Ако цар напише писмо или из срџбе, или из...

Комплетним записом Рујанског четворојеванђеља, наше најстарије штампане књиге, располажу колекције у Чешкој и Русији, али ниједна у Србији. Чак ни манастир Рујан код Ужица, светиња у којој је та књига настала пре пет векова, нема ниједан њен примерак. Досадашњи...

Повеља бана Кулина написана је 29. августа 1189. и представља први сачувани босански ћирилични документ на старословенском језику и први писани помен словенског имена града Дубровника (Epidaurum, id est Ragusium, на итал.: Рагуза). Годину дана пре писања ове повеље,...

Натпис се налазио у селу Мухашиновићи. Написао га је Кулин бан. Плоча је бијела миљевина, широка 66,5 цм, висока 53 цм, на горњем десном и на доњем левом рубу нешто окрнута, иначе врло добро сачувана. На горњем ћенару уклесан је у четири реда натпис, који запрема...

Настао је у Повљи, на Брачу, око 1184, то је вапненац дужине 124 цм и ширине 22 цм. Чува се у Сплиту −, у Музеју хрватских археолошких споменика, док се копија налази у Шкрипу, у Брачком музеју. Поваљски праг је најстарији писани споменик на хрватском језику на Брачу....

  О овом натпису се не зна много. Натпис је вероватно припадао жупану Требиња Грду (Грдеши), који је живео у 12. веку (умро око 1180). Био је један од војсковођа великог жупана рашког Уроша II у борби са Византијом. Приписује му се и једна мамуза (тзв. Мамуза...

Благајска плоча (12. век), писана босанчицом, која говори о изградњи цркве св. Кузме и Дамјана у Благају на Буни, код Мостара, била је уграђена изнад улазних врата у цркву, или у самој цркви, изграђеној и посвећеној 1194. године. Ктитор је хумски кнез Мирослав, а...

Вуканово јеванђеље је, уз Мирослављево јеванђеље, најзначајнији споменик српске писмености с краја XII века. Рукопис је настао у пећини „код града Раса” последњих година XII вијека. Садржи 189 пергаментних листова, а припада типу „изборних јеванђеља” (апракоса). Иако...

,,Похвала кнезу Лазару" је вез на платну, дело монахиње Јефимије. Похвалу је монахиња извезла у част кнеза Лазара почетком 15. века. Похвала кнезу Лазару је направљена као ћивот (покров преко ковчега) за убијеног кнеза и сматра се ремек-делом везиљске уметности. Спада...

  Натпис на косовском каменом стубу је запис о Косовском боју 1389. године, за који се сматра да га је саставио син и наследник кнеза Лазара,Стефан. Представља похвалну песму написану у форми апострофе и у њој се види утицај црквене поезије, али и далеки одјеци...

Душанов законик (у старим преписима се назива Закон благовјернаго цара Стефана) је, уз Законоправило Светог Саве, најважнији закон (устав) средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење Господње, 21. маја 1349....